Пише: Саша Јанковић
У наредних годину дана имаћемо изборе на федералном нивоу (мај 2022), и државне изборе у Викторији (новембар 2022) и Новом Јужном Велсу (март 2023). Уз дужно поштовање свим осталим чланицама федерације биће ово сасвим сигурно три избора који могу променити лице и наличје Аустралије. Посебно ће бити важни први наредни федерални избори, који се морају одржати најкасније до 21. маја. Биће то уједно и први велики тест за коалициону владу Скота Морисона, након великих пожара (2020) и врло контраверзне двогодишње пандемијске политике. Уколико Морисон преживи ове изборе и остане федерални први министар и након маја, биће то сигуран знак да му Аустралијанци чврсто верују и да подржавају његову политику. У противном уколико лидер опозиције Ентони Албанезе освоји потребну већину, значиће да је Морисон можда ипак био преблаг у спровођењу пандемијске политике. Лабуристи су током текуће пандемије врло често критиковали Морисонову владу да је превише толерантна у спровођењу неких мера, што се може схватити само као знак да би они били још рестриктивнији. Уколико и један и други лидер не добије потребну већину, биће то онда још поузданији знак да је пандемија иза нас и да Аустралијанци памте све. Посебно би требало да се грађани петомилионског Мелбурна сете да су у научно неоправданом локдауну провели скоро девет дугих месеци од укупно двадесет. Неславан рекорд какав није и сигурно неће бити виђен у модерној светској историји. Сетимо се само како смо због четири потврђених случајева корона вируса морали у строги карантин, док данас ни десетине хиљада нових дневних случајева не представља никакав проблем. Иако су се првих годину дана грађани Сиднеја скоро прошетали пандемијом, власти су им утерале страх у кости већ након само пар недеља прошлогодишњег строгог локдауна. Мој лични утисак је да су данас, иако су три пута мање времена провели у локдауну, грађани Сиднеја постали далеко обазривији када су у питању рестрикције. Сећам се да у априлу прошле године у читавом Сиднеју и околини скоро да нисам могао да видим и једног грађанина са маском. Овог јануара то је потпуно други град, непрепознатљив до те мере да многи људи носе маске чак и на отвореном на температури од преко тридесет степени. Сасвим логична последица тромесечне жестоке кампање о опасном вирусу који убија све живо и не бира ни годиште ни статус. Сетимо се само чувеног позива власти Новог Јужног Велса суграђанима да никако не разговарају са комшијама чак ни преко ограде. Зато принудна вакцинација и није била много дискутабилна у Сиднеју. Грађани су једноставно само желели да се што пре спасе вируса или терора власти, или можда и једног и другог.
Последњих дана Морисону ни мало не цветају руже. Након политичке лакрдије и светског блама и скандала са најбољим светским тенисером Новаком Ђоковићем, Морисону је знатно опао политички рејтинг. Криза са тестовима и енормни раст ковид случајева у децембру и јануару сигурно је додатно допринео значајном губитку поверења грађана. Ипак, кулминацију тог незадовољства Морисон ће вероватно осетити тек након најновијег скандала са текстуалним порука. Народски речено, право дно дна за првог човека аустралијске федерације. Наиме, бивша премијерка Новог Јужног Велса, Гледис Береџиклијан, је за свог страначког колегу и пријатеља Морисона, у текстуалној поруци неименованом министру написала да је он: „једна ужасна, ужасна особа“! Она је затим у истој поруци додала: „да њега занимају само политички поени а не људи“. Све је то јавно обелодањено на недавном прес клубу у Канбери. Сваки пристојан човек би након такве жестоке карактерне квалификације од стране неког пријатеља или сарадника, без обзира на функцију коју обавља, требало да стави прст на чело и да се запита над собом. Но, Морисону то изгледа нимало не смета, након што је на само пар секунди деловао осрамоћено, врло брзо се прибрао и наставио да несметано обавља своју функцију. Није му засметала ни квалификација коју је изнео његов најближи сарадник и заменик Барнаби Џојс који је за њега у другој процурелој текстуалној поруци написао да је: „Морисон лажов и лицемер“!
Колико ће све ово што је речено од његових најближих сарадника имати утицаја на евентуални Морисонов пораз у мају, тешко је рећи јер народ је понекад кратке памети. Ипак, једно је сигурно: за последње три године пробали смо скоро све али „избори наши насушни“ су били и остаће наша једина нада, да кажемо шта мислимо о људима који би требало да буду пример свима нама.
