Свако од нас има неку своју животну причу, која носи неки свој јединствени печат и тиме је чини посебном. Неке су срећније од других, тужније, али свака има своју јаку поруку из које можемо да добијемо лекцију а још боље ако уз њу долази и јака мотивација.
Данас желимо да вам представимо једног невероватног човека, великог борца у сваком смислу те речи до буквалног значења, он је ММА професионални борац, али пре свега диван отац, пажљив супруг и човек огромног срца, невероватне енергије и позитивног става, Вик Грујић. Србин рођен у Аустралији, одрастао је у разним деловима Мелбурна, од Западне преко Источне стране града. Уз деду је доста научио о нашим обичајима, поштовању религије и културе, али јако интересантва ствар која нема везе са српством, јесте Брус Ли, идол из периода младости којег је заволео уз ујака. Као и многи из тог периода осамдесетих, Вик је растао уз карате филмове Брус Лиа, и ту је почела прва конекција према том спортском духу у борилачком правцу. Када је почео професионално да се бави борилачким вештинама, наилазио је на разне препреке, корупције, људе материјално орјентисане са некоректним ставом према њему као професионалцу. То је, како он сам каже, саставни део сваког посла, али лоши људи нису му задали толико тежак ударац колико сазнање о његовом здраственом стању и болест која му је преко ноћи живот променила из корена.
У новембру 2009. преко ноћи се променио живот Вика Грујића. Како је он прошао све тешке фазе, уз хемотерапије, новорођену ћерку, издају људи који су му били у професионалном пољу блиски, ко му је и како од срба помогао, уз један пријатан разговор са њим, сазнали смо све искрене детаље његовог живота. Емоција је била присутна све време, јел пред таквим људима се скида капа и одаје почаст.
На питања о професионалном бављењу борилачке вештине, Вик нам је део дефиницију саме дисциплине:
ВГ: Многи људи мисле да су професионални ММА борци агресивни. Да ли ја делујем као насилник? (никако, чак напротов јако културан човек). Начин на који посматрам овај спорт, је исти као и што посматрам живот, никада не знамо где и како ће нас живот ставити у неку лошу позицију, али ми морамо да се потрудимо да изађемо из тога на што бољи начин. Управо тако доживљавам борбу, противников напад прихватам као изазов да на што бољи и бржи начин се одбраним и изађем из тог стања. Дисциплина је стуб овог спорта, коју ми преносимо и на свакодневни живот. Са 12 година сам почео да тренирам карате, наравно под утицајем идеологије мог ујака за Брус Лиа (уз осмех је додао Вик), али како год био сам дете које је умело да покаже поштовање према старијима, према свом окружењу. Самоконтрола кроз дисцилинске мере је нешто што спортисти пренесу у свакодневни живот, тако да борба у рингу, и борба са здравом амбицијом у животу су две различите ствари, али свакако нешто што лично носим као своје карактерне особине. Када се борим у рингу, ја не гледам на то да се ја борим против особе које је преко пута мене, већ да ја постанем бољи у покретима, форми и свака борба је нови изазов за мене. И своје ученике исто то покушавам да научим, да се кроз спорт мотивишу да увек буду бољи данас него што су то били јуче. Још као дете сам научио да се борим кроз живот, растао сам у градским насељима где је било доста опасних људи у мом окружењу, тако да тај фокус за опстанак сам развио као дете и само га надоградио кроз спорт.
Чињеница да је Вик Грујић први србин у историји који је постигао такве резултате у УФЦ, је свакако вредно помена и поштовања .Дијета и дисциплина су га довеле до тог почасног статуса.
ВГ: Када је сезона борби, јако је битно увести дисциплину, а то подразумева да поред редовних тренинга, које обављам 3 пута дневно, начин исхране је такође јако битан. Тада морам да заборавим на ћевапе и бурек. (уз смех је рекао Вик) Фокус и мотивација су такође једнако битни, у здравом телу здрав дух, и не постоји не могуће за било ког човека.
Борба ван ринга је можда и најбитније, а то је бора кроз живот. У новембру 2009.године живот те је ставио на највећи изазов до сада, а то је суочавање са сазнањем да си добио рак грла. Колико су ти начин живота и спортска дисциплина коју си конзумирао, помогли да истрајеш у тој најтежој борби…борби за живот?
