Stanko Dimitrijević već par godina radi kao koreograf u Sportskom centru u Bonirigu. Za kratko vreme je stekao veliko poverenje naše omladine, roditelja i uprave centra. Njegov pedagoški i stručni rad sa omladinom i veteranima je na zavidnom nivou. U toku pauze razgovarali smo sa Stankom i zamolili za odgovor na par pitanja.

Recite nam nešto o sebi, o svom školovanju i radu.

Folklorom počinjem da se bavim sa 3 godine. Otac je bio dugogodišnji direktor KUD-a “Abrašević” iz Kragujevca pa je mene i brata Janka od malih nogu uveo u svet folklora. U Abraševiću sam proveo 25 godina kao igrač. Osnovnu i srednju muzičku školu završavam u Kragujevcu. 2009. godine polažem audiciju u nacionalnom ansamblu Kolo i postajem njihov član. Uporedo sa radom u ansamblu Kolo upisujem Visoku školu strukovnih studija za obrazovanje vaspitača, odsek za tradicionalnu igru, koju otvara profesorka Olivera Vasić koja je bila dugogodišnji profesor na FMU u Beogradu. Po struci sam Strukovni vaspitač specijalista. Nakon završenih studija vraćam se u Abrašević i počinjem da radim kao umetnički rukovodilac prvog ansambla. 2019. dobijam poziv da dođem u Australiju što je za mene bio jedan veliki izazov koji sam oberučke prihvatio i drago mi je da svoje znanje mogu da prenesem na našu decu koja žive u Australiji. Pored folklora sviram i nekoliko tradicionalnih instrumenata kao što su kaval, gajde, frula i tapan, pa pozivam sve zainteresovane koji žele da nauče da sviraju ove tradicionalne instrumente i one koji žele da se bave tradicionalnim pevanjem da dođu u Srpski centar Bonirig.

Nakon duže pauze nedavno ste počeli sa probama folklora.

Da. Posle duže pauze zbog korona virusa, počeli smo sa probama zahvaljujući veličini prostora koji klub poseduje. Prostor je pogodan za pojedinačno igranje i držanje distance što je u skladu sa poštovanjem mera u toku pandemije.

I u toku pauze radili ste na pripremi novih koreografija.

Uvek se može raditi na novim koreografijama. Sada imamo nove koreografije za sve ansamble između kojih su i dela eminentnih srpskih koreografa kao što su Dragomir Vuković Kljaca, Dobrivoje Putnik i Desa Ćorđević.

Na vašim probama smo videli da su mladi veoma zainteresovani da nauče stare i nove igre i da su veoma disciplinovani.

Stvarno je tako. Srpska omladina disciplinovano i sa radošću vežba sve igre uz našu muziku. Za njih je folklor više od igre. To je upoznavanje naše kulture, druženje, sticanje kondicije a verujemo i skori nastupi i putovanja.

Da li su deca, najmlađi članovi naše zajednice, zainteresovana da igraju folklor?

Veoma su zainteresovani. Grupa najmlađih ima 45 članova. Verovatno ćemo zbog velikog interesovanja formirati još jednu grupu.

Recite nam nešto o vašim planovima za naredni period.

Za sada je situacija neizvesna zbog pandemije ali se nadamo poboljšanju. U planu nam je da obnavljamo već postojeći igrački repertoar koji smo uradili u ovoj godini. Planiramo da obradimo igre iz drugih etno-koreoloških celina Srbije koje nemamo na repertoaru. U saradnji sa koreografom Jankom Dimitrijević u planu su tri nove koreografije za prvi izvođački ansambl Ravna Gora. Cilj nam je da napravimo jedan  veliki celovečernji koncert ansambla Ravna Gora gde ćemo predstaviti koreografije iz raznih etno-koreoloških celina Srbije. Pored toga planiramo i jedan novi projekat u kom će učestvovati članovi centra Bonirig sa gostima. U pitanju je igračko scenski projekat koji će predstaviti bogatu srpsku tradiciju i folklor na jedan originalan način. I da ne otkrivam sve, to su neke stvari koje planiramo za 2021. godinu.

Koje nove koreografije će biti obuhvaćene iz etno-koreoloških celina Srbije?

Srbija se deli na 5 etno-koreoloških celina. To su Vojvodina, Zapadna Srbija, Jugoistočna Srbija, Šumadija i Južna Srbija. Svaka celina ima svoje podceline. Recimo Šumadija ima 16 podcelina. To je veliko bogatstvo. Iz svake celine treba obuhvatiti po neku koreografiju.

Šta je sa koreografijama sa drugih područja gde žive Srbi?

Želimo da napravimo repertoar sa područja gde su živeli i gde žive Srbi. Radićemo na koreografijama iz Republike Srpske, Crne Gore, Dalmacije, Slavonije i Skopske Crne Gore.

Šta bi ste poručili našoj omladini?

Ovim putem bih pozvao sve zainteresovane koji žele da se bave folklorom da dođu u klub. Imamo sekcije od najmlađih članova od 5 godina pa do grupe veterana koja sjajno funkcioniše. Grupa veterana ima probe petkom od 8 naveče. Dobro je krenulo posle pandemije. Nadamo se da ćemo imati više članova i da ćemo organizovati nastupe kao nekad.

Rekli ste da svirate nekoliko tradicionalnih instrumenata. Da li dajete časove za sviranje na bilo kom instrumentu?

Imamo časove sviranja frule i časove tradicionalnog pevanja subotom od 12 sati.

Tekst i foto: Nikola Jović