Ресторан “Мадера“, икона српске заједнице Сиднеја, након две и по деценије успешног рада, затворио је врата

Ових дана, као гром из ведра неба, одјекнула је вест да је стављен катанац на ресторан “Мадера.“ Вредно подсећања је да је „Мадеру“ 1996. отворио Раде Тасић, и то по узору на чувени истоимени ресторан у Београду, који му је био и најомиљенији у младости. Та стара „Мадера“ је деловала пуних десет година у Кенли Хајцу и затворена је 2006. Раде са сином Петром 2011. године купује мали простор у Варик Фарми са намером да опет отворе угоститељски објекат. Током радова на новом објекту Раде се разболео и након кратке и тешке болести је преминуо. Након Радетове смрти, његов син Петар је наставио очевим путем и у мају 2011. отворио је нови ресторан и симболично му дао име старог ресторана „Мадера“, у знак сећања на оца. Петар је 2017. отворио још један ресторан – „Фабрика“, са нешто другачијим концептом.

Поред добро познатих српских клубова и културних центара у Сиднеју, “Мадера“ је уистину била икона наше заједнице последње две и по деценије. Овај ресторан је био незаобилазна станица да се одмори од рада, прослави весеље или сретне са пријатељима. Такође, естрадне звезде, глумци и спортисти из отаџбине приликом посете Петом континенту, знали би да посете ово популарно свратиште. Ваља истаћи да су и Петар лично и његова „Мадера“ били спонзори великог броја локалних удружења и клубова, а и неретко су учествовали у хуманитарним акцијама. Током поплава у Србији, „Мадера“ је била мало складиште, где су наши људи доносили средства за помоћ. Прикупљање новца намењеног Дому за незбринуту децу у Звечанској улици у Београду, реализовање акције за фондацију “Дивац“, покретање огранка фондације Александра Шапића „Буди хуман“ за Аустралију, само су неке хуманитарне акције иза којих је стала „Мадера“.

Имајући у виду богату историју ресторана и аманет који је овај локал оставио нашој заједници, поразговарали смо са власником „Мадере“ Петром Тасићем, да подели са нама успомене, објасни нам разлоге за затварање и предочи планове за будућност.

Како је дошло до одлуке да се затвори “Мадера“, коју је породица Тасић неговала неколико деценија у Сиднеју?

Морам да признам да та одлука није била лака, али је већ неко време била у плану. Било је пар препрека око продужетка уговора изнајмљивања локала, који је временом успешно решен, остваривши жељени резултат. „Мадера“ је била и остаће велики део наших живота, само у мало другачијем смислу. Презиме ‘Тасић’ и име „Мадера“ иду једно уз друго и верујем да ће тако и остати. Као што знамо, живот иде својим током и доноси нове прилике за будућност. Иако многи можда то не би разумели, одлука је више везана за нашe приватне планове у будућности, него за било шта друго. Желимо да смањимо пословне обавезе и да се сконцентришемо на породицу, и на фамилијаран живот. Исто тако, ја сам још увек укључен у велики број пројеката и инвестиција, тако да сам желео мало више времена да посветим тим изазовима.

Да ли сте размишљали о неким другим опцијама, нпр. да Мадера ипак остане отворена у неком другом формату (или је то ипак било неизводљиво)?  

Опција је било и увек ће их бити, али са плановима које имамо и са великим обавезама које још увек сносимо, за нас је ова одлука била једина права одлука. „Мадера“ као ресторан ће још увек радити, али у другачијем стилу. Ми смо спојили све главне делове (куваре, конобаре, храну и кулинарске специјалитете) у нашем другом локалу „Fabrika by Madera“, а „Мадеру“ смо продали нашем добром познанику, који ће је претворити у локал са храном и пићем у стилу средњег истока. Наш план је да, захваљујући „Фабрици“, наши људи још увек имају где да дођу и да уживају уз нашу храну, домаћа пића, гостопримство и све остало што смо нудили дуги низ година у „Мадери“.

Тешка је одлука да се затвори икона српске заједнице Сиднеја. Како је Вама лично пала ова велика, али под постојећим (личним) околностима, свакако разумљива одлука?

Мени је лично било тешко, поготово када смо се иницијално одлучили на овај потез. Међутим, дошло је време за промену и ја као особа сам то веома озбиљно и брзо схватио.

Многи ће помислити да је ово кренуло овим путем као последица пандемије корона вируса. Ова новонастала ситуација је у једном погледу доста одузела, а са друге стране је много и помогла. Наиме, власници центра у Варик Фарми нису хтели да нам продуже уговор за изнајмљивање локала јер је било у плану да се изгради центар са апартманима. Са мало тежом економском прогнозом због пандемије и осталих фактора, одложени су планови за градњу, тако да смо успели да продужимо уговор на још 10 година и то нам је устрави пружило шансу да продамо локал, уместо да га затворимо. Чудно је како се некада из негативне животне ситуације појави нешто позитивно.

Колико ће вам недостајати наш народ и посетиоци које сте познавали годинама?

Стара „Мадера“, а такође и моја садашња, ће мени увек фалити јер су оба локала одиграла велике улоге у мом животу. Ја сам од своје 12. године укључен у причу око „Мадере“ и угоститељства. Такође ће ми недостајати наши људи, дружење и тај јединствен дух који ћемо тешко створити у било којем другом локалу у будућности. То морам да признам.

