Пише: Саша Јанковић
Нови план федералне владе Аустралије и Националног кабинета о изласку из актуелне здравствене кризе, могао би да се сумира у једној чувеној Черчиловој реченици. У британском парламенту 1940. године Винстон Черчил је изговорио: „Могу вам понудити само крв, зној и сузе“. Наравно, не правим никакво поређење између Черчила и нашег председника владе Скота Морисона, јер су они слични колико и слон и миш. Оно што се из поменутог плана јасно може видети је да нас очекује још много више неизвесности, нових „закључавања“ и наставка економског пропадања. Сетио сам се и још једне чувене реченице легендарног британског премијера, који је имао врло добар смисао за хумор. Кад му је једна жена једном приликом рекла: „Господине, пијани сте“. Он је одговорио: „Госпођо, ви сте ружни а ја ћу ујутру бити трезан“. Можда би то била и најбоља скривена порука овог „револуционарног“ плана аустралијских власти. И неко ће се сутра можда и отрезнити, али ће многи нажалост заувек остати ружни.
Време које је пред нама изгледа да не доноси много наде, јер аустралијске власти упркос тоталном фијаску актуелне стратегије у борби против пандемије, и даље срљају дубље у самоизолацију и без икакве визије да се коначно зауставе. Нови федерални план предвиђа постепено отварање земље ка спољном свету тек када проценат вакцинисаних достигне 70 одсто укупне популације. Па чак ни онда влада не гарантује да неће бити нових „локдауна“, али ће они наводно бити врло ретки. У овом тренутку земља која служи као пример успешне вакцинације је Израел, који је свој програм вакцинисања започео пуном паром још прошле године. Иако Израел има само око 9 милиона становника они су још на самом старту обезбедили „фајзер вакцину“ за све своје грађане. Па и поред те битне чињенице, до сада је комплетно вакцинисано тек око 59 одсто укупног становништва, након више од 8 месеци трајања програма. Уколико чак и Израел још није достигао магичних 70 одсто, који су зацртале аустралијске власти, јасно је да то неће успети ни Аустралија барем не до краја године. Такође, чак ни Велика Британија која има своју „астра-зенека“ вакцину, до овог тренутка није успела да комплетно вакцинише више од 57 одсто свог становништва. Обе поменуте државе у овом тренутку имају рапидан раст нових случајева заражених, па чак и хоспитализованих, као и раст умрлих од ковида. На пример, Британија је пре десетак дана имала чак 50.000 случајева заражених дневно и чак стотинак умрлих, што је по мени апсолутно поражавајуће након тако широке кампање вакцинације. Па, иако су на кратко Британци укинули све рестрикције сада већ најављују можда ново „закључавање“ до краја августа, јер једноставно жељено решење није постигнуто. Поставља се онда логично питање: ко је Морисону дао такве информације да ћемо ми достићи 70 одсто вакцинисаних до краја ове године, и отворити земљу након тога. Да ли неко уопште у Аустралији након свега може да замисли ситуацију када ћемо и ми након масовне вакцинације, имати на хиљаде нових случајева заражених дневно и десетине умрлих од ковида? Но, вероватно Морисон и државни премијери имају неко „тајно решење“ којим ћемо ми бити изузети од ситуација са којима се данас суочавају на пример Британија и Израел и многе друге земље?
Постављање недостижних циљева у животу може понекад имати позитивне ефекте, јер ће нас често мотивисати да се трудимо и боримо више. Ипак, с друге стране слепо веровање да ће ти исти недостижни циљеви бити остварени у неком кратком року може само изазвати фрустрације и болно суочавање са оном чувеном Черчиловом реченицом. Колико ће некада ову „обећану земљу“ коштати пандемија нико живи не може да наслути у овом тренутку? Хтели ми то да признамо или не, она се заувек променила и стварно ми је тешко да замислим ову прелепу земљу на онај „прековид“ ниво. Променила се у свим димензијама а оно што ћемо вероватно оставити у наслеђе будућим генерацијама су „крв, зној и сузе“. И то само захваљујући кратковидој и неразумној политици њених тренутних вођа, који сви заједно нису имали довољно храбрости да буду достојни својих функција.