ПРЕДСТАВЉАМО ВАМ УСПЕШНЕ СРПКИЊЕ У АУСТРАЛИЈИ

Теодора Зајец, наставник у пензији из Ливерпула, је са седам година дошла у Аустралију, где се школовала и пуних 40 година се бавила подучавањем ђака. Није случајно што је Теодора изабрала ову професију, јер је некако увек знала са децом и то јој је причињавало велику радост.
И дан – данас је тако. Иако у пензији, Теодора није одустала да помаже младима, и то онима којима животна срећа није била наклоњена, који су остављени или болесни. Ова необична жена великог срца итекако има да буде поносна на свој волонтерски и хуманитарни рад. У последњих неколико година, обилазила је разне земље у свету од Јужне Африке до Косовске Митровице, где је помагала деци и омладини, који су имали мање среће у животу. Како сама каже, пола године проведе у Аустралији , а другу годину путујући и помажући онима којима су љубав, помоћ и разумевање најпотребнији.

Теодора има и необичну животну причу. Рођена је у Бенгазију у Либији, јер је њен отац Сергије био пилот тадашње краљевине Југославије. До краја рата пилотирао је над Грчком, Средњим Истоком, Египтом и Либији, где је и одлучио да остане као избеглица. Тамо је добио чиновнички посао у локалној општини, јер је знао Енглески језик а Енглези су били преузели Либију. Теодорину мајку Десанку је упознао у Барију у Италији, где је она, такође, избегла из Горског Котара.

Теодора је била удата за Александра, украјинског порекла. Имају двоје деце, Taраса и Тамару, која са својом породицом живи у Дубаију. Поносна је бака Александра и Изабеле. Овако за „Српкси Глас“ Теодора говори о својој професији, волонтерском раду и животним путевима.

• Како је изгледала Ваша каријера?
– Била сам наставник од 1972. до 2013. године. Први посао сам добила у средњој школи Басби у Грин Валеј, где сам предавала Француски језик годину дана. Након тога у Ливерпулу сам три године предавала Енглески језик као други језик деци миграната. Након тога сам се опет вратила у Грин Валеј где сам остала 3 године. Завршила сам кратак курс за наставника библиотекара за време летњег распуста. Тај посао сам радила у Лурниа државној школи, након чега сам одлучила да пропутујем Европу са супругом и децом која су тада имала 4 и 6 година, где смо остали 17 месеци. По повратку из Европе, као наставник библиотекар сам радила у Јенора, Минто и Куран државној школи. Након тога Одељење за образовање ми је дало пуну плату од годину дана како би завршила постдипломске студије из Библиотекарства и Информационих услуга.
Као други језик предавала сам Француски, Немачки, Шпански и Италијански, а последње 22 године радила сам у средњој школи у Елдерсли.

• У чему лежи Ваша страст?
– У томе да подржавам оне који су мање среће у животу, посебно децу, која су сиромашна, болесна или напуштена и да урадим нешто да улепшам њихову будућност. Ова страст ме је и увела у волонтирање са сирочићима из Питермарисбурга и Јоханесбурга у Јужној Африци, у Францис тауну у Боцвани, Дечјем селу у Сремској Каменици и у Центру за рехабилитацију и социјализацију деце ометене у развоју у Косовској Митровици. Такође сам волонтирала и у организацији „Сложно у невољи“ из Ниша, који су организовали одморе на Златибору за децу са Косова и жртава поплава.

• Шта би најближи пријатељи рекли о Вама?
– Рекли би да добро кувам, да сам забављач, да умем да бринем о другима, комуницирам са децом и младима и да помажем онима којима је помоћ неопходна.

• Како усклађујете приватни и професионални живот?
– Како сам у пензији, мој приватни и „професионални“ живот се сада мешају. Како сам удовица и имам ћерку која последњих шест година живи у Дибаију, у могућности сам да свој приватни живот комбинујем са волонтерским радом. Проведем пола године у Аустралији са својим сином и пријатељима, а другу половину путујем када волонтирам и посећујем своју фамилију широм бивше Југославије.

