Tužna godišnjica – 25 godina od pada Krajine – obeležena je u Pertu živim sećanjem na tragične događaje, biblijski egzodus srpskog naroda, koji se desio između 4. i 7. avgusta 1995. godine tokom akcije hrvatske vojske pod nazivom „Oluja“. Ovaj progon dvesta pedeset hiljada Srba sa njihovog vekovnog ognjišta, zločinački napad na civilno stanovništvo, granatiranje same izbegličke kolone, je nezapamćen i najveći progon stanovništva nakon Drugog svetskog rata, uz presedan da je to nažalost, „zločin bez kazne“.
Godišnjica je najpre obeležena u subotu uveče u crkvi Sveta Trojica prigodnim programom, a u nedelju 9. avgusta u crkvi Sveti Sava u Hajgejtu u Pertu služen je parastos za žrtve „Oluje“- poginulih 1856 lica (i preko osamsto koji se vode kao nestali), uz pomen svim srpskim žrtvama tragičnih događaja devedesetih godina u bivšoj Jugoslaviji. Posle parastosa u crkvi Sv. Sava, u sali crkvenog doma je nastavljena komemoracija s kraćim programom i besedom protojereja Saše Stojanovića, starešine ovog hrama.
Prisutne je u ime organizatora pozdravio Drago Graovac, zahvalio se donatorima i potom dao reč ocu Saši koji je održao veoma emotivnu i nadahnutu besedu, podsetio da Srbi mogu da budu ponosni na svoju istoriju, iako je ona puna stradanja i žrtava. A uzrok tome, po rečima oca Saše, najviše se može tražiti u slabljenju vere i ponavljanja grešaka kroz istoriju, mada sa ove vremenske distance bolje mogu da se sagledaju pravi razlozi tragičnih događaja. Golgotu srpskog naroda u izgonu nakon „Oluje“, istakao je otac Saša, čak ne možemo porediti ni sa velikom seobom pod vođstvom Arsenija Čarnojevića, ni po brojnosti, ni po okolnostima – ljudi su nasilno proterani sa svojih ognjišta, ostali su bez imovine, bez doma i vizije za budućnost. Danas su teritorije gde su živeli Srbi u Hrvatskoj, ne samo Krajina, već Zapadna i Istočna Slavonija i Baranja i druge, puste, urušenih kuća, sa ponekim starcima koji su se vratili da dočekaju sudnji dan na svom pragu. Otac Saša je pomenuo da se ni danas ne govori dovoljno i ne širi istina o srpskim stradanjima i žrtvama, o ukupno proteranih pola miliona Srba, a istina je činjenično stanje, a ne mržnja, kako neko pokušava da tumači njeno iznošenje. Otac Saša je apelovao na srž problema – a to je razjedinjenost, nejedinstvo srpskog naroda tokom vascele istorije, a takođe na potrebu i dužnost obelodanjivanja svih srpskih žrtava tokom devedesetih godina i eventualnog obeležavanja njihovog stradanja u jedinstvenom danu.
U kratkom programu komemorativne svečanosti učestvovala je „Muzička grupa Izvor“ i učenici Rastko i Marija Stojanović, koji su odrecitovali prigodne pesme. Uz poštovanje restriktivnih mera, prepolovljeni kapacitet prostorija, ipak se može konstatovati da je ova tužna godišnjica obeležena na dostojanstven način.
M. D.
