“Као мост што нас спаја”- лепо дружење у организацији „Удружења жртава босанског цивилног рата 1992-1996, Аустралија“
„Као мост што нас спаја“ је мото вечери која је окупила чланове и симпатизере организације која већ десет година постоји у циљу доказивања истине и карактера цивилног рата у Босни и Херцеговини 1992.-1996. Први пут, под измењеним именом, „The Association of Serbian Victims of the Bosnian Civil War, 1992-1996, Australia”, организација је позвала све српске жртве Босанског цивилног рата да се придруже или бар, да подрже рад ове организације.
Суботње дружење у сали Црквене општине Св. Никола у Блектауну окупило је велики број пријатеља, гостију и спонзора. Од присутних гостију ове вечери, поменућемо, српској заједници, добро познатог добротвора г. Мајкол Кордека, као и представника Хришћанске демократске партије (СДП), г. Милана Максимовића који је први пут био гост у српској заједници. г. Максимовић се овом приликом обратио присутним гостима истичући да је и сам учествовао у рату 1992.-1996., пријавивши се као добровољац у првој гарди. Наиме, г. Максимовић је у истом рату био командир другог командног вода Друге романијске бригаде. Он је овом приликом представио рад и циљеве своје странке, као и своју кандидатуру за градоначелника регије Ферфилда, у којој се залаже за заштиту породице и цркве.
Секретар Удружења, г. Ђорђо Шувајло се захвалио свим спонзорима који су омогућили да се одржи ово лепо дружење, између осталог компанији “Roncut bricklaying” из Ливерпула која је за организацију лицитације обезбедила грађевинску мешалицу. На лицитацији је победио г. Душан Ћећез који је на одушевљење свих присутних мешалицу поклонио Црквеној општини Св. Никола која у скорије време планира извршити реновирање свог храма.
Поред осталих који су у својим услугама и производима помогли у организацији још једне успешне забаве, г. Шувајло се захвалио и компанијама које су новчано помогле у организацији, а то су: „DM2 construction“, „Diana & Peter Salakas“, „Connex-Engineering“ итд.
Домаћини овог окупљања још једном су искористили прилику да покажу своју љубав према правим вредностима кроз свој хуманитарни рад. У госте су били позвани и представници из Ливерпула којима је уручен чек од $1,000.00 као скромни прилог за изградњу новог храма. Такође, на идеју женског дела публике који је спремио колаче, организација се одрекла прихода и позвала све госте у сали да прикупе помоћ за лечење оболелог сина, добро познатог пријатеља Јоце. Сакупљен је прилог у износу од $2,459.00.
И тако је, ове вечери, саграђен још један мост пријатељства и љубави.
Текст и фото: Радивој Мачковић