• Која је Ваша изрека?
– Све је могуће! Циљајте високо. Будите позитивни и никад не одустајте. Дајте се 100 одсто и радите најбоље што можете

• Који је Ваш најбољи савет за испуњен живот?
– Водите рачуна о себи и понашајте се према другима као што би волели да се други понашају према вама. Будите љубазни и делите са другима шта имате. Не будите завидни и не поредите се са другима

• Која су Ваша три највећа достигнућа до сада?
– То што сам мајка, што сам успела да отхраним двоје деце у независне чланове ове заједнице, који поштују своју културу. Успех је што сам из неких личних криза изашла захваљујући мојој позитивној филозофији и веровању да је сутра други дан и да сунце увек дође после кише. Поносна сам јер сам се вратила својим коренима и учествовала у породичним слављима као што су Божић, Ускрс, Слава, венчања и крштења. Од 1979. године до 2016. године упознала скоро све чланове своје породице. Такође сам упознала деде још у Италији 1965 на путу од Либије до Аустралије. Нажалост, баке су обе преминуле пре него што сам успела да их упознам. Такође, имам пуно приајтеља, одраслих и деце широм света.

[box type=“note“ bg=“#“ color=“#“ border=“#“ radius=“0″]

ЗА НАС НЕМА ГРАНИЦА

• Колико је тешко бити успешна жена у Аустралији?

– Не сматрам да сам мање успешна од мушкарца зато што сам жена у Аустралији. Не морате бити мушкарац или богати да би били успешни. Нема граница како све жена може бити успешна. Све што је потребно је машта, иницијатива, мотив, посвећеност и отпорност. Трик је изградити своју јачу страну и не трудити се да будемо као мушкарци.[/box]

• Шта сте научили од Ваших родитеља ?
– Буди поносна на себе и поштуј друге. Увек буди љубазна и пажљива према онима који су у невољи. Не срамоти се да радиш напорно, без обзира шта радиш, буди одговорна према себи и будућности. Не троши храну и штеди да постигнеш циљеве постепено, буди стрпљива и бићеш награђена.

• Шта бисте волели да добијете од Српске женске мреже у Аустралији?
– Волела бих да схвате да су жене веома моћно оружје, да имају веома важне улоге као мајке, супруге, сестре да шире љубав и бригу у фамилији и друштву у коме живе. Волела бих да помогнем у томе да схвате да удуженим снагама могу све постићи, као и да могу променити негативну слику о Србима која је заступљена у западним медијима. Кроз моју мрежу познанстава надам се да могу да помогнем да утврдимо потребе наше заједнице у Аустралији и Србији и да помогнем онима који су у сиромаштву, који су болесни или у неочекиваним невољама.

• Имате ли било какав контакт са Србијом, приватни или професионални?
– Посећујем Србију, као и Црну Гору и Хрватску најмање једном годишње, где проводм време са својом фамилијом, када сам део разних прослава, видим се са пријатељима али посећујем и туристичка места. Посећујем и места где сам волонтирала, видим како су сада деца са којом сам се дружила али и упознам нову децу. Такође, покушавам сама да посетим српске енклаве на Косову где би пронашла децу којима би могла да помогнем.

• Колико сте укључени у рад српске заједнице у Аустралији?
– Ја сам члан „Кола српских сестара“ у манастиру Свети Сава близу Канбере. Редовно помажем на припремању хране и постављању за различите српске културне догађаје, као што су слава, скупштина, помен, дечји камп, омладински фестивал „Свети Сава“ итд. Такође, редовно учим децу сваке године за време летњег распуста о Светосављу и хришћанским вредностима, љубави, пажњи и хуманитарној помоћи онима који имају мање среће у свету. Трудим се да пкажем деци да су приливеговани јер живе у Аустралији и да многа друга деца у свету нису те среће. Они су увек расположени да слушају и помогну.

Сања Мирић – Шакић