У центру Дечана, данас са 50.000 Албанаца, до 1999. године у Манастирској улици, која води према манастиру Високи Дечани, а данас у улици Сами Чекуа, у стамбеној згради српство брани и чува, од новембра 2014. године, једини Србин у овом метохијском градићу, повратник Бошко Ћирић (53). Када су Високи Дечани завршени 1335. године,  и дуго после, овде, али  ни у широј околини није било Албанаца. Данас је све другачије. Тужније!

-Срби су до 1999. године живели у селима Лоћани (највећи број), Љумбарда, Папраћани, Прилип, Горњи Црнобрег, Дашиновац и још неким селима као и самом Дечану и то 2.321 њих. Одласком наше војске и полиције 1999. године и Срби су, сви до једног протерани из општине. Ја сам са покојном мајком остао у манастиру Високи Дечани, као и неколико других породица. У манастиру Високи Дечани, сам био до 22. септембра 1999.године, када су нас позвали рођаци, а Владика Теодосије, пребацио до Београдске општине Барајево. Нико од Срба, и Црногораца, који нису послушали Владику Теодосија и игумана Саву, да их доведу у манастир Високи Дечани, а они  су остали да чувају домове, није више жив, нити се зна где су њихови посмртни остаци данас! – прича нам у порти Високих Дечана једини повратник у Дечанима, дипломирани правник Бошко Ћирић.

-Суочавање са страхом

-Након седам месеци боравка код рођака – живели смо у приватном смештају, који смо плаћали у Београду. Пошто нисмо могли да преживимо од мајчине пензије, повремено сам радио, али се нигде нисам осећао потпуно својим. Тако смо се 2013. вратили у Грачаницу – наставља Бошко.

 У новембру 2014. године Ћирић се  вратио у свој стан, који су му у јуну 1999. године, три дана после његовог одласка, узурпирали припадници УЧК. Каже да је после неколико дана у пратњи италијанских војника, који су истерали узурпаторе, успео да уђе у стан накратко и покупи оно најосновније и најдрагоценије, попут документације и слика.

Након тога Дански савет за избеглице реновирао је  стан Ћирићу који се крајем децембра 2014. године услелио у стан.

Један Србин међу 50.000 Албанаца је баш велики изазов за живот јединог српског увета у средини у којој је “поникао“ УЧК!?

Питамо га од кога је имао највише подршку у, буквално, подухвату да се врати  у Дечане?

-Од, искрено – никога! Сви су били против. Али, ја сам редовно сањао Светога краља!  И, ево ме. У мојим Дечанима. У манастиру Високи Дечани, где почива Свети краљ! То ме чини срећним и поносним што сам Србин!

Бошко има времена на претек, па редовно у осами чита књиге.

-Знате, читао сам много. Посебно сам – када сам се одлучио за повратак – читао оца психоанализе Сигмунда Фројда, Јакоба Мерена… Закључак, који сам извео, гласи : Једини начин да победиш страх, је да се суочиш са њиме!  Посебно Свето писмо, и вера у Бога, и Светог краља, где сам крштен. Без Бога не можете ништа, а са Богом можете све! Да ли се плашим? Нееее! Јер, ми Срби смо птице које умиру певајући! – поставља питања и одговара Ћирић.

-Свакодневно у манастир

На питање да ли зна  Рамуша Харадинаја и те водеће Албанце у Дечанима, Ћирић каже:

-Познајем га као клинца, па, и као адолесцента. Срели смо се пар пута када је долазио на митинге у Дечанима. Само погледи, који довољно говоре и ништа више. Остале водеће Албанце (политичаре), знам. Са некима имам добре односе, а са некима – само здраво.

Ћирић прима минималац од Србије у износу од 11.000  динара и живи веома  оскудно у 50 квадрата.

-Нормално одлазим у продавнице, а имам и одличну комуникацију са Албацима. Са старим познаницима разговарам на српском, јер ми је познато да они говоре српски језик. Они у потпуности разумеју моје проблеме, али нису у стању да промене политички ток ствари, јер овде још увек влада систем у којој неколико породица држи све под контролом – каже он.

-Који је ваш смисао живота ако узмемо у обзир сав бесмисао окружења и потешкоћа у којима сте? У чему налазите лепоту живота?

-Дааа, то је често питање. Али, ја уживам у молитви Богу, одласку на службу у манастир, обиласку планина, читању, изласцима у Грачаницу, Косовска Митровица (Север), по који пут  Београд….

Ћирића, како каже, посећују пријатељи из детињства, Албанци, Срби са КиМ, Србије, Црне Горе….  они који су космополите.

Једини Мохиканац, самотњак из Дечана на крају поручује – Држава не треба да дозволи прекрајање граница, или губитак КиМ у замену за ЕУ! Још никада и нигде  се није десило да држава поклони део своје територије и свој народ некоме.

–Манастир помогао Албанцима

Манастир је учинио све да нико не буде гладан током рата, са посебним освртом на Албанце, којима је као, и нама (одвојио од својих уста), да нико не буде гладан. Након повлачења наше војске – монаси су комби превозом ишли по Албанце (који су били у кућама, и становима), и све их ради сигурности – као, и нас пребацио у манастир Високи Дечани! Албанци то одлично знају. Али делови екстремиста и дан – данас “кукуричу“ против манастира, а они који су сведоци истине, јер су боравили у манастиру Високи Дечани, и знају праву истину – не смеју да дигну глас против лажи, и хајке без основа!  –  каже Ћирић.