Folklorno društvo “Morava” Seniori iz St. Albansa zajedno sa upravom crkveno školske opštine Sv. Mučenik Georgije održali su zabavu 21. aprila sa kulturno-umetničkim programom koji je već postao prepoznatljiv i tražen od obožavalaca Folklornog društva. Goste je zabavljao “SIMA BEND”.
Folklorno društvo uz neke manje padove i veće uspone egzistira dugi niz godina a osnovni cilj grupe je prvenstveno druženje članova. Pored toga društvo gaji i pokušava da sačuva od zaborava našu tradiciju, kulturu i običaje života i rada na selu, kojim su živeli naši preci, sa ciljem da se starije generacije na neki način podsete na događaje u kojima su neki i sami učestvovali a njihova deca i unici da vide i zadrže u sećanju kako su živeli njihovi roditelji, dedovi i bake. Naročito nam je važno da te običaje pokažemo deci imajući u vidu činjenicu da nema drugog načina da to vide. Tako je društvo u decembru prošle godine otišlo na farmu u neposrednoj blizini gde je bila zasejana pšenica spremna za žetvu. Sa srpovima u rukama 15 žetelica je zaposelo žitno polje, dok je za njima snoplje vezao član našeg društva, što je bio neviđen prizor do sada, čime su i sami članovi bili oduševljeni. Celu žetvu smo snimili video kamerom, uz pratnju pesme “ŽETELICE” za koju je tekst napisao naš član Milan Bajčetić.
U martu ove godine smo sa istim članovima društva otišli na jezero King gde smo pripremili pranje veša na potoku sa prakljačama i gde su žene u nošnjama pored pralja nosile na glavi vodu u buradima. To je bio izuzetan prizor koji je oduševio sve prisutne. Ovaj događaj je takođe propratila prigodna pesma “Odjekuju prakljače gorom zelenom”, koju smo zabeležili kamerom, a za koju je tekst takođe napisao Milan, koji je istu pesmu i otpevao. Možda je interesantno napomenuti da prakljače poznaju i Englezi u Australiji, a kontaktirajući sa našim prijateljima iz drugih zajednica saznali smo da se prakljače koriste i dan danas u Indiji i Južnoj Koreji u ruralnim područjima, a verovatno i u drugim zemljama. Istog dana smo iskoristili prirodni izvor gde voda izvire iz kamena i takođe snimili video spot “Devojka na izvoru”. Za istu pesmu tekst je napisao, a ujedno i otpevao naš član Milan. Nakon završenog posla smo imali zapečeni pasulj u prirodi koji je služen u kupusovom listu. Jedan veoma interesantan prizor.
Ovih dana planiramo da idemo u kestenje u narodnim nošnjama gde ćemo da uradimo video spot koji će da prekriva pesma “Kestenje” koju je takođe napisao Milan. Po završetku snimanja ovog spota imaćemo dovoljno materijala da uradimo vlastiti DVD koji će služiti prvenstveno članovima društva za uspomenu i sećanje na lepo druženje a i našim prijateljima koji to budu želeli.
Sve ove radnje smo prikazali na bini 21. aprila na zabavi. Pored toga prikazali smo čijanje perja koje se praktikovalo na našim prostorima kasne jeseni i početkom zime jer to su bili dani kada su završeni svi poslovi na njivama i poljima. Perje gusaka pripremalo se za jastuke, jorgane, pokrivače itd. a nakon završetka čijanja organizovana je igranka gde su se mladi zagledali i gde se rađala i ljubav koja je često završavala brakom. Za vreme prikazivanja ove tačke na bini Milan je pevao pesmu koju je sam napisao: “Ovde nema naših sela, ovde nema naših prela”, koja postaje zaštitni znak našeg društva. Za vreme izvođenja ove pesme publika je skandirala u rutmu muzike iako je pesmu čula prvi put. Komentar publike je bio: “Nismo znali da vaš član tako dobro peva seljačke pesme”.
U drugoj tački programa “Devojka na bunaru” smo prikazali bunar izuzetno lepog izgleda koji je takoreći bio u prirodnoj veličini. Tu smo videli devojku kojoj prilazi mladić i traži vode kako bi joj se udvarao, a njena majka je u neposrednoj blizini i pomno prati kako se ponaša njena kćerka prema nepoznatom mladiću, koji se na kraju pesme zaljubljuje u devojku i prosi je da se uda za njega.
Još jedna tačka koju smo prikazali na bini je predenje vune na preslicama. Bio je to izuzetno lep prizor kojim smo dočarali kako se nekada takođe u kasnu jesen i početak zime prela ovčija vuna na vretena a od koje su se kasnije plele čarape, rukavice, veste, prsluci, šalovi, kape itd. Ovu radnju je takođe pokrivala pesma koju je napisao naš član Milan dok je domaćica prelje častila sa kolačima a domaćin točio rakiju.
Deca manjeg uzrasta su se takođe predstavila na bini sa svojih nekoliko kola a presrećne majke i očevi su bili oduševljeni nastupom svojih mališana.
Na kraju večeri održana je lutrija gde je između ostalih dodeljena i najvrednija nagrada: Spavanje u hotelu “Double Tree Hilton” u centru grada u vrednosti od 230 dolara, koju je obezbedila Nada Petković. Druga vredna nagrada bio je ribež za kupus koji je u skadu sa postojanjem društva. Celovečernji program je vodila Rada Ovuka.
Na zabavu se, prosto rečeno, narod sjatio sa svih strana Melburna, tako da više nije bilo mesta u sali, pa smo morali dodati još sedam stolova. Po našoj proceni bilo je prisutno oko 300 gostiju, tako da nam sala u St. Albansu postaje premala jer nema mesta za igranje a narod voli da igra, pa smo prisiljeni da sledeću zabavu održimo u nekoj većoj sali.
Koristimo priliku da se zahvalimo svim gostima koji su nam dali podršku za naš rad i pozivamo ih da dođu na sledeću zabavu koja će se održati u junu u Grinsborou, a o kojoj će biti pravovremeno obavešteni.
Rukovodstvo Folklornog društva “Morava”
