Van srpskih zemalja u svetu postoji 360 srpskih kafića, kafana i restorana. Najviše ih je u SAD i Švedskoj, ali su većinom neprepoznatljivi jer ne nose svi srpska imena

Marko Lopušina

Kad je nedavno Tamara iz Podgorice šetala Sijetlom naišla je na restoran i noćni klub sa nazivom „Sarajevo Lounge“. Ušla je unutra i videla i srela Srbe iz Bosne, Srbije, Crne Gore, Hrvatske, Amerike i Kanade. Otkrila je da su vlasnici dva brata Sudžići poreklom iz Sarajeva. Bili su bez posla, pa su izmislili sebi posao, otvorili su sarajevsku kafansku ložu.

U Budimpešti mađarski Srbi najčešće posećuju kafić ”Tri Srbina” („Három Szerb Kávéház”), koji se nalazi u centru grada u Srpskoj ulici. Krajem nedelje u ovom kafeu svira srpsko – mađarski bend “Babaroga”. Uz ražnjiće i srpsku pop muziku gosti se osećaju kao da su u Srbiji. Srpski restorani u tuđini su deo otadžbine i nose u sebi simbole zavičaja. Da se osećate kao da ste u Beogradu, na stadionu “Rajko Mitić” i u fudbalskoj kafani u Tirani se pobrinuo Mileta Dašić. Ovaj srpski preduzetnik, koji je rođen u Albaniji i koji govori srpski, vatreni je navijač crveno – belih, pa je zato otvorio kafić koji se zove “Crvena zvezda”.
I u britanskoj varoši Fulam, koja je poznata po fudbalskom klubu i golgeteru Aleksandru Mitroviću, zvanom Mitrogol, postoji srpski kafanski kutak u restoranu stranog imena “Fulham kitchen”. Tu su na ćevape dolazili fudbaleri Nemanja Matić, Aleksandar Mitrović i Luka Milivojević sa porodicama. Kuvar je Srbin i suvlasnik.
Za Temišvar se priča da je srpski grad, jer u njemu živi preko 10.000 naših ljudi. U centru se nalazi Eparhija temišvarska sa parohijskim domom, kao i nekolicina drugih srpskih zdanja, koja rumunska država ne želi da nam vrati. Za nas posetioce jedno od najlepših mesta u rumunskoj prestonici je restoran “Lojd”. U njemu se služe srpski pasulj i vojvođanski gulaš. Vlasnik je Javor Radovančev, rumunski Srbin, rođen u slavnom selu Belobreška 1961. godine.

