– Nedavno je odigran fudbalski derbi. Kako ocenjujete kvalitet igre dva najbolja srpska kluba?
Iako mnogi hvale protekli derbi, s obzirom na moje iskustvo jer sam imao čak četrnaest derbija, mogu reći da je ovo bio jedan od slabijih do sada, po kvalitetu igre. Što se tiče trčanja i truda igrača, tu je već bolja slika. Izdvojio bih Danka Lazovića i Sašu Ilića kod Partizana i Lazovića i Pavićevića kod Zvezde, mada bih ubrojao i jednog mladog igrača Zvezde, Ristića, koji je veliki talenat. Nažalost, gol koji je primila Crvena Zvezda pokazatelj je neiskustva mladog golmana, koji i pored talenta nije još zreo za tako veliku utakmicu. Ipak, derbi stvara pobednike i tragičare, pa je ovoga puta mladi golma postao tragičar.
–  Nekoliko dana pre derbija imali smo utakmicu u Beogradu koja je prekinuta?
Da, to je bruka i sramota, jedan veliki skandal, da se prekine međunarodna utakmica. Mislim da su lukavo i prefidno Albanci sve to namestili, jer su znali da će sigurno izgubiti utakmicu, što bi za njih bila velika sramota.
–  Kakvu odluku očekujete od UEFE?
Očekujem pravednu odluku, 3:0 za Srbiju, iako Albanci poseduju lobi u svim strukturama i siguran sam da će pokušati da odigraju prljavo. I velike mafijaške grupe su iz albanskog za miljea, poseduju moć i novac, ali UEFA na čelu sa Platinijem je prevashodno jedna sportska institucija i da će na osnovu dokaza, izjava i snimaka registrovati utakmicu za Srbiju, a Albaniju izbaciti iz daljeg takmičenja, jer ovakvim ponašanjem zaista ne zaslužuje da igra u civilizovanom svetu.

–  Gde je naša greška?
Pogrešili smo što smo dozvolili nekolicini njih da uđu u teren, naročito onima koji su već prekinuli utakmicu. Sad sam pročitao da je na derbiju i paljena albanska zastava. Zar je dotle došlo? To je bruka i sramota. Mi dok ne donesemo pravne akte kojima će biti regulisane kazne, uvek će moći da nam se dogodi ovo što se već desilo. Za upad navijača na teren u Engleskoj kazna je 5 godina zatvora i oni više nemaju takvih problema.
–  Dobili smo i novog selektora, ovog puta stranca. Šta nam to govori?
Fudbalski savez se nalazi u specifičnoj situaciji. Ovog puta, nakon toliko neuspeha, moramo se plasirati na Evropsko prvenstvo. Da li ćemo ili ne, zavisi od ove odluke UEFA. Za izbor selektora verovatno su bili konsultovani igrači i verovatno su se ljudi iz saveza odlučili za stranog trenera sa renomeom, jer ko god bi od domaćih trenera bio na njegovom mestu, tu bi bilo pljuvačine od strane medija, do svih ostalih, a to je kobno za atmosferu u našoj reprezentaciji. Za sada je u tom domenu sve u najboljem redu. Ponavljam da sve zavisi od odluke UEFE, ali u našoj grupi su nam Portugalija, koja nije ista sa Ronaldom i bez njega, kao i Danska, koja je tradicionalno nezgodna, najveći protivnici. Albaniju kao konkurenta i ne računam, kao ni Jermeniju.
–  Iako je ljubinko Drulović imao uspehe, da li je pošteno što je smenjen?
Da li vi mislite da je pošteno što sam ja smenjen kada sam bio šesti na svetu, sa svim pobedama?
–  Zašto su vam to uradili?
Zato što se u ovoj zemlji uspeh ne prašta. Zato što kod nas svi žele da neko dobar i kvalitetan raskrči put, koji će ostali posle uzeti i prisvojiti. Ja sam jedan od onih koji nije primao ni ceduljice, niti sam se trudio da budem dobar sa nekim ili novinarima, da bi mi pojedini igrači igrali. Uvek sam birao najbolje, a to kod nas nikada nije odgovaralo, jer nije moglo da se igra preko veze. I tako, dok sam putovao u Grčku da držim predavanje grčkim trenerima, smenili su me, počistili me. Ali meni niko nije smeo da priđe niti zahteva od mene da igra neko za koga ja mislim da ne zaslužuje.
– Poznati ste i po tome što se prvi izveli Piksija?
Da, ali tome ne treba pridavati značaj kao da ja mrzim Piksija. Ja ga volim, on je jedan od najboljih igrača ikada, međutim niko nikada nije smeo da ga zameni. Ja sam to uradio jer sam mislio da je to najbolje rešenje. Kao i sa Kovačevićem i Miloševićem. Uvek sam im prišao pre utakmice i rekao da smatram da jedan od njih treba da ostane na klupi. Nikada se nisu bunili i uvek su dali svoj maksimum. Da sam uvodio ljude preko veze, onda bi se svi pobunili i to više ne bi bila ta atmosferi niti ta reprezentacija.
– Od igrača koje ste trenirali, koga biste izdvojili kao najbolje?
Dejana Savićevića, Sinišu Mihalovića, Predraga Mijatovića, Piksija, čak i ]určića, koji je bio veliki talenat ali ga je način života potpuno upropastio kao fudbalera. Uvek mi je bilo krivo zbog Dejana Petkovića koga sam jedino ja zvao u reprezentaciju, koji je vanserijski igrač i legenda Brazila, međutim ovde je naišao na takvu nepravdu, da možemo da kažemo da smo majstori da devalviramo nečiji uspeh.
–  Ima li spasa srpskom fudbalu? Kakva nam je budućnost?
Ne vidim boljitak. Stvari se ne odvijaju dobro, a za mnoge stvari su krivi menadžeri. Nažalost, danas u inostranstvu nemate puno naših trenera, jer su im menadžeri pravili lažne biografiji i slali na poslove kojima nisu dorasli. Zbog toga, rejting svih srpskih trenera je opao, a i oni, umesto da u slobodno vreme treniraju neke manje klubove kod nas i daju doprinos ovoj zemlji, oni sede kod kuće i čekaju neki veliki transfer. Moj prijatelj Pareira, kada je bez posla, vrati se u Brazil i trenira trećeligaški klub, dok ne nađe novi.
–  Ako govorimo o našem sportu, šta je za pohvalu?
Saša Đorđević. Mlad trener, dobar stručnjak, vrhunski igrač, koga visina koju je dostigao nije omela da napravi dobar odnos sa igračima, da napravi sjajnu taktiku i veliki podvig. To je nešto što treba sačuvati. Plašim se samo da ove pijavice ne polete oko njega, kao što se dešava u politici gde su najveći Borisovi prijatelji danas postali najveći Vučićevi. To je strašno i takvih ljudi se treba kloniti. Nažalost, danas je takvih najviše.

Slaviša Pavlović