Ova priča kao da je iz neke serije, zapletene, komplikovane, pune raznih igrača, a ponajviše borba za poziciju i sakrivanje skandaloznog ponašanja političkih aktera odnosno “elite društveno – političkog kruga”.

Ona dostiže do samoga vrha, gde se sakrivaju dugogodišnje tajne psihičkog i seksualnog maltretiranja osoba koje niko nije smeo da zaštiti, godinama se sakriva prljav veš nemoralnih vođa političkih stranaka, koji se ponašaju kao da su nedodirljivi i da zakon koji važi za sve nas, ne važi za njih. U novembru 2021. javnosti je dostavljena istraga zvana “Set the standard”. Autorka izveštaja Kejt Dženkins iz australijske organizacije „Ljudska prava“ je dokazala da je oko 40% žena koje rade u političkim strukturama u Australiji doživelo neki vid seksualne diskriminacije.

Da li je vreme da se narod zapita zašto? Jedna od naših najuglednijih i najpoznatijih članova Laburističke partije se zapitala: ‘Za šta se ja zalažem i za koju partiju’? Ona se učlanila kao osamnaestogodišnja devojka, radeći na prvim kampanjama našeg premijera Marka Mek Govana ( Mark McGowan) i nesuđenog premijera Kima Bizlija (Kim Beazley). Sa preko sto poslovnih i ličnih preporuka, čak je i g. Bizli rekao da je Sanjin moralni kodeks besprekoran. Sa takvim pohvalama od raznih političara i kolega, kao i njenim društveno – humanitarnim radom i njenom karijerom bez ijedne mrlje, nešto sasvim neočekivano se desilo tog prvog jula 2020. godine.

Slučaj naše Sanje Spasojević, žene koja je dala gotovo 25 godina svog života za Laburističku stranku i njene patriotske želje da naš narod ima glasa tamo gde je najpotrebniji, je važan i tiče se svih nas u srpskoj zajednici. Sanja je rođena u Beogradu, i kada je imala tek 6 meseci doselila se u Pert, Zapadnu Australiju, 1978. godine. Uspešno je završila „Političke nauke“ na Fakultetu Zapadne Australije, i kao takva stupila je u društveni rad kroz mnoge državne sektore. Sanja je jedna od najpopularnijih aktivista i operativaca kod koje su dolazili vodeći ljudi Laburističke stranke, kao što su Kim Bizli i drugi političari koji su upoznavali srpske običaje. U tim krugovima su aktuelni premijer Zapadne Australije Mark Mek Govan i zamenik premijera Rodžer Kuk (Roger Cook). Jednostavno, Sanja je bila osoba koja može da izdejstvuje čak i nemoguće kada je interes stranke bio u pitanju.

Međutim, nešto je počelo da se menja, Sanja je počela da štiti osobe koje su bile loše tretirane, omalovažavane i koje su dobijale sumnjive otkaze. Ona je prepoznala da kod trenutne elite koja vlada Zapadnom Australijom nešto nije u redu i njena jedina greška je bila to što se suprotstavila nepravdi. Prvog jula 2020. godine se desilo nešto čudno. Sanja dobija otkaz i to na brutalan način, preko telefona. Zbog situacije sa Kovidom i njenim kompleksnim zdravstvenim stanjem kao dijabetičar tip 1, Sanja je radila od kuće. Dobila je poziv iz kabineta premijera, odseka za ljudske resurse i bila primorana da dođe nazad u kancelariju. Tada joj je rečeno da se njeno lekarsko uverenje više ne prihvata i da „Kovid ne postoji“. Tada Sanji počinju pretnje da mora da potpiše “deed” ili “delo ćutanja“, da uzme novac koji su joj ponudili i da svoj otkaz zameni ostavkom. Sanja je rekla “ne” i da samo želi da zna zbog čega je dobila otkaz na tako brutalan način, i zašto su razni drugi ljudi umešani.

Sanja je samo želela istinu i tad počinje prava borba jedne porodice koja je sve što ima stavila na stranu istine i pravde, po cenu da i kuću daju na doboš, i političke elite koja je već potrošila nekoliko miliona dolara iz državnog budžeta pokušavajući da suzbije istinu i da slomi Sanju. Oni znaju da Sanja može jedno određeno vreme da se bori protiv njih dok ne iscrpi sve finansije, drugo, znaju da Sanja ima i zdravstvenih poteškoća i da je u rizičnoj kategoriji, pa računaju da je i tako slome.

Međutim, na veliko iznenađenje, Sanja se i dalje bori i protivnika dovodi do ludila, pa su isti iskoristili svaki mogući “politički trik” koji im elitni zakon omogućava. Tako je državni tužilac Zapadne Australije doneo odluku da Sanja ne može da pozove nijednog svedoka na sud, čak ni svog bivšeg šefa, Rodžera Kuka protiv koga se i vodi postupak, zato što to “nije u interesu građana”. Moram da napomenem da su i pojedine advokatske firme, koje su tretirane kao najjače u Australiji, predstavljale Sanju na početku dok nije izvršen politički pritisak na njih, pa su Sanju napuštali čak par dana pred sud.

Sanjin komentar na sve ovo je, da su ona, njena porodica i zajednica razočarani u stranku, i ne žele biti uključeni u njihove aktivnosti. Ironija svega je da Laburistička stranka još poziva Sanju da im pomaže u kampanji i priključi se, nude joj posao sa njima. Na naše pitanje, kako komentariše njen slučaj, nam je rekla: ”Ne mogu se svi kupiti, kako pojedinci misle“. Sanja nastavlja svoju borbu.

Da li će istina i pravda pobediti, Bog zna, da li će Sanja izdržati finansijski i zdravstveno, to samo ona zna, da li će pasti još jedna elitna glava, molimo se Bogu da svako dobije ono što je zaslužio. Želimo Sanji uspeh u svojoj borbi za pravdu i istinu, nije lako boriti se protiv velike sile, ako ništa drugo, barem mi Srbi znamo kako to izgleda…

Žiko Ćurčić