[dropcap font=“0″]У [/dropcap]мору глупих и незанимљивих догађаја, који су у медијима приказани као догађаји недеље, како би створили још већу маглу над егзистенцијалним питањима на која нема ко да одговори, на првом месту бих издвојио изјаву бившег председника Србије Бориса Тадића у Македонији.
Дакле, некадашњи лидер региона у покушају, извинио се македонском народу због присуства српске жандармерије у Македонији, уверен да ће то допринети приближавању два народа. Можда ће мој коментар на ову изјаву звучати као цитат садашњег премијера, али искрен да будем, ја већу глупост у свом животу нисам чуо. А иако случајно јесам, онда је сигурно дошла од највећег глумца на српској политичкој сцени, горепоменутог нарцисоидног егоисте.
Током два мандата, а покушао је да направи и трећи, Борис Тадић се углавном извињавао свима, и за шта је требало, и за шта није, али искључиво ван граница Србије. Ниједан грађанин Србије није доживео да му се председник (на срећу сада већ бивши) извини за нешто, па би можда било лепо подсетити овог егоцентрика на његов народ, према коме се понашао као да му је највећи непријатељ. На првом месту, требало би да се извини зато што је у Македонији изјавио да ће његово извињење приближити ова два народа. Кроз векове, а и данас, људи из Македоније су омиљени у Србији, као и Срби у Македонији, тако да његова изјава се може схватити само као покушај стварања проблема тамо где га уопште нема.
Но, то је најбенигније.
Током своје владавине, иако само председник Србије, Борис Тадић се понашао као власник Србије, као министар, премијер, директор јавних предузећа, која су пропадала захваљујући кадровима које је он постављао. Био је апсолутни владар свега. Када данас почне прича о цензури у медијима, овом пропалом политичару се треба обратити за ауторска права, односно, цензура је његов патент. Потписао је најскандалознији закон о медијима, као да живимо у 19. веку, да би нас нешто касније и убедио да смо на још нижој лествици.
Док је Србија пропадала, док се он извињавао белосветским моћницима, и понизно спуштао главу у име Србије, медији су га представљали као помиритеља у региону, Вилија Бранта, Барака Обаму и Владимира Путина, у зависности од његових потреба, расположења и јутарњег одраза у огледалу. Врло добро знамо шта је радио са политичким противницима, да се према непослушним понашао диктаторски, да су га се сви плашили, јер је комплексе страха од Брисела, и понизност према њима, лечио управо диктаторским мерама према свом народу.
Питам се, када ће се Борис Тадић извинити грађанима Србије зато што им је уништио неколико година живота, када ће се извинити својој Демократској странци, коју је сам уништио, па је у задњем тренутку, пред изборе напустио, показујући самољубље и полтронизам према већим. Уместо да имамо председника који се борио за српске интересе, он се није разликовао од старлета жељних славе преко ноћи.
Коначно, када га народ није изабрао, издао је своју странку, напустио је брод који тоне, пре својих морнара, и притом бушио рупе да их што пре подави… Одакле му право да говори у име Србије и народа. И зар не треба да се извини Србији зато што жандармерија није била тамо где треба, него у Македонији?
Са друге стране, њега је на изборима победио садашњи председник Томислав Николић, за кога још увек не могу да утврдим да ли бивши или још увек актуелни четнички војвода. На сајту Yоутубе постоји видео снимак, када се нове четничке војводе заклињу Богом и Светим Савом да ће се борити за јединствену српску државу на Балкану, па се питам да ли се фотељом председника Србије (са или без Косова немогуће је утврдити) одрекао чина војводе. Но, ни то није битно, идеали се мењају, људи одрастају, па је садашњи председник сушта супротност од његовог претходника. Онај егоцентрик се у све мешао, док овог изгледа не интересује ништа. Као да је случајни пролазник. Док народ гладује, он се понаша као мумија. Премијер позива народ да летује у српским летовалиштима, а наш галантни председник даје пример тако што посећује у ексклузивне турске дестинације, како би вероватно надокнадио све оне године четовања док је још био војвода.
Једно се мора признати. Ни једном ни другом није једноставно. Треба по овим врућинама путовати по свету, изабрати места где треба летовати или се треба извињавати. Лако је народу. Он не може да путује, па не мора ни да размишља. Битно је да гласа кад дођу избори.
www.slavisapavlovic.rs
s.pavlovic9@yahoo.co.uk