Пише: Саша Јанковић
Права кафкијанска драма са орвеловским и камијевским елементима апсурда одвијала се последње две недеље у Мелбурну. Тог петог јанаура, након чувене објаве најбољег светског тенисера Новака Ђоковића, да ипак долази “даун андер“ са специјалним медицинским изузећем, разјарила је овдашњу такозвану елиту и мејнстрим медије као никад до тада. Не памтим за ових дванаест година колико живим у Аустралији да је иједан пост са друштвених мрежа изазвао толико негативних и оштрих реакција као овај. А већ сутрадан све је било спремно за медијско-политички спектакл невиђених размера какав свет не памти, где се једном врхунском спортисти не дозвољава да учествује на турниру на којем је побеђивао чак девет пута. Прво је 6. јануара најбољи светски тенисер Новак Ђоковић, највероватније по налогу и договору федералних и викторијских власти, грубо и нелегално заустављен на аеродрому где му је након осмочасовног шиканирања поништена виза. Само наивни могу да верују да је неки бедни бирократа или безимени имиграциони службеник могао то да уради без знања највиших федералних званичника. Да је та одлука била нелегална потврдио је након само четири дана Федерални окружни и породични суд у Мелбурну и часни судија Ентони Кели, који је био недодирљив за континуирани медијски линч Ђоковића. Као својеврстан апсурд потврдио је то чак и надлежни министар за имиграцију касније у образложењу одлуке, када му је поново укинуо визу 14. јануара. Како се онда уопште догодило да је Новаку виза укинута први пут по сасвим другим основама и како је влада променила плочу након само четири дана од судске одлуке? Зашто је Новака било потребно прво медијски линчовати и растргнути а затим му и „де факто“ забранити учешће на Аустралијан опену (АО)? Нажалост, рекордни деветоструки шампион АО није имао много шанси да победи у неправедној борби против свих. На једној страни били су Новак, његови бројни навијачи и вероватно сви слободољубиви грађани света, а на другој комплетна политичко-медијска машинерија Аустралије која гази све пред собом зарад сваког свог и најситнијег интереса. Била је то на неки начин кулминација двогодишњег пандемијског лудила, које је ову некада пожељну државу за живот претворило у такозвани „зироковидостан“. Већ две године се свет српда и шегачи са аустралијским властима и њеним немоћним и јадним грађанима, којима су политичари корона вирус представили као немилосрдног убицу који гази и носи све пред собом. Зато је и такозвана масовна ковид вакцинација која је овде спроведена протеклих неколико месеци била својеврсни политичко-медијски шоу који се врло брзо претворио у фијаско. Тако су Аустралијанци, након што им је обећано да ће ако се вакцинишу против ковида имати нормалан живот и да ће пандемија и локдауни бити само прошлост, брзо схватили да су преварени. Данас, након скоро две године изолације од остатка света и скоро 95 одсто вакцинисаних грађана Аустралија има један од најбржи раст позитивних ковид случајева незабележен у свету током ове пандемије. Веровали или не, Аустралија и Израел имају у овом тренутку више од 400 случајева на 100.000 становника што је скоро дупло више него у Сједињеним Америчким Државама или Европској Унији. Наравно, овде је реч само о званичним подацима али се с правом рачуна да је број активно заражених можда чак и вишеструко већи у стварности, јер многи због недостатка брзих антигених тестова једноставно немају могућност да се тестирају. Поново празне полице у супермаркетима, нема основних животних намирница, отказују се прославе и догађаји, све због великог броја заражених који морају бити у изолацији. Такође, пуне се и болнице позитивним ковид пацијентима од којих су наравно огромна већина вакцинисани. Зато је у неком тренутку требало мало скренути пажњу са пропале пандемијске политике и лажних обећања да ће вакцина променити све. Новак Ђоковић се једноставно нашао на погрешном месту у врло погрешно време. Потпуно недужан и затечен, наш најбољи тенисер био је жртвено политичко јагње, које су гладни и прљави аустралијски политичари морали да растргну како би задовољили домаћу фрустрирану јавност. Сада је све готово, што су наумили то су и остварили. Новак неће бранити титулу на АО и неће се борити за свој 21. грен слем трофеј. Наравно, не овде али ће он то сигурно успети на неком другом месту. И њему и свима нама који смо свих дана бринули и тако јако желели његову правно-политичку победу потребан је одмор. Потребно је зацелити ране и наставити храбро у нове победе. Новак то зна и уме а ми ћемо увек бити поносни на његову храбру и достојанствену борбу коју је овде водио ових дана. Увек и заувек, остаћемо свим срцем уз нашег Нолета!
