INTERVJU SA POVODOM  Muzička Škola „ABC OF MUSIC“
Muzički pedagog Željko Glamočanin

 „Renesansa“ razvoja srpske zajednice u Australiji – Nove uprave, novi ljudi, i ideje – Objedinjavanje muzike i srpskog jezika: pobednička formula – Potreba za naučnom artikulacijom pedagoških metoda – Revolucionarna i hrabra ideja

Piše: Borislav Ždralić
Fotografije: Radoslav Erceg

Poslednjih godina, uz priznanje stagnacije, postajemo svedoci „renesanse“ u svim segmentima rada i postojanja srpske zajednice. Priliv obrazovanih i profesionalnih kadrova u svim segmentima zajednice, doveo je do neminovne implementacije novih ideja. Uz dužno poštovanje onome što je prethodilo, nastavak rada nalaže iznalaženje metoda koje su revolucionarne i hrabre. Takav primer je Muzička Škola „ABC of Music“. Osnivač, gospodin Željko Glamočanin, koji 13 godina živi i radi u Australiji, osmislio je koncept objedinjavanja naizgled nespojivog: muzike i srpskog jezika.

Sve ovo bio je povod za intervju koji zaslužuje više prostora od jednog običnog teksta. O čemu je reč – pitate se. Suština je bazirana na filozofskom i naučno dokazanom pristupu. Naime, još tokom antičkog perioda Platon je tvrdio: „Učio bih decu muzici, fizici i filozofiji, ali najviše muzici jer su muzika i sve umetnosti ključ veštine učenja“.

Najteži deo bio je kako predstaviti ideju (formulu) koju je trebalo pretočiti u naučno artikulisanu disciplinu pedagoškog pristupa učenju jezika. Navedimo tri primera:

1. Švajcarska – Istraživanje koje je obuhvatilo 1200 mališana pokazalo je da je praktikovanje muzike pomoglo deci u učenju čitanja i verbalnim veštinama. Rezultat je bio poboljšanje koncentracije, kognitivnih sposobnosti i razvoj kritičkog mišljenja.
2. Hong Kong – Studija izvedena na uzorku odrasle populacije dokazala je da su učesnici koji su imali muzičko obrazovanje u periodu starosti pre 12 godina, imali veću sposobnost izražavanja misli u odnosu na one koji nisu imali nikakvo muzičko obrazovanje.
3. SAD – Istraživanje izvedeno na uzorku dece uzrasta od 5 do 7 godina starosti koja su pokazivala slabije rezultate, pokazala su da su isti učesnici prestigli vršnjake u oblasti matematike posle sedam meseci muzičkog obrazovanja.

Ovakvih potvrda je mnogo, što dokazuje da bavljenje muzikom u bilo kom uzrastu utiče na sistem zadovoljstva koji aktivira delove mozga odgovorne za euforiju i stimuliše proces sticanja znanja.

Intervju sa gospodinom Željkom Glamočaninom osnivačem „ABC of Music“ bio je profesionalno zadovoljstvo.

S. G. – Gospodine Glamočanin, iako ste svima dobro poznati molim Vas da za početak predstavite svoj dosadašnji rad.

 Ž. G. – U decembru slavimo sedmi rođendan. Pored studija  u Dabl Beju poslednjih pet godina radim u Sportskom Centru Bonirig gde se dva dana sedmično, svakog četvrtka i nedelje, sastaje Dečiji bend „Nasleđe“ a po čemu sam i najpopularniji. To su sada već ozbiljni momci koji dolaze džipovima na probe a počeli su kao deca. Najvažnije je to da sada imaju dobre instrumente i još bolje sviraju. Potvrda ovoga bio je njihov poslednji nastup na ovogodišnjoj Vidovdanskoj Akademiji održanoj na Univerzitetu Novog Južnog Velsa gde su  gosti imali prilike da vide napredak koji je bio očigledan iz godine u godinu. Pre toga sam u Srbiji radio sa brojnim estradnim umetnicima, ne mogu ni da se setim broja, na primer sa Džek Denijelsom, mojim matičnim bendovima, sa bendom „Apsolutno romantično“ sa kojim sam snimio tri albuma, grupom „Balkan“, mojim prvim bendom sa kojim sam snimio prvi studijski album. Što se tiče solo karijere, radio sam sa Acom Lukasom, Draganom Mirković, Borom Čorbom i mnogim drugim . Sa „Bajagom i Instruktorima“ sam radio muziku za film „Profesionalac“. Zaista se na ovako malom prostoru ne mogu nabrojati svi sa kojima sam imao prilike raditi.

