Пише: Саша Јанковић
Сматра се да је први попис становништва у некој држави одржан још пре шест хиљада година у старом Вавилонском царству. И тада су Вавилонци пописивали све од становника, преко домаћих животиња, па чак и до евиденције колико килограма меда или путера свако од поданика поседује. У Аустралији је први модерни попис становништва одржан 1911. године, тек десет година након стварања федерације. Пописи су засебно одржавани још током деветнаестог века у свим тадашњим колонијама Британске империје али је овај из 1911. први који је био обједињен. Тада је Аустралија имала близу четири и по милиона становника, а сви подаци су објављени скоро три године касније на званичном документу од 1.032 странице. Постоји доста занимљивости из тог пописа од пре 110 година, које је можда вредно поменути. Интересантан је податак, да је на пример чак 83,5 одсто тадашњих становника било рођено на тлу Аустралије што је знатно више него на пример данас. Занимљиво је и да је око 4.500 испитаних рекло да су рођени на броду то јест на океану, док чак више од 30.000 тадашњих становника Аустралије није знало да каже где су рођени. Но, посматрано из данашњег угла, био је то један врло скандалозни попис, који није имао за циљ да региструје и праве староседеоце Аустралије. Тако се може доћи до званичног податка да је тада пописано само око 30.000 Абориџина, иако се оправдано процењује да их је у то време било најмање пет до седам пута више. Зашто су тадашњи законодавци желели да умање број староседеоца и јединих правих власника ове земље, мање више је познато. Судбина првих становника Аустралије је једна посебна прича која заслужује много више новинског простора. Ипак, један врло позитиван тренд је да се њихов број у последњим деценијама увећава па је попис из 2016. године забележио око 650.000 Абориџина што је за 18 одсто више него 2011.
Нажалост, ситуација није слична са аустралијским Србима чији број од поменутог пописа 2011. драстично опада. Званично, први Срби на тлу Аустралије регистровани су још у деветнаестом веку, и то за време „златне грознице“ у Викторији. Била су то четири мушкарца, пореклом из Краљевине Србије, иначе копача злата, који су своју срећу тражили у области данашњег Баларата. Од тада па све до пописа 2001. године број српских миграната се стално увећавао достигавши број од близу 100.000. Но, након тог пописа, до тада релативно јасна питања су затим почела да постају све компликованија што је људе српског порекла прилично збуњивало. Посебно је било нејасно како ће се одговори о месту рођења касније класификовати јер наши људи нису често давали јасне одговоре где су рођени. Била је то директна последица распада бивше СФРЈ јер су се називи неких балканских држава више пута мењали у само десетак година. Многи су чак мислили и да је важно да одговоре да у кући говоре енглески језик. Зато смо већ на попису 2011. године „изгубили“ скоро 26.000 Срба што касније чак ни организатори пописа нису успели да нам прецизно објасне. Као директан резултат тог статистичког податка аустралијски Срби су врло брзо изгубили многе бенефиције које су до тада имали. На пример, у новој расподели добили су један дан мање програма СБС радија на српском језику. Такође, федерална влада је аутоматски кориговала и умањила помоћ припадницима српске заједнице у виду преводилаца и других услуга. Зато је врло важно да се сви аустралијски Срби правилно изјасне да су српског порекла независно од тога где су рођени. И још важнија је чињеница да сви Срби у Аустралији наведу да у кући говоре и српски језик јер је тај податак врло значајан за организаторе пописа. Потпуно погрешном аналогијом из пописа 2011. године испоставило се да у Аустралији живи око 28.000 људи пореклом из Југоисточне Европе. Тако је испало да ова група Аустралијанаца не припада ни једном ентитету народа са простора бивше Југославије. Међутим, оно што је сигурно је да се управо ова ново-формирана национална припадност издвојила баш из српске заједнице у Аустралији. Попис из 2011. године то јасно показује и зато сада имамо још једну прилику да ту неправду исправимо. Зато је врло важно да на питање порекла одговоримо да је то само српско и да у кући говоримо и српски језик. Све до краја августа биће могуће попунити формуларе онлајн путем интернета. Они који то не ураде добиће ускоро подсетнике и помоћ особља пописа који ће им помоћи да то ураде путем штампаних формулара. Уколико буде и оних који то одбију, с обзиром да је попис законски обавезан, њих очекују мандатне казне од 222 долара по дану. Наравно, апсолутно нема оправдања за то, јер као што сам поменуо, пописи су стари колико и прве државе на свету и потребни су свима нама.
