Пише: Саша Јанковић
Све је наравно почело још далеке 1788. године када су се први Европљани на челу са капетаном Џејмс Куком искрцали на тло данашње Аустралије. Тада је ново-откривени континент у пакету са освајачима добио и мишеве и пацове који су се скривали и множили на приспелим британским бродовима. Доношење ван-аустралијских глодара укључујући и зечеве означио је почетак велике опасности за јединствени аустралијски екосистем. Већ 1871/72 године Нови Јужни Велс се суочио са неконтролисаним ширењем глодара што је 1880. године резултирало првом регистрованом „мишјом кугом“ у области Голбурн Ривер (Goulburn River). „Мишја куга“ и редовне најезде глодара постале су након тога мање-више учестале сваких десетак година па чак и чешће све до данашњих дана. Тако је Аустралија поред редовних природних непогода као што су поплаве и пожари добила и још једну можда и најопаснију пошаст која је била директан производ људске немарности.
Најезде глодара се углавном јављају у Новом Јужном Велсу, Квинсленду и Викторији где има највише хране на пољима и плантажама и где су природни услови уједно и најповољнији за њихово размножавање. Случајно или не, у тој истој области где се догодила прва најезда пре 140 година, недалеко од националног парка Голбурн у Новом Јужном Велсу, средином прошле године је избила још једна велика најезда глодара. Иако су становници ове области и бројни фармери одмах алармирали јавност, заокупљени корона вирус хистеријом званичници ове државе тада нису много обраћали пажњу на муке тамошњих житеља. Мишеви су се логично прогресивно множили и ширили и на друге делове Новог Јужног Велса да je проблем данас постао малтене нерешив претећи да се неконтролисано прошири и широм Квинсленда и Викторије. Финансијски губици фармера у западном и централном Новом Јужном Велсу али и јужном Квинсленду мере се већ милионима долара а последњих месеци проблеми житеља са најездом глодара све више утичу и на њихово ментално здравље. Беспомоћно и исфрустрирано становништво је већ изгубило сваку наду да могу победити глодаре иако су последњих годину дана потрошили на хиљаде тона отрова. „То је постало сада нажалост потпуно нормално. Описао бих ову грозну ситуацију као неку трајну повреду са којом морате да живите и да трпите константан бол“, каже Џон Саутон директор једне школе у градићу Трандл у централном Новом Јужном Велсу, удаљеном око 500 километара од Сиднеја. „Нико не разуме ову пошаст док је не доживи. Нико не разуме тај грозни смрад, чињеницу да вам је намештај изгризен, то је ужасно. Мишеви су појели и делове у нашим клима уређајима. Појели су жице на крову школе, делове електричних каблова у канцеларији директора“, очајан је Саутон. Више од пет месеци упозоравали су становници ових области на ову најезду и преклињали владу Новог Јужног Велса да им помогне али узалуд. Иако је првобитно надлежни министар говорио да они не могу ништа да ураде јер новац ту много не помаже, влада је коначно прошле недеље одобрила хитну помоћ од 50 милиона долара овим регионима. Помоћ ће подразумевати нове отрове против пацова, који ће бити бесплатни за фармере и специјалне мишоловке у вредности од 1.000 долара за мање фарме и 500 долара за домаћинства. Да се ситуација потпуно отегла контроли показују бројни извештаји из ових региона. Усеви и плодови фармера у централном Новом Јужном Велсу су готово потпуно уништени и инфицирани. Многи фармери празне и по шездесет великих мишоловки у којима се ухвати и до 600 мишева на једној фарми током само једне ноћи. Посебан проблем постаје одношење мртвих мишева јер локалне власти немају капацитета да прихвате толико препуних врећa па зато многе улице ових некада идиличних градова сада неподношљиво смрде посебно током сунчаних дана. Луис Мек Кејб из малог градића Талимба није задовољна величином помоћи коју је влада обећала. Она је након повратка са четвородневног одмора затекла прави хорор у кући и на хиљаде мишева. Луис тврди да је штета од мишева у њиховој кући коју су реновирали прошле године најмање 30.000 долара и да осигурање то не покрива. „Кухињу смо недавно реновирали, све је оштећено и мора бити замењено. Уништили су нам нове тепихе, тросед, кревете”, ужаснута је Луис. Куће многих становника ових крајева се и буквално урушавају јер мишеви нагризају дрвене греде и таванице тако да многи већ размишљају о потпуном рушењу својих кућа које више једноставно нису погодне за живот. Фармеру Бен Стореру из градића Валгет су мишеви комплетно уништили око 800 хектара плантаже шећерне трске наневши му штету од чак 200.000 долара. „Ми аустралијски фармери смо научили да се носимо да губицима током деценија али ово што нам се дешава са мишевима је заиста ужасно и неподношљиво. Сваког јутра покупим најмање 400 мртвих мишева али већ сутрадан имам утисак да их је још више“, истиче Бен напомињући да је његово стрпљење данас при крају и да је заиста уморан од овог „сизифовог посла“.
Ово су само неке од многобројних прича обичних људи из централног Новог Јужног Велса. Многе су остале неиспричане а у међувремену глодари постају све агресивнији и буквално кидишу према домовима људи. Приче ових несрећних људи срамота су за целу Аустралију јер је држава још једном показала своју небригу и незаинтересованост за животе својих грађана. Тренутна ситуација у најтеже погођеним деловима Новог Јужног Велса равна је природним катастрофама попут пожара и поплава. Нажалост, ни државној нити федералној влади још увек не пада на памет да се овим људима мора хитно помоћи јер је ова борба за њих много тежа од борбе против било каквог „невидљивог непријатеља“. Напротив, много им је теже јер они на хиљаде и хиљаде својих непријатеља свакодневно виде али су немоћни. Немоћни су да било шта ураде и да буквално сачувају своју имовину и кров над главом.