„Фабрика“ и „Мадера“ сада раде под једним кровом и задовољни смо таквим развојем ситуације. Наши људи још увек имају где да дођу, да славе и да организују културне догађаје уз добру домаћу кухињу, и у пријатној атмосфери. Наставак рада кроз „Фабрику“ ће и нама још више пружити прилику за додир са нашим народом и, искрено, то нам много значи.

Фабрика, дакле наставља са радом? 

Да! И хвала Богу, „Фабрика“ сада, у ствари, ради боље него икада. „Фабрика“ ће наставити својим путем, али са додатним елементима преузетим из Мадере. То су радници, храна, услуга, прославе, и остале делатности као што су хуманитарне акције. Укратко, све оно најлепше што смо имали у „Мадери“, спајамо са свим оним најлепшим што је створено у „Фабрици“. Такође, ту су наши најмилији и најбољи кувари, као што је тета Гоца Ивановић, који су са нама већ дуго, и који су, у ствари, постали део наше фамилије.

Да ли планирате неки нови пројекат у угоститељској индустрији или можда следи пауза док се не стабилизује ситуација са пандемијом?

Ко ме добро познаје, зна да ће бити врло мало одмора, јер увек имам много планова! Бавим се „Фабриком“ и осталим пословима и још увек завршавамо цркву Благовести у  Мириловцу, покрај Параћина, родном месту мог оца, тако да имам много обавеза!

Из приватног угла, након врло мало одмора и одлагање свадбе, коју смо на жалост морали због короне да одложимо, гледаћемо да посветимо више времена породици и мало ‘нормалнијем’ животу. Имамо и планове за путовање и за даље истраживање, јер бисмо желели у наредних неколико година поново да отворимо нешто ново. За сада, трудићемо се да разрадимо што више „Фабрику“ и да кроз њу нашим људима пружимо још једно култно место за уживање и стварање много лепих и трајних успомена.

Колико ће вам недостајати банкети, прославе, музичке вечери и све остале врсте дружења које сте пружали нашим људима, а неретко и сами учествовали у њима? 

Успомена има много и толико се лепо и насмејем и осећам кад помислим на то. Не бих знао да набројим колико смо зора дочекали у слављу и весељу.  Од рођендана, преко крштења, свадби и разних прослава, до хуманитарних вечери, музике и провода, ма све! Препуно ми је срце када помислим на то.

Хвала Богу, доста се тога већ одржава и у „Фабрици“, а доста тога што је одржавано у „Мадери“, у будућности ће се ‘преселити’ у Фабрику. Нама је циљ да наставимо са таквом врстом окупљања и да још увек правимо и стварамо незаборавне моменте, које ће људи дуго памтити, описивати и препричавати.

Ви сте имали сан да наставите очевим стопама и да се успешно бавите угоститељством – и успели сте! Шта бисте поручили неком младом човеку, који је можда у недоумици да ли да истраје и остане доследан да ради оно што воли?

Да, у праву сте, то јесте био мој сан и толико ми је драго да сам успео у томе. Захвалан сам бескрајно свим људима који су нас подржавали. Мени је мој покојни отац Раде пред смрт рекао: „Немој да наставиш са изградњом ‘Мадере’ ако ти то, сине, искрено не желиш. Ради оно што волиш, не мораш да пратиш мене. Имаш своје жеље и иди тим путем.“ А мени је циљ био да остварим наше заједничке снове иако њега више није било. Имали смо договор, а шта је човек коме реч ништа не значи?

Ја сам остварио успешан бизнис и имао срећу, а можда је то управо због тога јер сам одржао реч. Свестан сам да су нашу гости и дугогодишњи посетиоци помогли да остварим нашу заједничку причу.

Отац ми је такође напоменуо: „Немој никада да се вежеш за инвестицију, некретнине, и материјалне ствари. Све док имаш жељу и док те то испуњава, ради и ради како треба, а кад дође време за промену или осетиш да те то више не испуњава као некада, немој да те то брине, све има своје време. Прати своје срце и оно што волиш. Ако то радиш, и ако радиш од срца, бићеш срећан, и све остало ће доћи на своје место.“ Е, је бих ову поруку поделио са свима, поготово са младима који можда нису сигурни којим путем да пођу, а и ја такође имам разних идеја и жеља, и морам ситним корацима ка њиховом остварењу.

Пандемија је итекако пореметила наше животе како са друштвеног, тако и са економског аспекта. Ваша порука нашим читаоцима у ова неизвесна времена?

Шта да кажем? Чудна су ово времена. Некоме је све ово врло тешко пало, а неком другом као секира у мед. Мислим да људи морају да се правилно информишу и да што мање слушају разноразне вести и теорије. Мислим да нам следе тешка економска времена и ја лично мислим да људи морају паметно да раде, можда паметније него икада до сада.

Прилике за бизнис и инвестиција увек има много, али такође и ризика. Ја мислим да је највеће богатство здравље, физичко и психичко. Ако људи припазе на то, све остале коцкице ће полако сести на своје место.

Овим путем од свег срца желим да се захвалим свима вама и целој нашој заједници на подршци свих ових година (преко 20 укупно). Ми смо постојали и радили успешно захваљујући вама!

Исто тако бих желео да се захвалим својој фамилији, свима који су нам помогли од самог почетка до сада и такође и свим радницима, добављачима и сарадницима. „Мадера“ не би била то што је била, без ваше помоћи. Позивамо све вас да наставимо дружење у „Фабрици“ на адреси 3/264 Canley Vale Road, Canley Heights. Дођите да надокнадите све оно што вам из „Мадере“ недостаје. Увек сте нам добродошли!

С.Г.