Не постоји ништа, ама баш ништа, по мом мишљењу, што Вучић не би урадио да остане на власти. Не верујем да постоји политички имало писмен човек, а да не дели мој став, а последњом политичком проституцијом, Вучић је ушао у анале српске историје с негативне стране, јер је не само формално признао окупирану јужну српску покрајину као независну државу, него јој је и подршком ратном злочинцу Рамушу Харадинају, који је избаран за премијера тзв. Косова, гласовима Вучићевих Срба, признао легалитет и легитимитет.
Као стављање соли на отворену косовску рану, господар Србије и његови одани лизогузи, Марко Ђурић, Ивица Дачић и Милован Дрецун, безочно лажу, убијајући сваку наду да ће ова влада коначно урадити нешто што ће значити помак у односима с отетом покрајином и пружити, ако ништа друго, наду, да ће у будућности, у промењеним околностима, Косово остати у саставу Србије.
Не тако давно, нема томе ни месец дана, Александар Вучић и остали из СНС-а жучно су и одлучно одбијали било какву сарадњу с Рамушем Харадинајем, осим да буде ухапшен и приведен правди због монструозних ратних злочина над српским цивилима у време рата. Као и у свему другоме, Вучић је, под притиском његових сарадника и пријатеља са запада, убрзо променио плочу, па му сада одговара да ратни злочинац којег Србија тражи преко Интерпола, буде гарант опстанка Срба на Косову и Метохији, пославши из Београда директиву да Срби у парламенту ткз. Косова гласају за избор Харадинаја на челу тзв. владе тзв. Косова.
Од Вучића може да учи и светска дипломатија јер он ових дана каже, истина Рамуш Харадинај је за нас ратни злочинац, али он је најбоља личност за премијера у Приштини. Лично сам убеђен да овакву реченицу не би изговорио ни један политичар на свету, којем је макар мало стало до народа и државе којима припада.
Као и увек, Вучић избегава било какве дијалоге и разговоре који могу да га разоткрију, па је у истом времену док су његови Срби бирали Харадинаја, побегао у Сарајево, у којем је познатим флоскулама и бесмислицама говорио о “одличним односима“ Сарајева и Београда, не поменувши како је могуће да још нема резултата истраге око атентата на њега у Сребреници пре две године, или како то да је Бакир Изетбеговић пре пар дана изјавио да у Босни живе само муслимани, односно како се сада зову, Бошњаци…?
Клерофашистичка фарса у Хрватској се наставља. Из највећег српског града под земљом, Јасеновца, уклоњена је усташка плоча, али није уништена него је пресељена само десетак километара даље, а злогласни усташки позив на клање, за дом спремни, није уништен. Познато је и историјски доказано да су Срби и остали, страдали у Павелићевој НДХ, под тим усташким поздравом, па се из тога мора извући податак да су се Срби у Туђмановој неоендехазији, престрашили истог поклича и да га се страше и данас..Зато је и данас судбина Срба у Хрватској тешка и неизвесна.
Немам резерву да су ХОС-овци под том паролом клали Србе и у овом рату, а чак су у почетку побили и неке чланове других хрватских странака које су муслимане у Босни сматрале хрватским цвећем и природним савезницима, за разлику од њих ХОСоваца, који муслимане сматрају само и једино Хрватима исламске вероисповести. Сигуран сам да је ово лукава хрватска политичка елита ставила на јавну сцену у времену кад се очекује пресуда Хрватима из Херцеговине за злочине над ондашњим муслиманима. А, како се очекују тешке затворске казне за хрватске злочинце, политичари покушавају ујединити Хрватску, којој иначе прети распад и која је више подељена него Босна и Херцеговина.
Хрватска је данас несумњиво подељена на више категорија него икада, подељена је географски, територијално, културолошки, језички и идеолошки, а највећи проблем је што су изневерена очекивања, што је по развоју последња чланица Европске уније и што је напушта више младих људи, као уосталом и у другим деловима Балкана, него икада пре. И која је једина држава у Европи у којој на јавној сцени још није завршен други светски рат.
Хрватска нема снагу једне Немачке, у којој је без веће пажње промакла највећа ревизија другог светског рата, уједињење, чиме је прекршена одредба капитулације Немачке, по којој по споразуму сила победница из 1945., никада није смела да буде уједињена. Тако је нацизам поражен, али фашизам није, јер фашизам по дефиницији значи насиље које производи држава. И док у Немачкој одавно нема пролаза Хитлеровим симболима и порукама, у Хрватској, за дом спремни и симболи поражене усташке творевине, шире се као гљиве после кише. И упозоравају све нас, тамо се људи поистовећују с Хитлером, опонашају га и диве му се, а највећи заговорник неоусташтва и највећи Хрват нашег времена је, припадник “хрватског цвијећа“ Златко Хасанбеговић. Он је укинуо Трг маршала Тита у Загребу. Али, није још вратио Италији оно што је тај исти Тито донео Хрватима, Истру, Далмацију и острва.
Васко Вукоје, адвокат, Аделајд