Preselio se u Temišvar 1971. godine, gde je završio Srpsku gimnaziju i studije elektrotehnike (1986.). Radio je u državnoj administraciji kao inspektor građevine i u industriji osam godina. Napustio je inženjerstvo i 1992. godine okrenuo se trgovini. Glavni posao u preduzeću “Metro Rumunija” mu je izvoz poljoprivrednih proizvoda u zemlje bivše Jugoslavije, uključujući i Srbiju i Crnu Goru. Prvi je krenuo da izvozi rumunske orahe u SFRJ. U Rumuniji je pričao da je crno vino „otelo“ i afrodizijak. Izvozio preko 200 tona mesečno. Imao je fabriku „Plastik metro“ za proizvodnju granulata i folija. Njegov restoran „Loyd” na Trgu pobede, preko puta Mekdonaldsa i pored zgrade Nacionalnog teatra, predstavlja najelitnije mesto za izlazak i okupljanje Srba. Dočekuje sve delegacije iz matice i dijaspore, koje dolaze u Rumuniju i Temišvar. Gospodin Javor je veliki Srbin, jer pomaže uvek kad može rad srpske zajednice. Sponzor je redakcije „Temišvarski vesnik“ i KK “Temišvar“. Poslovno sarađuje sa firmama iz Srbije. Ima dva sina. Branimir je menadžer u SAD, a Marko Radovančev je menadžer u sport – restoranu u „Juilus molu“ za mlade. Svi konobari Rumuni govore srpske u restoranu „Lojd“ u Temišvaru.
Ne zna se tačno koliko ima Srba u Emiratima i samom Dubaiju, priča se da ih je preko 15.000. Međutim, od skoro najpoznatije srpsko mesto u ovoj svetskoj naftnoj prestonici je „Srpski burger“. Vlasnici su Milan i Stanko, poreklom iz Kragujevca, koji su došli u Emirate na privremeni rad. Milan radi kao umetnik u industriji zabave, a Stanko je kreator lepog ženskog i muškog tela u fitnes salonu.
U svetu van granica otadžbinskih zemalja živi 2,5 miliona Srba u 159 država. Gledano statistički, gotovo u svakoj od ovih zemalja postoji srpski restoran, kafana ili kafić. Srbi svoje omiljeno sastajalište uz piće i iće imaju od Aljaske do Novog Zelanda. Na Aljasci radi srpski restoran “Moose-AKa’s”. Nalazi se u Nacionalnom parku Denali. Ušao je nedavno na listu 25 najboljih restorana u SAD – u. Lokal je poznat po srpskoj musaki. U Njujorku postoji restoran Vladimira Ocokoljića Coje, koji se zove “Kafana”, a tu je i Suzanin restoran sa nazivom “Selo”. To je prva srpsko – hrvatska gostionica u Americi.
Prema mojim istraživačkim podacima ima ih 360. Većinom nemaju srpska imena na ulaznim vratima, ali su prepoznatljivi po srpskoj kuhinji. Zaštitni znak kafića „Srpski burger“ u Dubaiju je ljuta, s lukom, začinjena srpska pljeskavica.
Srpska istorija dijaspore otkriva da se naši ljudi u dalekom svetu najčešće bave građevinskim, a potom ugostiteljskim poslovima. Još pre pet vekova u Beču je, na primer, otvorena prva srpska kafana sa narodnim imenom „Kod dobrog pasulja“. U Ugarsko je postojao restoran za Srbe sa bratskim imenom „Kod dva brata“. U prekomorskim zemljama u Kaliforniji su nicale birtije „rakijašice“ za srpske radnike i rudare. Najpoznatiji srpski restoran „Kod Tane“, bio je u Los Anđelesu, koji je okupljao holivudsku elitu na pasulj i špricere. Vlasnik je bio Dobrivoje Tanasijević poznatiji kao Den Tana, danas beogradski penzioner. U Čikagu je nekad postojao „Serbian club“ boema Miomira Radovanovića, potom i „Skadarlija“, i „Srpska zora“, ali su ovi restorani nestali, kada su Srbi napustili ovaj grad.
Prema mojim podacima najviše srpskih restorana, kafana i kafića ima u SAD i Švedskoj. U Stokholmu su se Srbi, pored građevinarstva, često bavili ugostiteljstvom. Imali su u gradu i okolini oko tridesetak restorana, picerija i kafića. Čika Nikola Petrović je u Stokholmu još sedamdesetih godina prošlog veka imao restoran “Zora”, a potom je Stamenko Kandić držao “Babilon”. A danas je Kandić vlasnik restorana „Jakthornet“ iza arene u Stokholmu, koji je u sklopu hipodroma i Teniskog saveza. Saša Smederevac je imao uspešnu ugostiteljsku karijeru sa svojim restoranom “AB”.
Boro Petrović je naš najpopularniji ugostitelj u Švedskoj. Gospodin iz Moruma posedovao je hotel „Walhalla“ vredan 8 miliona kruna i dva kilometra najlepše švedske reke sa najboljim pastrmkama na svetu. Tu je na pecanje dolazio švedski princ Karlo Filip, koji se Petroviću predstavljao kao građanin Alfred Svenoson.
Banjalučanin Slavko Kresojević, vlasnik je „Stiketa“, najstarijeg restorana u Lundu. Drago Avramović iz Stokholma je biznis sa restoranom prepustio sinovima, a on se sa snajom bavi politikom u korist Srba.
Ohrabren uspehom restorana Petar Furunović je u švedskoj prestonici posle picerije “Furellios” otvorio prvi veganski kafić/restoran “Fasu Vego”. Skandinavci su ga odlično prihvatili, jer im ovaj Srbin iz Aranđelovca svakog dana priprema drugačiji jelovnik i hranu pravljenu od svežeg povrća i voća.
Najveći broj srpskih ugostiteljskih objekata nosi strana imena, jer su formirana i rade u tuđini. U Melburnu postoji restoran „Mediteraneo“, čiji je vlasnik Mile Popović. A u Lisabonu je restoran “100 maneiras”. U njegovom izlogu stoji veliki srpski slavski kolač. Vlasnik je Ljubomir Stanišić, koji se se krajem devedesetih uselio kao izbeglica iz Sarajeva i u portugalskoj prestonici otvorio ovaj prestižni restoran. O njegovoj kuhinji objavljivale su reportažu sve svetske televizije.
Glavni grad srpske dijaspore Beč ima restorane poznate po srpskom pečenju i vinu. „Semendriju“ vodi porodica Barnić iz Smedereva, a „La kolibu“ Dušan Jovanović iz Bora. Bečki restoran „Niški merak“ je vlasništvo Jugoslava Zlatkovića. Zahvaljujući srpskim ugostiteljima lepo ćete se osećati i u našim restoranima, kako god da se zovu, u Moskvi, Pekingu, Frankfurtu, Vićenci, Danskoj, kod Bobija u „Dubrovniku“ i u drugim varošima, gde živi makar desetak Srba i Srpkinja. Prijatno vam bilo!