ДЕЦЕМБАРСКО КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ У ПЕРТУ

Децембарским књижевним дружењем у Црквеном дому цркве Свете Тројице у Перту Књижевни клуб „Саборник“ из Западне Аустралије је 3. децембра обиљежио улазак у једанесту годину постојања.

Вече је било посвећено новим књигама српског књижевника Раја Зечевића, дугогодишњег члана „Саборника“, које је у новембру издало Издавачко предузеће „Пегаз“.

Мирјана Радмила

Програм је отворила пјесникиња Мирјана Вукмировић бесједом о стваралаштву Раја Зечевића као увод у промоцију његових нових књига.

Радомир Рајо Зечевић захвалио се Мирјани и рекао неколико ријечи о најновијем издавачком подухвату.

Мирјана Вуквировић песник

Промоцију књига под интригантним називом „Сине слушај и памти“ и „Стихом кроз вријеме“, припремио је оснивач „Саборника“, Миљан Ковачевић, пјесник из Перта, истакавши континуитет и дослиједност Зечевићевог епског и лирског пјесничког израза. Посебно је похвалио прозни првенац „Сине слушај и памти“ у коме се Рајо Зечевић представио као надахнут несвакидашњи приповједач. Кроз лахораст и, изнад свега, питак књижевни израз, својствен простору с којег је потекао, приповједач читаоца „води“ кроз садашњост и прошлост српске голготе на просторима Балкана. Прича започиње обраћањем сину на пропутовању кроз Црну Гору, да би на поучан и егзактан начин постала сажета историја прохујалих вјекова – од Немањића па до данас. Књига је препуна мудрости које је писац упијао цијели живот и које су му биле водиље у његовом стваралачком раду.

Милена Хубана песник

Говорећи о збирки пјесама „Стихом кроз вријеме“, Ковачевић је рекао да Рајо остаје дослиједан својој преокупацији: Љубави према своме родном крају, Беранима и Црној Гори, и Српству као пиједасталу православног духа неуништивог на просторима гдје живе Срби. Из сваког његовог стиха извире занос и понос припадности Српству и духовној заоставштини Немањића, Светога Саве и Негоша.

Миле Божић песник

Миљан Ковачевић је на крају бесједе о промовисаним књигама, присутнима препоручио да прочитају обе књиге и да их дају на увид и најмлађим члановима своје породице, рекавши да Рајо у својим књигама презентује поруке које би сваки Србин требао да исприча своме потомству. Миљан закључује да је Рајо на сликовит и волшебан начин учинио то умјесто нас.

Душан Такач песник и музичар

У склопу сарадње Клуба са културним прегаоцима из Перта, програм су наставили чланови хора српског центра у Мадингтону, „Црвени Божури“, који су се представили са више традиционалних и родољубивих пјесама пригодних овој прилици. Публика их је дочекала с нескривеним симпатијама и наградила дугим овацијама. Својим хорским наступом употпунили су празнину која годинама недостаје српској заједници Западне Аустралије.

Хор Црвени Божури

У „Саборнику“ се надају да ће сарадња с „Црвеним Божурима“ и позоришном групом „Атеље“, културном животу наше заједнице удахнути нову душу и омогућити да српска култура репрезентативно допре и до других културних заједница у Западној Аустралији.

Томислав Михаиловић песник

Како је уобичајено на дружењима „саборника“ и љубитеља лијепе писане ријечи, у наставку програма преставили су се и чланови „Саборника“: Мирјана Вукмировић, Милена Хубана, Душан Такач, Томислав Михаиловић, Нада Бошковић Мицић, Радмила Мијатовић и Рајо Зечевић са својим рецитацијама. Посебну пажњу је изазвао познати пертски пјесник Миле – Лола Божић, говорећи хумористичке и сатиричне стихове.

Публика

Завршетак, надасве, успјешног и занимљивог дружења „Саборника“ са својим суграђанима , осмислили су пјесници, пјевачи и музичари традиционалне музике: Дуле Тамбурица, Милена Хубана и Миљан Ковачевић.

Нада Бошковић Мицић песник

На растанку присутнима се обратила предсједница Клуба, Радмила Мијатовић, захваливши се на дружењу с надом да тако буде и на слиједећој Мартовској вечери. Посебно је исказала захвалност свештенству и Одбору црквено-школске општине цркве „Света Тројица“ на уступању простора за организацију ове вечери.

М.К.

КОМЕНТАРИ
Сви коментари и поруке објављени на веб порталу су приватно мишљење аутора и коментатора и не представљају ставове власника веб портала, његове администрације и редакције Српски Глас.