VASA ČARAPIĆ U POSETI DŽULIJI FINI, AMBASADORKI AUSTRALIJE U BEOGRADU

[dropcap font=“0″]M[/dropcap]oram da priznam da je intervju sa Australijskom ambasadorkom bio na vrhu liste ne samo “Srpskog Glasa” već i moje lične liste. Ova priča ima dve strane: ja koji pišem za vas i vi koji u Australiji čitate ne samo moju kolumnu već i povremene intervjue sa interesantnim ličnostima Beograda, koje na neki način mogu vrlo objektivno da ocene sliku o Srbiji koju bi mi svakako želeli da pošaljemo u svet.

Srbi su izuzetno srdačni i gostoljubivi, te je biti stranac u ovoj zemlji stvarno lako..

Kao što možete i sami pretpostaviti intervju sa političkim ličnostima se ne dobija tek tako, već postoji protokol koji se sledi. Obratio sam se sekretarici ambasadorke Fini, koja je vrlo ljubazno sve prosledila do poslednjih detalja i ne čekajući dugo dobio sam termin za razgovor u Ambasadi Australije.
Ambasada Australije se pre 5 godina iz Čika Ljubine preselila na Novi Beograd. To je jedna moderna zgrada, a sedište ambasade se nalazi na osmom spratu. Na ulazu vas očekuje obezbeđenje, predavanje lične karte, najava telefonom i dok sam trepnuo okom već sam bio u liftu.
Pri ulasku u samu ambasadu situacija je malo drugačija. Tu se prolazi kroz skener, tako sam morao da odložim svoj mobilni telefon, da dobijem posebnu dozvolu da mogu uneti kameru sa objektivima i uređajem za snimanje razgovora. Drugo ništa od metala nisam ni imao.
To je naravno proteklo brzo i profesionalno i dok sam još jednom trepnuo okom našao sam se u kancelariji gospođe Fini, Ambasadorke Australije u Beogradu.
Kancelarija koja dolikuje Ambasadoru, nije ništa ni preterano ni skupo opremljeno, već sa stilom tako da je prostor udoban i prijatan. Ne treba, naravno, govoriti o tome da se ambasadorka Fini pojavila tačno na vreme sa velikim osmehom na licu i dobrodošlicom.
S’ obzirom da je razgovor bio zakazan za 2 sata po podne, moram da priznam da sam se tog dana osećao po malo nervoznim. Ne samo zato što je trebalo da se upoznam sa gospođom Fini, već i zato što je Australija bila deo mog života. Na neki način ponovo se vraćam u svoju zemlju, kao australijski državljanin koji je proveo skoro polovinu svog života u Australiji.
Pretpostavljam da biste se i vi tako osećali. Međutim taj prvi osmeh i ta dobrodošlica, čvrst i srdačan stisak ruke, učinio je da sam u trenutku sve zaboravio i da sam se osećao kao kod svoje kuće, sa sagovornikom koga poznajem godinama. Srdačnost, ljubaznost, iskrenost i želja da se u Srbiji učini nešto više od strane Australije kroz predstavništvo koje vodi ambasadorka Fini se osećalo od samog početka do kraja razgovora.
U toku razgovora videćete da je ambasadorka Fini itekako upoznata sa doprinosom koji srpska zajednica čini u Australiji, a verujem da će vas još više obradovati njena iskrena želja da se odnos između dveju država podigne na još veći nivo, uz napomenu da postoje ogromne mogućnosti za povećanje trgovine između dveju zemalja. Biće vam takođe drago da čitate da se isto toliko pažnje odvaja ili polaze i na razvoj kulturne saradnje između Australije i Srbije.
Ne želeći da budem neki ekonomski ili politički komentator, već kao posmatrač, mogu da kažem i tvrdim da je poreski dolar na ovaj način pametno uložen, jer već pokazuje rezultate, a bez ikakve sumnje oni će biti sve bolji.
To se najbolje može videti kroz aktivnost ambasadorke Fini, koja ne samo da je Ambasador u Srbiji, već svoju dužnost proširuje i na Crnu Goru i Makedoniju, susedne zemlje u okruženju koje su itekako važne za Srbiju.
