Српски Колеџ “Свети Сава” поново је у Сиднејској опери у елегантној, аскетској сали која носи име њеног знаменитог творца, Јерна Утзона, приредио несвакидашњи музички догадјај са наступом Српског вокалног ансамбла “Опленац” из Аделејда.
Основан пре само годину дана ансамбл “Опленац” са својих 26 чланова, изабраних уметника, а под водјством врсног музичког стручњака Ане Недељковић-Бранковић, негујући својеврсни, изворни српски мелос, плени и осваја публику сваким својим наступом.
Ни овај најновији концерт ансамбла “Опленац”, одржан у предвечерје у недељу 14. маја у сиднејској Опери није био изузетак по богатаству и разноврсности репертоара и по ненадмашном изводјењу традиционалних српских мелодија из свих српских предела и земаља.
Моћни, предивни гласови, древне мелодије и садржај песама су, као на облаку или попут митске, свемогуће птице прелетели све далеке српске земље вративши се у једном даху опет до наших срца.
Већ од прве песме “Сини јарко сунце са Косова” затреперила је душа, а онда једна за другом редјале су се песме– са Косова И Метохије, из Шумадије, Лике, Босне, Далмације, Славоније па опет до источне и јужне Србије –песме сетне, љубавне, шаљиве, жалобитне, песме са прела, са растанака, са река, ливада, гора – песме у којима се саопштавају животне мудрости, тајне, радост и туга, судбина, нада, стрепња, трајање једног народа које се не може ограничити ни временом ни простором.
Вокални ансамбл “Опленац” делује под окриљем Српске православне цркве Св. Сава, Вудвил Парк у Аделејду, где већ деценијама постоји истоимена фолклорна група кроз коју су прошле генерације деце и одраслих из српске заједнице Јужне Аустралије.
Оснивач и водја ансамбла Ана Недељковић Бранковић је магистрирала на одсеку за етномузикологију Музичке академије у Београду. У својству вокалног солисте и члана музичких група Ана је наступала на многима сценама широм Србије и била је дугогодишњи члан чувеног оркестра Биљане Крстић “Бистрик”.
Пре две године се са својим супругом Александром Бранковићем, такодје солистом српског ансамбла “Коло” доселила у Аделејд где покреће Српски вокални ансамбл Опленац.
Концерт је одржан под покровитељством Митрополије Аустралијско-новозеландске, а сав приход са овог несвакидашњег музичког догадјаја намењен је Градјевинском фонду Колеџа Св. Сава у изградњи, колеџа који је, као и песма Српског вокалног ансамбла “Опленац”, и нада и обећање опстанка и трајање српске заједнице у времену и простору.
———————————————-
СРПСКИ ВОКАЛНИ АНСАМБЛ “ОПЛЕНАЦ”
Уметнички директор
Александар Бранковић
Вокални директор
Ана Недељковић-Бранковић
Чланови
Ратка Hинић, Косовка Јоцић, Милка Балабан, Љиљана Буловић, Тијана Гослинг, Мирјана Марић,
Тијана Марић, Биљана Бранковић, Зорка Баук, Вера Богдановић,
Драгана Клисурић, Ана Недељковић-Бранковић, Дацо Јурковић, Милан Софранић, Милорад Буква, Радомир Милојевић, Стево Николић, Недељко Пајчин, Зоран Лекић,
Бранко Узелац, Александар Бранковић.
—————————————————————————————–
СРПСКО ТРАДИЦИОНАЛНО ПЕВАЊЕ
Музика је код Срба увек била нераздвојни део свакодневног живота, и обавезан пратилац свих догађаја од значаја и за заједницу и за појединца. Песме су се разликовале по крају у коме су настале, а текст и мелодија зависили су од прилике у којој се песма изводила. Те песме из давнина – обредне, свадбене, трудбеничке, успаванке, љубавне, патриотске, тужбалице, завичајне– изводио би само један певач, или више њих који певају исту мелодију, сви у један глас. То је било специфично за одређене области (нпр. Косово и Метохију). Ипак, у народу је чешће било заступљено певање у два гласа. По врсти напева (мелодије) и броју певача двогласно певање може се сврстати у две категорије: певање „на глас“ и певање „на бас“.
Први термин означава песме коју пева мања група певача (најчешће 2 или -3). Они се труде да што боље уклопе и сложе своје гласове, а певач који води песму настоји да је обогати и украси– тако што глас спуста испод или подиже изнад главне мелодије.
У песмама „на бас“ уцествује више певача, један води песму изводеци основну мелодију, а сви остали га прате – „басирају“. Пратећи гласови му пружају подршку и допуњују песму. Понекад из тог двогласа, може произићи и троглас да се песма још више обогати. Нераздвојно повезане са животом заједнице, песме у свом изворном облику остале су сачуване све до данас, иако су се околности у којима су изводјене и њихова намена промениле или нестале.
Оне остају да уживамо у ниховим естетским вредностима и као део нашег наследја које нас враћа коренима и подсећа на то ко смо и одакле потичемо.
Текст: Мирјана Ђукић
Фото: Радивој Мачковић
