[dropcap font=“0″]О[/dropcap]пет о преварама. Да није несрећних људи, који доживљавају озбиљне штете преварама, заиста би се могло рећи да су српски преваранти изузетно духовити и виспрени. Пре свега и храбри, јер у шта се они упуштају да би извршили превару ниједном нормалном човеку не би пало на памет да помисли да се тако нешто може извести до краја, и да буде успешно.
Неко каже да је на несрећи најлакше зарадити, кад су преваранти у питању, а несрећних људи у Србији има на претек.
И кад год се нешто догоди или дешава рађају се идеје како искористити државу, своје ближње или непознате… Недавно смо били сведоци не само великих поплава него и људи који су желели да искористе несрећну ситуацију. Тако је један „изгубио“ жену и двоје деце у бујицама, само да би добио бесплатан смештај неко време. Наравно није био ни жењен. А цела Србија је жалила његову судбину.
Сада у пуном јеку ради комисија која обилази и утврђује штете од поплава и одређује категорију оштећења како би се исплатио новац. Кад су у једној породици прегледали штету и задржали се на кафи упитали су малишана како је он доживео поплаву. Ето мало из љубазности да попричају са дететом.
„Па док је била поплава и кише није било тешко“, биле су речи дечака, „али кад је тата почео да прска цревом зидове, онда нам је било најтеже.“
Родитељи су се клели да дете измишља, али комисија није прихватила њихово објашњење. Ускоро се сазнало и да су многи будацима копали темеље и правили веће штете него што су имали, само да би прешли у вишу категорију и добили више новца.
У самом врху листе превара у Србији је и даље је црна магија. Болести и болесно заљубљени покушавају да своју несрећу лече на било који начин дубоко убеђени да ће им се здравље и љубав вратити преко ноћи.
Тако се редовно у новинама прочита слична реклама:
„Радим љубавну и скидам црну магију. Ако имате проблеме у љубави назовите одмах. Радим уроке са свећама и ружама. Уроке радим сваку ноћ. Прва сам у свету! Враћам вољену особу за 10 дана. Радим трајну заштиту. Лечим неизлечиве болести. Гледам у будућност и прошлост. Не постоји проблем који не могу да решим. Успех загарантован!
Велики број несрећника никад није ни видео овог оглашивача, а магије, упутства и читава комуникација обављали су се путем СМС-а.
У последње време, преваре се најчешће дешавају телефоном, или куцањем на врата. Добијају се разни поклони за xабе, али само треба да се плати поштарина или ПДВ (порез на промет, односно српски ГСТ) тако да та сума далеко превазилази и вредност пошиљке и вредност доставе или ПДВ-а.
И ја могу себе да ставим на листу као жртва преваре. Пре неколико година мој „рођени“ теча, успео је да ме убеди да му пошаљем новац из Аустралије да оде у бању на лечење јер има рак. И поред тога што ми је дао своју реч да ће тај новац искористити само за бању. Никад није отишао, а после неколико месеци сам чуо од других рођака да је направио базен.
А Држава, као да је научила од народа па и она вара. Највеће преваре државе према народу су оне који се односе на плаћање такси. У Србији се за све плаћа такса. Некад су то биле таксене маркице и куповале се у Савременој Администрацији, сад оне више не постоје, али се и даље плаћа. Код оверавања и вађења докумената свуда се плаћа држави. И треба то је нормална појава, али оно што не ваља јесте да се наплаћује мање више како коме падне на памет, иако је држава у питању.
Буквално држава објави једно, а на шалтеру се наплаћује друго. Увек више. Кад се човек буни, они ти кажу кроз осмех иди плати министру. И да ствар буде још гора, различите државне установе наплаћују различито за оверу ама баш истих докумената. Конкретно, ако вам малолетно дете путује у иностранство, мора имати оверену потврду од оба родитеља. Општина Вождовац за то наплаћује 1.500 динара (($ 19,23), а суд који се налази баш преко пута, само 506 динара ($ 6,48).
Ја лично сам морао да за пет година у Србији, да четири пута мењам личну карту и да сваки пут платим таксу. Зато што су три пута променили назив улице, без икакве консултације, без икаквог смисла и четврти пут су ми променили број куће.
Улица ми се звала Булевар ЈНА, која је промењена у Булевар Ослобођења, па је опет промењена у Генерал Жданова. Да трагедија буде смешнија, постојала је улица Генерал Жданова у Београду, али су њу променили у Ресавску улицу, а овде вратили генерала баш у моју улицу. Тако су они тамо, и ови овде сви морали да мењају личне карте.
Нико никог ништа не обавештава, никог ништа не пита, само смо једног дана устали и нашли табле са другим именом улица. Исто то се догодило и са бројевима. Неко је дошао и накачио други број на огради при том остављајући и онај стари.
Држава је од првог септембра ове године увела Нотаре. Уместо адвоката сада ће нотари да састављају уговоре, оверавају документа и раде низ послова који би требало да имају за циљ да се све то брже обавља, да се грађани боље заштите. Све је то лепо док се не сазна чињеница да нотари наплаћују већину својих услуга три пута више од онога што су адвокати наплаћивали за исти посао.
Нотари су сада постали монополи. Раније се бар могао бирати адвокат и тражити јефтинији, сада нотари раде при општинама, тако да се морају узети они у којој општини припадате. Он једноставно нема конкуренцију. Држава је прописала цене да ником у суштини није јасно колико и како ће нотари наплаћивати услуге, јер је све дефинитивно закукуљено и замумуљено.
Али ни то није ништа. Највећу пљачку народа, држава је обавила у периоду од 2002 до 2011 године, нелегалним извозом капитала. Овде се ради о готовини која је напуштала земљу и пребацивана на приватне рачуне, било појединаца или фирми.
Тако се по подацима Србија налази на високом 19 месту по количини новца која је званичним путевима, дакле преко банака испарила из земље. Сума је 49,37 милијарди америчких долара (преко АУ$ 55 милијарди). Кад смо код тога на првом месту је Кина са нешто мало више од 1,000 милијарди. Русија је друга са 880 милијарди, а Мексико трећи са 461,86 милијарди америчких долара.
За једну сиромашну земљу као што је Србија, тај новац је ОГРОМАН.

Да контактирате аутора
пошаљите емаил на:
carapicv@hotmail.com