U biografiji gospođe Fini važno je napomenuti da je ona diplomata od karijere u Ministarstvu spoljnih poslova i trgovine. U svojim prethodnim zaposlenjima radila je u Australijskoj misiji pri Ujedinjenim Nacijama u Ženevi. Takođe je bila drugi sekretar Australijskog visokog komesarijata u Najrobiju. Poslovni uspesi gospođe Fini do septembra 2013. pokrivaju sledeće poslove: Pomoćnica sekretara u Direktoratu za Severnu i Istočnu Evropu. Pre toga je bila Direktorka kampanje za članstvo Australije u Savetu bezbednosti Ujedinjenih Nacija. Kao Direktorka kampanje imala je zadatak da poboljša šanse Australije za dobijanje privremenog članstva za 2013/14. u čemu je i uspela. Gospođa Fini je pre toga radila kao Direktorka Sekcije za klimatske promene i ekologiju.
Sedimo u udobnoj fotelji u kancelariji. Ambasadorka Fini sa osmehom na licu očekuje prvo pitanje:
– Gospođo Ambasador, možete li nam nešto reći o vašem prethodnom iskustvu i kako ste uopšte došli u situaciju da radite pri Australijskoj vladi za spoljne poslove i trgovinu?
– Posao u ministartvu sam dobila odmah po završetku studija, a završila sam i program Ministarstva spoljnih poslova za diplomate od karijere, što je drugačije od takozvanih političkih diplomata. Sada sam već više od dvadeset godina u službi Ministarstva spoljnih poslova i trgovine. Takođe imam troje dece, tako da sam u toku karijere nekoliko godina bila na neplaćenom odsustvu sa posla.
Pre dolaska u Srbiju bila sam u Najrobiju u Keniji, takođe i u Ženevi pri Ujednjinem Nacijama. U poslednjih deset godina ja sam najviše bila zainteresovana za oblasti ljudskih prava i klimatskih promena. Dolazak u Srbiju je na neki način nešto novo za mene i što je važnije jedan novi izazov.
– Kako biste uporedili Srbiju sa zemljama u kojima ste ranije radili?
– Istorijski Srbija je u ovom trenutku u jednom izuzetno delikatnom i važnom periodu. Srbija je zemlja koja ima mladu demokratiju i ja stalno samu sebe opominjem i podsećam da je to tako. I da se ta demokratija razvija i uči u hodu. Ono što mene posebno fascinira ovde jeste upravo istorija, koja je toliko bogata. Da bi se Srbija razumela, mora se znati i poznavati njena istorija koja itekako ima uticaj na današnjicu.
– Koliko mi je poznato, pored uloge Ambasadora u Srbiji, vi takođe imate značajnu ulogu u Makedoniji i Crnoj Gori. Možete li to objasniti?
– Ja sam rezidencijalni Ambasador Australije u Srbiji i tu sam bazirana. U isto vreme ja sam i nerezidentni ambasador bivše jugoslovenske Republike Makedonije i Crne Gore. U praksi to znači da najviše vremena provodim u Srbiji, a Crnu Goru i bivšu jugoslovensku Repbuliku Makedoniju redovno posećujem i isto kao i u Srbiji pokrivam nadležnosti koje su u okviru mog ambasadorskog mandata.
– U odnosu na pripremu pre dolaska u Srbiju, da li su stvari bile onakve kakvima ste ih i očekivali ili je nešto bilo drugačije?
– Bilo je prilično realno. Na samom početku sam odlučila da ne pravim scenario unapred, već da imam otvoren pogled i da sačekam i vidim šta me očekuje. I prvi utisak koji sam imala je izuzetna ljubaznost ljudi u Srbiji i topla doborodošlica.
U tom dolasku i razmišljanju, zaključila sam da je ono što bih ja želela da vidim za vreme mog boravka ovde, priključenje Srbije Evropskoj Uniji i ekonomski napredak Srbije.
– Da li se bilo šta promenilo posle provedenih nekoliko meseci u Srbiji i da li je ovo prvi put da ste ovde?
