Не постоји ниста трајније и драгоценије у животима људи од искреног и правог пријатељства. За пријатељства која нису истрајала, са сигурношћу се може рећи да на самом почетку нису била права. Права и трајна пријатељства се заснивају на чврстим фундаментима то јест сродности душа, узајамном поштовању и љубави која је налик на олтар на коме се увек мора вршити жртвовање.
Добра дела искрених, пожртвованих и правих пријатеља се уписују у вечност. Пријатељима се неретко називају и они који се потајно из дубине душе презиру из различитих опредељења и убеђења, осмехујући се једни на друге осмесима у којима сузбијају излив мржње једни према другима. Такви “пријатељи” су опседнути узајамним хвалисањима, интригама и лажима. За оне који у животу нису научили прави смисао пријатељства, може се рећи да нису научили ништа.
Историја поуздано сведочи да су Срби у братском грчком народу одувек имали пријатеље какве заслужују, а такође и Грци у Србима. Узајамна спремност и способност да прискоче једни другима у помоц када је она најпотребнија, је од непроцењиве вредности. То је врста пријатеља која разуме узајамну прошлост, верује у заједничку будућност и прихватају једни друге онакве какви јесу.
У свету у коме се све константно мења, српско-гршко пријатељство ниста не може променити или угрозити. Таква пријатељства се тешко проналазе, још теже их се одреци и готово немогуђе заборавити. Протекле недеље у северном Хобарту, имали смо изузетну част да са нашим традиционално добрим пријатељима Грцима, поделимо радости на “Естиа” грчком фестивал који се одрзава једном годишње где смо узивали у богатству и различитости грчке културе, хране и рукотворина.
По изјавама грчких званичника, овогодишњи фестивал је након 23 године од постојања , забележио хиљаде посетилаца и сматра се најпосећеним до сада. Можда је посеценост ових размера делимично и заслуга чланова српске заједнице којих је било у видном броју. Оно што је било очигледно је цињеница да грчка браћа не оскудевају учешћем великог броја спонзора од којих је један од водећих, елитни Урбан Греек (урбан грик) ресторан иначе незаобилазна дестинација за посетиоце широм света.
Оком наше камере забележили смо и несвакидашњи призор разигране репортерке српског гласа музички обдарене, Катарине Шљивовац која није могла одолети суптилним ритмовима “Зорбе” И готово надиграла грчке фолклораше. Посматрачи са стране су сазнавши да је српског порекла, одушевљено и усхићено нештедећи дланове од аплауза узвикивали громогласно: Сервиа, Сервиа! Сто у преводу значи Србија, Србија!
Након исцрпне игре, у жељи да надокнадимо утрошене калорије, кренули смо у потрагу за слатким тајнама грчких домаћица и зауставили се испред штанда са натписом “Лоукоумадес” (Локумадес). Ту нас је са осмехом, дочекала госпођа Анастасиа Тсангарис и послужила традиционалним грчким слаткишом са медом и циметом (лоукумадес).
У духу пријатељства, провели смо један диван и незабораван дан у друштву наше браће Грка од којих се не може очекивати да буду нешто осим онога сто јесу, искрени и прави пријатељи!
За Српски Глас: Јелена Недељковић, Хобарт
