Пише: Саша Јанковић
Ових дана диже се медијска прашина око жеље и намере федералне владе да по сваку цену поврати контролу над луком у Дарвину која је од 2015. године у кинеском власништву. Дарвинска лука, иначе осма по значају у земљи, продата је кинеској компанији “Landbridge Group” на управљање у наредних 99 година за 506 милиона долара. Власник поменуте компаније је кинески милијардер Ye Cheng који је врло близак Кинеској комунистичкој партији. Лука је продата наравно у време када је кинески капитал у Аустралији био добродошао а тадашња либерална влада Северне Територије се хвалила на сав глас како су добили сјајну понуду која је била 25 пута већа од тадашњег двогодишњег профита луке. Мало је коме тада сметало што је у питању био исти тај власник са јаким везама блиским кинеском врху. Данас, након потпуног политичког и економског фијаска федералне владе у односима са Кином ситуација је другачија и одједном сада је то ствар националне безбедности. План федералне владе да поврати Дарвинску луку састоји се у томе да ће евентуално споразумно раскидање уговора коштати милионе долара и то наравно све грађане Аустралије а пре свега активне пореске обвезнике. Раскид уговора наравно подразумева врло високу новчану компензацију кинеским власницима али влада упорно истиче да је Дарвинска лука од националног стратешког значаја и да ту нема много приче. Ова последња чињеница наравно није спорна поставља се само питање како то либерална федерална влада у Канбери није знала пре само 6 година. Притом ваља подсетити да Дарвинска лука није једина на тлу Аустралије у власништву Кинеза. И Лука у Њукастлу је 2014. године продата кинеској компанији „China Merchants“ и то за фантастичних милијарду и 750 милиона долара на период од 98 година. Све су ове трансакције са свежим новцем из иностранства тада представљане као инвестиције столећа за које је ова иста федерална са додуше различитим првим министрима такође дала дозволу да буду продате. Национална безбедност тада није била актуелна а свака велика кинеска инвестиција у земљу се представљала као изванредни политички успех. Сада је пре свега захваљујући корони време љубави између Кине и Аустралије прошло и време је да се отвори пандорина кутија која ће нас појединачно коштати пре свега финансијски.
Према последњим извештајима око две трећине од првих педесет највећих светских лука је директно или индиректно у кинеском власништву. Од тога само 16 лука се налази на територији Кине док се осталих 16 налази ван Кине по читавом свету од Европске Уније и Сједињених Америчких Држава до Африке и Јужне Америке. Ово не само да је био један од паметних дугорочних кинеских планова за економску експанзију у свету већ у исто време и говори о политичком слепилу западних влада. Наиме, већина западних влада којима се тада придружила и аустралијска је у замену за свежи капитал кинеским компанијама продавала стратешки битне ресурсе, луке, аеродроме… Тако на пример данас на територији Европске Уније кинеске компаније имају већинско власништво над 6 битних морских лука и 4 аеродрома. Што се тиче САД данас се слична полемика води и тамо јер Кинези имају значајан део удела у лукама у Лонг Бичу (Калифорнија) и Сијетлу. Продају поменуте калифорнијске луке, која је друга по величини у Америци и седамнаеста по значају у свету, је у сличном тону величала и тадашња Обамина администрација. Данас је чак и након доласка нове Бајденове адмистрације ситуација у односима са Кином битно другачија и кинеске инвестиције више нису добродошле у Америци као пре десетак година.
Нови започети хладни економски рат између Америке и Кине, распламсан за време Трампове администрације али демилично стављен у други план након доласка Бајдена, у Аустралији као да тек добија крила. Федерална влада је својом непромишљеном политиком према нашем главном трговинском партнеру (Кини) опет на наговору Америке нанела већ непроцењиву економску штету нашим фармерима и извозницима. Но, као да им то није било довољно па се у жељи за осветом по сваку цену иде и даље од тога. Сада је на удару Дарвинска лука која је све до јуче била мирна и не тако важна али је већ данас од пресудног националног значаја. Наравно, њена важност није се нимало променила у последњих стотинак година посебно у светлу чињенице да је Дарвинска лука одувек била најближа Азији и свим осталим важним светским лукама. Променила се само још једном кратковида политика федералне владе која се уместо дугорочних углавном руководи тренутним политичким и економским интересима.