– Ovo je moj prvi dolazak u Srbiju i ovde sam već sedam meseci. Prva stvar koja se promenila jeste vreme. Iz zime smo ušli u proleće i leto. I to je pozitivna promena. Takođe imamo novu vladu koja je nedavno izabrana i ja joj naravno želim uspeh. Pored toga ništa se značajnije nije događalo.
– Kako ocenjujete dosprinos srpske dijaspore u Australiji i kako se to održava na odnos između dveju država?
– Srpska dijaspora je imala izuzetnu ulogu u razvoju Australije koja je jedno multikulturalno društvo. Ono što je važno napomenuti, danas, je da dijaspora dolazi i odlazi i provodi vreme i u Srbiji i u Australiji. Svojim načinom života oni pomažu i omogućuju bolje razumevanje između Australije i Srbije. Dijaspora je izuzetno korisna za nas i bez ikakve sumnje napravili su ogroman doprinos razvoju Australije.
– Kako Australijska ambasada pomaže turistima? Detaljni podaci se mogu naći na internetu, ali recite nam kako to izgleda u stvarnosti i da li postoji razlika u pomoći koju ambasada pruža australijancima i onim australijancima sa dvojnim državljanstvom?
– Uloga konzulata, odnosno konuzlarnog odeljenja, pri ambasadi Australije je vrlo važna. Činjenica je da je broj australijskih turista koji posećuju Srbiju jako mali, ali je u značajnom porastu. Konzularno odeljenje je tim profesionalaca koji vodi računa o australijskim državljanima koji su u Srbiji, Crnoj Gori i bivšoj jugoslovenskoj Republici Makedoniji. Usluge koje konzularno odeljenje pruža su brojne te ću spomenuti samo neke od njih: produženje pasoša, održavanje dvojnog državljanstva, produženje vozačke dozvole itd. Vrlo retko se dešava, ali ako australijski državljanin doživi neprijatnosti, kao na primer gubljenje pasoša, konzulat može odmah da reaguje i pomogne u takvim slučajevima.
Izuzetno je važno da se svi državljani Australije, bez obzira na njihovo poreklo i/ili dvojno državljanstvo, jave konzularnom odeljenju pri ambasadi za bilo kakvu pomoć ukoliko im je potrebna. To mogu učiniti telefonom ili e-mailom. Svi detalji se mogu naći na veb stranicama Australijske ambasade u Beogradu. Ne morate znati adresu, možete to samo upisati u Google pretraživaču.
– Da li putnici iz Australije koji dođu u Srbiju na duže vreme treba da se prijave Ambasadi?
– Mi definitivno upućujemo molbu svim Australijancima generalno, a takođe i onima koji dolaze u Srbiju sa dvojnim državljanstvom, da se prijave ambasadi. I to se odnosi i na sve druge zemlje. Mi želimo da se ljudi registruju. Ne da bismo ih kontrolisali, već da bismo mogli da ih obavestimo i upozorimo u slučaju bilo kakve opasnosti. Na primer nevreme, neka prirodna katastrofa ili bilo kakva druga opasnost koja bi eventualno pretila australijskim građanima. Kad su registrovani kod nas, mi imamo mogućnosti da ih upozorimo, da ih pripremimo i da ih na vreme obavestimo kako bi mogli da preduzmu korake izbegavanja opasnosti. I to je glavni razlog zašto mi želimo da se svi naši građani registruju preko veb stranica bilo gde da putuju, a posebno ako planiraju da ostanu duži vremenski period.
– Kako ocenjujete sadašnju ekonomsku situaciju između Australije i Srbije? I da li postoji mogućnost da se taj odnos poboljša?
– Trgovina između Australije i Srbije je na vrlo niskom nivou u ovom trenutku. Glavni ekonomski trend je baziran na dvojnom državljanstvu. U ovom trenutku imamo situaciju u kojoj uglavnom Australijski Srbi imaju ekonomski interes u Australiji ili u Srbiji. U tom kontekstu, postoji snažna baza i želja da se stvari značajno poboljšaju.
