Пише: Саша Јанковић
Аустралија је након дугих и болних двадесет и три месеца коначно отворила своје границе за двоструко ковид вакцинисане стране туристе. Тако се у међународним круговима популарни „зироковидостан“ прикључио остатку света у релативно нормалном приступу корона вирусу. Поставља се сада логично питање шта је конкретно постигнуто након двогодишње изолације и примењивања неких од најстрожих ковид рестрикција у свету? Да вирус нисмо победили или га избегли то је евидентно и свима јасно посебно у последњих неколико месеци. Вирус је остао ту негде у разним формама још од првог па све до последњег дана изолације. И остаће ту засигурно међу нама све док и потпуно не нестане и у Калифорнији, Кини, Сибиру или на Маурицијусу. У међувремену променио се само званични наратив федералних и државних власти у односу на саму пандемију. Такође, и сам вирус је постао мање опасан па иако данас имамо много више смртних случајева са ковидом него пре годину дана одједном то више није смртоносна и опасна болест. Последице које ћемо тек осетити од двогодишње изолације, бесмислених локдауна и готово сатанистичке медијске пропаганде су тешко сагледиве у овом тренутку. Можемо се само бавити неким тренутно видљивим консеквенцама, као што је на пример новонастала штета од изостанка међународног туризма, недоласка међународних студената или енормног увећања јавног дуга у последње две године. Наиме, према званичним подацима федералне владе јавни дуг Аустралије порастао је за време текуће пандемије за више од 50 одсто достигавши невероватну цифру од једног трилиона и 100 милијарди долара! Према владиним проценама тај дуг ће до краја финансијске 2023. године прећи трилион и 200 милијарди долара, што је на неки начин ипак оптимистичка прогноза.
До 2019. године, која се обична узима као последња нормална година за све статистичке анализе, Аустралија је од туризма приходовала више од 152 милијарде долара. Овај привредни сектор обухватао је тада више од 300.000 малих и великих компанија које су запошљавале више од 660.000 Аустралијанаца. Од тога приходи од страних туриста су износили око 26 % док је остатак долазио од домаћих туриста. Ипак, у финансијској 2020/21 години приходи од туризма су пали за 40 одсто што је најбољи доказ да забрана путовања Аустралијанцима ван земље и изолација нису подспешили домаћи туризам као што се првобитно очекивало. Ако се федерална и остале државне владе коначно уразуме и прихвате светску реалност биће потребне године за опоравак домаћег туризма. Након потпуно непотребног медијског рата са Кином, који је започет још на почетку саме пандемије, није реално очекивати да ћемо ускоро поново имати хорде богатих кинеских туриста у Квинсленду, Сиднеју или Мелбурну. Та времена су изгледа заувек прошла и домаћи туристички оператери имају много разлога да због тога жале јер су Кинези били веома раскошни и галантни гости у трошењу долара током посете „Даун андер“. Аустралија је за њих била идеална дестинација и због климе и због релативне близине.
Према недавно објављеном истраживању у Великој Британији, Аустралија је последње место које би Британци волели да посете у овом тренутку. Упркос богатој кампањи Туризма Аустралије под називом “Come and Say G’Day – Don’t Go Small” која се у овом тренутку спроводи у више земаља укључујући Велику Британију, Сједињене Америчке Државе, Немачку, Француску, Италију и Канаду, ефекти су поражавајући. Судећи по резултатима поменуте анкете Аустралија је дефинитивно последње место на листи које би Британци желели да виде у овом тренутку и то пре буквално свих држава у Северној и Јужној Америци, Азији, Африци и Европи. У ову туристичку кампању федерална влада је до сада уложила више од 56 милиона долара али по речима федералног надлежног министра Дена Тихена, то је само мали део онога што они планирају да потроше у те сврхе. Јасно је да влада сада очајнички покушава да маркетиншки поправи катастрофални имиџ који је стекла у последње две године, пре свега захваљујући само-изолацији и суровим ковид мерама које је спроводила над беспомоћним грађанима. Без обзира на крајње намере федералних власти, које сада покушавају да остатак света убеде да Аустралија последње две године није била привидна „ковид тврђава“, свет се добро сећа лудости и гадости које су овдашње државне власти спроводиле. Сви се још добро сећају бројних медијских светских наслова, када деца у Аустралији нису могла да пређу административну границу рођених држава да би се лечила или да би видела своје родитеље на самрти. И сви добро знамо да је Аустралија била једина земља у свету која рођеним држављанима није дозвољавала повратак у своју земљу скоро две године. Ове болне чињенице не само да се не смеју никад заборавити већ због свега тога многи морају одговарати пред судовима части ове земље. И уместо започете туристичке кампање као да се ништа није догодило, можда би више ефекта имао наслов: „Добродошли у бивши зироковидостан“! Ако ништа друго било би можда на крају симпатично то рећи јер као што знамо – ко призна пола му се прашта.