Пише: Саша Јанковић
Док се читав свет увелико припрема на трајни суживот са разним варијантама корона вируса који ће уследити у наредних неколико година федерална влада уз фанатичну подршку државних влада још увек држи своје становнике затворене и потпуно одсечене од остатка света. Више од петнаест месеци траје ова погубна стратегија која ће пре или касније узети свој „данак у крви“. Недавно је чак и Светска здравствена организација (WHO) упозорила аустралијске власти да изолација од остатка света сигурно није трајно решење за вирус који ће са нама остати годинама ако не и заувек. Упозорење се пре свега односи на чињеницу да је вирус немогуће спречити и да је потребно да у одређеној мери циркулише становништвом како би се уз вакцинацију лакше и брже изградио такозвани „имунитет крда“.
Колико ће Аустралијанци бити рањиви ако се у догледно време ипак одустане од система елиминације вируса можемо само да замислимо. Пример Шведске која практично није имала ниједно закључавање и врло мало рестрикција показује да је живот са вирусом у заједници могућ и да је то у овом тренутку једно потпуно нормално стање. На жалост већина држава у свету није следила пример ове скандинавске државе. Остаје непобитна чињеница да је Шведска са око 10 милиона становника и без иједног закључавања успела да има мањи број смртности од ковида од већине заподно-европских држава које су биле закључане више од 6 месеци само током протекле европске зиме. Тако Шведска има знатно мањи број смртности на 100.000 становника од на пример Велике Британије, Сједињених Америчких Држава, Француске, Белгије, Италије, Шпаније и других земаља које су имале врло ригорозне и драконске мере. У овим претходно поменутим земљама закључавања и рестрикције због ковида оставиле су врло тешке последице на ментално и укупно здравље становништва а резултати таквих политика видеће се тек у наредним годинама ако не и деценијама. Колико је Аустралија добила овом политиком „забијања главе у песак“ осетиће становници на својој кожи. Тако су рецимо листе чекања за рутинске хируршке операције у државним болницама у Викторији више него дуплиране у последњих годину дана. На пример за операцију херније сада ће се уместо ранијих годину или две чекати и до 6 година. Овакав податак може само да наговести један врло скори потпуни колапс државног здравственог система који је за већину такозваних не-хитних случајева био блокиран више од 6 месеци у протеклој години. При том је било опште познато да су капацитети државних болница у Мелбурну били скоро празни током периода четворомесечног локдауна.
Од ове недеље почеле су да се примењују нове преполовљене квоте за улазак у земљу и већ првог дана авионске карте до Аустралије достигле су рекордне и абнормалне цифре. Тако је на пример карта од Њујорка до Сиднеја већ првог дана достигла цену од веровали или не чак 70.000 долара! Преосталих четири авио-компанија које још увек лете ка Аустралији разматрају чак и потпуно укидање летова док влада не повећа квоте. Ово је потпуно реалан сценарио и није искључено да ће се десити у наредним недељама или месецима. Наравно, упркос свим логичким параметрима федерална влада још увек нема намеру да ослободи своје грађане и суочи се са проблемом који траје и трајаће без њихове воље.
Суочена са потпуним фијаском своје стратегије и без јасне визије и плана федерална влада још увек нема храбрости да призна своје грешке и ослободи грађане барем страха од тоталне неизвесности. Несигурност већине Аустралијанаца односи се пре свега и буквално на сутрашњи дан и то у каквом ће на пример „локдауну“ већ сутра осванути и колико ће то на крају трајати. У исто време такозвана кратка закључавања постала су права ноћна мора за већину малих и средњих компанија. Према најновијем истраживању економиста само ће Мелбурну требати више од 5 година да се опорави од прошлогодишњег четворомесечног закључавања и врати на ниво од пре ковида и то само под условом да не буде више нових рестрикција. Наравно, то су још увек само пусте жеље хотелијера и угоститеља јер повратак на пређашње стање је барем по претњама и прогнозама епидемиолога сада већ миљама далеко од нас. Потребно је зато прилагодити се што пре новом поретку ствари док не буде прекасно.