– Ono što je izuzetno važno za australijske kompanije i australijske investitore je činjenica da vlada Srbije treba da napravi povoljne administrativne uslove kojima bi privukla strane investicije odnosno investitore.
– Treba uraditi dosta toga u tom pogledu, ali na isti način postoji ogromna mogućnost daljeg jačanja ekonomskih odnosa.
Treba takođe imati u vidu da je Australija fizički daleko. Sa druge strane Srbija je u dobroj poziciji da prihvati investitore koji bi bili zainteresovani ne samo za Srbiju već za ceo region što je mnogo atraktivnije. Kada bi se dogodile sitne, administrativne, promene u sistemu investicija, to bi bilo još atraktivnije.
Tu bi dijaspora igrala ključnu ulogu. I to je baš ono što bismo mi želeli ili bar ja lično. Da za vreme mog mandata poboljšam i ojačam ekonomske i naravno kulturne vezu dveju država.
Da zaključim: postoji ogroman potencijal.
I ambasada Australije u Beogradu, i ja lično ću se zauzeti za svaki ekonomski ili kulturni projekat koji bi mogao doprineti ne samo boljoj saradnji naših zemalja, već i ekonomskom ili kulturnom boljitku obeju strana.

– Ukoliko bi u ovom trenutku postojala želja da se investira u Srbiji, koji bi bio prvi potez koji australijska kompanija treba da učini?
– Da se obrate nama! U ambasadi postoji odeljenje koje se bavi ekonomskom i trgovinskom saradnjom između Australije i Srbije. Takođe postoji i Austrade, organizacija koja je na usluzi kako australijskim i kompanijama i zainteresovanim investirorima isto tako i kompanijama i investitorima iz jugositočne Evrope. Sedište organizacije je u Varšavi odakle Austrade pokriva region cele jugoistočne Evrope. Kada ambasada dobije projekat ili poslovni predlog, u saradnji sa Austrade-om, uradi se sve što je u okviru našeg mandata i mogućnosti da projekat ili poslovni predlog, ukoliko se proceni kao izvodljiv, održiv i profitabilan, uspe.
– Šta se dešava sa kulturnom razmenom? Iako mlada, Australija ima mnogo toga da ponudi ne samo Srbiji već celom svetu: jedinstvenu multikulturalnu Australiju i u isto vreme hiljadama godina staru aboridžinsku kulturu i nasleđe.
– Od kako sam došla u Beograd, mi smo imali odličan program u oblasti kulture. Imali smo dve veoma uspešne izložbe slika australijskih Aboridžina. Jedna izložba je bila u Beogradu, a druga u Novom Sadu. U okviru Beogradskog festivala igre, ove godine je prvi put u Srbiji nastupila i čuvena australijska plesna grupa Shaun Parkera. Što se tiče kulture i razmene u toj oblasti, ovde uvek postoje neka dešavanja.
Ja mislim i lično podržavam ovakve aktivnosti, jer su one još jedan lep i prijatan način da se bolje upoznaju Srbija i Australija.
Razvoj kulture i razmene u toj oblasti je deo našeg posla i to je deo posla u kojem veoma uživamo.
– Kakva je sadašnja situacija sa vizama? Mnogi Srbi u Australiji bi želeli da im u goste ili trajno dođu rođaci i/ili prijatelji. Oduvek je delovalo da je jako teško dobiti vizu. Da li je danas to drugačije?
– Izdavanje viza od strane imigracionog odeljenja je globalna stvar. Proces je jasno definisan i isti za sve zemlje sveta. Procedura je olakšana nedavnim uvođenjem opcije za podnošenje zahteva u elektronskoj formi tj. putem interneta. To je mnogo jednostavnije nego da se dolazi lično, podnosi pasoš itd. U ambasadi Australije u Beogradu postoji vizno/imigraciono odeljenje koje obrađuje zahteve za turističke i studentske vize i određene tipove poslovnih i iseljeničkih viza.
– Znači nije teško kao nekad?
– Naravno da ne. Birokratija je smanjena na minimum, ali naravno postoje pravila i imigracioni zakoni se odnose na sve zemlje sveta i svuda su isti. Najvažniji pomak u tom smislu je što se sve to može uraditi “onlajn” što je značajno lakše za mnoge ljude.