ВГ: Када ми је успотављена дијагноза ја сам се заправо спремао за моју прву професионалну велику борбу. Био сам јако посвећен том циљу и када ми је докотор рекао да имам тумор, који мора да се оперише, замолио сам га да то одложимо после меча. Тако је и било, после упешног меча, мој живот је добио потпуно другу димензију. Моја жена је тада била трудна у 9.месецу и знао сам да та борба није само за мене већ да изазов који ми је живот ставио морам да победим највише због своје породице. Када нам је доктор рекао да су налази биопсије утврдили да је у питању рак и да морају да одстарне и други део, оно што ме је навише погодило јесте страх и туга коју сам видео у очима моје жене. Знао сам да ме чека нови, непознат и тежак пут који морам да прођем. Након обављене друге операције, убрзо нам се родила ћерка. То ми је дало неку додатну енергију да истрајем.
Вик се присећао јако тешког периода после операције, када је имао терапије и радијацију, а као стуб породице и сад већ отац троје деце, морао је да буде и даље фокусиран на своју професију која им је доносила финансијску безбедност. Количина ентузијазма који овај човек има у себи, показује чињеница да је у болници тренирао.
ВГ: Док сам био на хемотерапији и радијацији осећао сам се јако лоше, била ми је мука, нисам имао енергију…али ни у једном моменту нисам изгубио позитиван став нити сам дозволио себи негативне мисли. У јануару 2010. сам кренуо са терапијом и причао са својим тренером да већ од марта закаже неке борбе. Пошто сам морао да будем у болници након великих радијација, био сам радиоактиван и никако нисам ни смео а још мање желео да будем близу деце, искористио сам тај период да тренирам. Био сам у једном соби затворен сам, давали су ми храну испод врата, мој мотив је био јасан и дао сам 100% себе да истрајем у тренингу. Наравно да мој спортски начин живота и дисциплина које сам имао пре операција и терапија, су ми доста помогли да се опоравим брзо и повратим енергију.
Повратак у ринг није био пријатан, Вик се сусрео са непријатном чењеницом коју смо ми дефинисали као *сукоб интереса*. Тренер је био више посвећен другом члану. Као да борба за живот није била довољан ударац, још један у низу долази од тренера, од људи са којима је градио професионални успех. Али овај позитиван човек и то аспорбује са здравим ставом и наставља да гради своју професионалну каријеру сам. Скоро 6 година је сам на том путу, успона и падова, али како он каже његов правац је увек напред и само позитивно. Сваке године Вик прави списак ствари које треба, жели и мора да уради, наравно за многе од њих финансије су битан фактор. Након неколико непријатних искустава са људима који су гледали лични интерес пре оног људског, сасвим случајан сусрет у теретани са Радетом Вујићем, нашим успешним пословним човеком, Вик је поново добио наду да жеље са списка је ипак могуће остварити.
ВГ: Не постоје речи којима би могао да се довољно захвалим Радету. После случајног упознавања у теретани, он је сазнао моју животну/професионалну причи и сам се понудио да ми помогне финасијски и тако ми омогући да следим своје снове. Човек који није тражио ништа за узврат већ је од срца дао заједно са својим пријатељима. Дефинитивно ми је вратио веру да још увек има добрих људи, а посебно ми је драго што су то људи из моје српске заједнице. Неко сам ко такође јако често учествујем у хумантираним активнистима.
Вик Грујић је желео да подели своју животну причу са читаоцима Српског Гласа, да се захвали српској заједници на подршци уз искрену жељу да ће његов мотивациони став можда помоћи некоме уколико се налази на тешкој животној прекреници пуној нових али не тако лаких изазова. Његова порука гласи:
ВГ: Позитиван став је јако битан за сваког човека. У било коју ситуацију да вас живот стави будите увек свени да је то сам један изазов у низу који треба да савладате али никако да се предате без борбе. Сваки дан је нова шанса да будемо још бољи него што смо то били дан пре. Увек постављајте себи здраве циљеве који ће вас мотивисати да напредујете у том процесу постајања боље особе. Фокус на позитивно и увек само гледајте напред,јел тамо је правац куда сви идемо. Прошлост не можемо да мењамо, али данас можемо да променимо оно што нам сутра доноси нешто квалитеније за живот.