S. G. – Najaktuelnije  –  „Interaktivna radionica za decu“ – „Mala škola rokenrola“. Otkuda ideja?

Ž. G. – Spontano. Ne radim ništa smišljeno. Pre šest godina sam dobio prvog sina. Tako je sve počelo. Nastao je Youtube kanal „Tata, kako se piše?“. Bila je to igra. Bez obzira gde se nalazili, zgrabimo telefon i počinjemo. „Ćao svima, danas ćemo da naučimo kako se piše slovo ili reč“. Dodao sam interesantnu animaciju za uvod. Na tom kanalu trenutno postoji oko 300 video klipova, doduše na latinici. Počeo sam da radim isti tip materijala na ćirilici ali malo sam stao jer smo u međuvremenu dobili drugog sina. Dakle, zbog obaveza. Sa drugim detetom se to proširilo i dobilo neki značajniji smisao. Istovremeno, javila se misao o tome da se materijal učini dostupnim i ostaloj deci. Razloge znate: odrastanje daleko od otadžbine. I pored Interneta nemamo toliki priliv informacija. Imamo ga ali nije to isti model rada kao kada radiš direktno sa decom i gde postoji direktna interakcija. Vlastito muzičko iskustvo mi je pokazalo da se najbolji rezultati postižu direktnim pristupom. Posle je došlo do angažovanja tima koji se bavi 2D i 3D animacijom za video materijale. Paralelno sam prevodio sa engleskog na srpski, prilagođavajući materijal našem jeziku. Na Youtube kanalu postoji serijal „Ćalac profesionalac  – Mala škola Rock ‘n Roll-a“, osam pesma koje su obrade naših dečijih pesama stila „Branko kockica“ , Dragan Laković i Manda, uz neke od pesama koje sam ja napravio. Postoji i oko 60 pesama koje su spremne za postavljanje. Za svako slovo postoje dve pesme. Prva pesma je kraća u vidu predstavljanja slova. Na primer, ja sam „A“ – slovo „A“ uz poziv deci da dođu da bismo im pokazali koje reči počinju na slovo „A“. Druga pesmica je kompleksnija i govori koje je to slovo „A“, s tim što uz svako slovo u pesmi učimo po osam reči. Naprimer „A“ kao aligator ili anakonda. To je praćeno 2D i 3D animacijom. Paralelno sa tim odštampana je knjiga gde je osam reči korišćenih u pesmama odštampano u knjizi u dva stupca. U prvom, deca moraju da napišu malo i veliko slovo i kao poseban zadatak da povežu zadato slovo i reč sa slikom koji simbolizuje reč sa određenim slovom. Poseban zadatak je da posle deca moraju slovo po slovo da ispišu reč koja im je predstavljena slikom i tekstom. Pored toga, reči su kombinovane sa 7 boja. Dakle, program je zamišljen kao jezička radionica interaktivnog tipa u kojem su deca uključena u svim segmentima. Program radi na osnovu radnih sedmica. Na primer deca znaju koje je sedmo slovo azbuke, jer uvek na početku otpevamo ono što je do tada naučeno gde deca koriste taj period za ponavljanje naučenog. Posle toga, do deset minuta, deca traže zadato slovo. Deca su uključena, i uče kroz šalu smeh i greškice jer se tako najviše nauči, dakle atmosfera nije kruta već je prilagođena deci i njihovoj mašti. Nastavak sledi uz pesmu interaktivnog tipa, gde kombinujemo snimljene materijale hitova uz pevanje i sviranje. Rezultati su očigledni. Naprimer u C.Š.O „Elanora“ gde radimo oko godinu dana, deca koja nisu pre govorila srpski jezik, već govore tečno, bez grešaka.