U političkom smislu, u poslednje vreme nije bilo razmene visokih državnih funkcionera. Da li se nešto o tome govori?
Poslednja poseta je bila od strane tadašnjeg premijera Srbije gospodina Ivice Dačića, u februaru 2012. godine, što je bilno izuzetno pozitivno. I Australija ima relativno novu vladu te u ovom trenutku nije bilo razgovora o poseti na ministarskom nivou. Ove godine, Australija će biti domaćin G20 samita, tako da će australijska vlada u 2014 godini imati puno posla.
– Mislim da smo ovim pitanjem završili “političku” stranu. Možemo da pređemo na nešto sasvim drugo. Da li imate sprske prijatelje?
– Da! Svakako. Srbi su izuzetno srdačni i gostoljubivi, te je biti stranac u ovoj zemlji stvarno lako.
– Da li ste putovali po Srbiji i kakav je vaš utisak?
– Putovali smo jako malo, i naravno ni približno koliko bih ja želela, ali mi smo ovde tek sedam meseci. Već sutra idemo na Staru Planinu i u Pirot. Verujem da je izuzetno važno da diplomate posećuju mesta van glavnog grada kako bi stekli pravu sliku o zemlji i još bolje je razumeli.
– Da li ste posećivali izložbe, manastire…?
– Naravno i fascinirana sa onim što sam videla. Ono što je frustrirajuće jeste činjenica da je većina muzeja u Beogradu zatvorena i da je to nešto što traje već godinama. Muzej Novog Sada je izvanredan. Zahvaljujući mojoj poziciji, bila sam u mogućnosti da neke muzeje pogledam “iza zatvorenih vrata” i vidim vredne i prelepe eksponate. Nakon toga mi je bilo još više žao što šira publika ne može to da vidi.
– Pored kulture i umetnosti, ne možemo izbeći pitanje o čuvenoj srpskoj kuhinji?
– Srpska kuhinja je nešto u čemu zaista uživam, ali još uvek ne mogu da se naviknem na količine hrane koju mi Srbi serviraju. Volim začinjenu hranu, tako mi se paprikaš izuzetno svideo. Volim razne vrste sireva koji se proizvode u Srbiji i naravno ukusno pečenje je pravo zadovoljstvo.
– Da li još uvek pijete nes kafu ili ste prešli na domaću?
– Ja moram da priznam, ništa od toga. Ja pijem čaj. I ovde se mogu naći tako dobri domaći čajevi, da mi ne pada na pamet da pijem kafu.
– Šta vam nedostaje iz Australije od hrane? Da li vam šalju nesto za jelo?
– Ne šalju mi ništa, jer imam utisak da mi ništa posebno ne nedostaje. Možda mi pomalo nedostaje azijska hrana. Ali da budem iskrena, hrana ovde je zaista odlična. Voće i povrće i kvalitetno meso. Ovde tako lepo može da se živi sa tim.
– Da li je srpska kultura teška za razumevanje?
– Ono što treba uzeti u obzir kad se govori o srpskoj kulturi jeste činjenica da se prvo mora razumeti srpska istorija. Srbi su vrlo otvoren narod i njihova kultura je vredna izučavanja, kako bismo ih bolje razumeli.
– Odgovor bez pitanja?
– Jedna stvar koju bih želela da istaknem, kad već govorimo o kulturi je saradnja ambasade sa organizacijom NALED (www.naled-serbia.org) i sa Etno mrežom (http://www.ethnonetwork.com). Ambasada kroz saradnju sa pomenutim organizacijama pokušava da podrži žensko stvaralastvo i osnaživanje žena u Srbiji. Kroz tu saradnju se bavimo očuvanjem i negovanjem tradicionalnih srpskih zanata koji su u današnjem trenutku malo zapostavljeni. Mislim na tradicionalno tkanje ćilima, vez, tkanje platna i slične veštine. Oni su vredno nasleđe Srbije koje treba održati živim, koje treba promovisati i iskoristiti za pozitivno prezentovanje Srbije.