Након молитве деца се враћају у салу, перу руке и седају за ужину. Уче се дељењу и саосећању. Родитељи сами припремају ужину, по једна породица за целу групу према распореду реда. Тада обично славе рођендане и размењују поклоне. Након ужине разилазе се по групама за играње, радионице, приче или песме. Пред крај се поново састају у једну велику групу за неколико игрица у којима сви учествују. Дан се најчешће заврши једним заједничим српским колом. Коло се додуше најчешће заврши са ”Ринге, ринге раја…”
Главна учитељица и главна покретачка снага ове групе је Наташа Булатовић. Али нема сумње да највеће заслуге за успех ове групе припадају подједанко свим родитељима који подносе велике жртве за њен успех и развој. Неки возе и дуже од сат времена са другог краја Сиднеја, само да учествују. Почело се са неколико малишана, а након годину дана има преко педесет чланова. Управо је ова велика жртва ”кумовала” и имену групе.
Наиме, у стара времена веровало се да пеликан када нема чиме да храни младе, кљуном пробије сопствена прса и храни их својом крвљу. Таква жртва подсећа на крсно страдање Господа Исуса Христа ради нас људи али и на Његов евхаристијски дан живота. Тако се пеликан у средњем веку прославио у црквеној уметности као један од најлепших символа Христа. Наши мали блектаунски пеликани уписали су се у тај низ бисера црквене уметности својом славском иконом на којој Свете Мученице Вера, Нада, Љубав и мати им Софија држе мистичну икону са Пеликаном који храни своје младе. Ову вредну и уникатну икону израдио је београдски иконописац Раде Павловић а дечијој групи поклонила је гђа. Мара Поповић, једна од бака из групе.
Основна разлика између ове плејгрупе и мора других које се редовно састају по целом Сиднеју је дух православља који је двочасовно дружење једном у недељи преобразио у породицу. Пеликани су заиста права породица која се држи заједно и у добру и у злу, и у храму и у дому. Тако је било и овога дана, па су поред слављеничких молитви узнесене и оне за здравље малишана и њихових родитеља којима је потребна помоћ Господа Бога. Јединиство и заједница осетила се и у заједничком прегалаштву родитеља, црквеног одбора и Кола србских сестара ”Југовића Мајка”.
Епископ Силуан честитао је славу деци и родитељима, поделио свој очински благослов и сваком детету на дар дао по крстић или икону. Пожелевши им свака добра и заједно са свима узневши молитве за здравље и спасење, Владика је нагласио да би волео да види овакве групе при свим нашим храмовима у Аустралији.