S. G. – Razvoj muzičkih sposobnosti kod dece najmlađeg uzrasta se oblikuje kroz sociološki i duševni razvoj, razvoj motoričkih, dikcijskih, glasovnih, slušnih i misaonih funkcija. Vaš pristup odskače od uobičajenih modela. Koncept je inovativan, revolucionaran, moderan i hrabar s obzirom na to da se radi o novom pedagoškom pristupu.

Ž. G. – Tačno. Kao muzičar sam naučio da su najbolje stvari najjednostavnije. Pre početka, istražio sam kako to rade drugi, naročito u današnjem trenutku, i pokušao da nađem najbolji i najjednostavniji metod. Uzevši u obzir faktor moderne tehnologije i metode učenja uz upotrebu kompjutera, telefona, tableta, ekrana na dodir; shvatio sam da se moram spustiti na dečiji nivo i prilagoditi onom metodu koji je najlakši za njih. Dakle, najbolji način je igra. Kroz igru se najlakše i najbrže uči.

Ovo je odgovoran posao, s obzirom na fazu njihovog razvoja. Tehnologija je neminovna ali trudim se da odnos tehnologija-igra iznosi 50/50 procenata, ostavljajući im prostor za igru i maštu. Na žalost, deca danas bez interaktivne tehnogije ekrana na dodir ništa ne smatraju zanimljivim. Napravljen je kompromis između stvarne muzike i tehnologije. Radionica traje 30 minuta, jer sve preko te minutaže gubi smisao, s obzirom na nivo koncetracije.

Međutim, ono što je važnije, prijatelji koji nisu Srbi, iznenađeni su činjenicom da naša deca govore dva jezika. Jasno je da će oni govoriti engleski jezik tečno. Ono što mi radimo je samo mali doprinos borbi za očuvanje srpskog jezika. Razlog je očuvanje identiteta koji se gubi u svakodnevnici života. Istovremeno, deca postaju najbolji drugovi, kumovi, prijatelji a to je najvažnije – stvaranje spona koje nas vežu do kraja života.

S. G. – U kojoj meri je muzičko iskustvo domaće muzičke scene dobrog Rock ‘n Roll-a, jer pripadate toj generaciji, pomoglo u realizaciji?

Ž. G. – Sa 17 godina sam ušao u profesionalnu priču. Važnije od svega, prelazio sam iz žanra u žanr, iz stila u stil. Tu se najviše naučilo. Radio sam sa mnogima. Radivoje Zuba – Bugarski je bubnjar od kog sam naučio sve. On me je usmeravao. Nije dozvolio da pokupim pogrešne pristupe. Deset godina kasnije, priznao mi je da je morao da spusti faktor ega kako bi me usmerio na pravi put. Na početku mi je rekao da nemam pojma. Iz besa sam vežbao kao nikad u životu. Rezultat nije izostao. To je bila životna lekcija. Tokom moje posete Srbiji, sreli smo se i proveli veče zajedno sa porodicama. Tokom večere Zuba je izašao iz dnevnog boravka, kada mi je njegova supruga priznala da je nekoliko dana pre toga, videvši me na televiziji tokom nastupa, plakao i priznao kroz suze: „Znao sam od prvog trenutka da će uspeti i da je jednini koji valja. Ali, gledam ga, mlad i lepuškast. Pomislim posrnuće i morao sam ga spustiti na zemlju“. Ja, šokiran ne mogu da verujem, kad Zuba se vraća i sa vrata viče: „A jesi li mu rekla? Jesi. Morala si reći…“ Naravno bila je sve to anegdota, ali stvarnost koja govori o realnosti rada na muzičkoj sceni. Ja sada pokušavam da uradim isto.

* * *

I kao što smo pomenuli, malo je jedan tekst sa ograničenim brojem reči. Nevoljno smo se rastali, a vi, poštovani čitaoci, pozovite „ABC of Music“. Kontakt:  0402 642 773. E-mejl: info@abcmusic.com.au. Na raspolaganju vam stoji i fejsbuk i mesendžer.

Ostatak prepustite muzici.