U sredu šestog januara u srpskoj pravoslavnoj crkvi Sveti Nikola u Vejkolu (Wacol), održana je svečana proslava Badnje večeri što je ujedno bio i poslednji dan četrdesetdnevnog strogog posta.
Uoči najvećeg i najradosnijeg hrišćanskog praznika čak ni loše vremenske prilike i crni tmurni oblaci koji su nagoveštavali da će se na grad svakog trena sručiti preko potrebna kiša za kojom Kvinslend vapi, nije sprečilo vernike da se u lepom broju odazovu, to jest dođu u crkvu na Badnje veče.
Veliko povečerje služio je mladi sveštenik, otac Staniša Ostojić, uz sasluženje čteca Milijana Nikolića i Darka Cvitanovića. Nakon Bogosluženja, paljenja i podele badnjaka, prisutni narod je prešao u crkvenu salu gde je usledila zajednička posna večera koju su pripremile vredne ruke članica kola srpskih sestara Sveta Petka.
Bilo je to pravo obilje i bogatstvo ukusa i mirisa posne kuhinje u kojoj su prisutni uživali a što ne bi, jer za post i posnu hranu se kaže da ne samo što revitalizuju telo već i duh. Nakon posta čovek postaje smireniji jer snaga volje tokom posta ojača, iz organizma se izbace štetni toksini i tako osvežen i pun nove energije, čovek je spreman za sve životne izazove.
I pored toga što tradicionalni običaji nalažu da se Badnje veče i Božić provode i slave kod kuće u krugu porodice, lepo je bilo videti ljude okupljene na zajedničkoj večeri jer među njima bilo je i onih koji su sticajem okolnosti daleko od svojih milih i dragih, svoje porodice. Svojim dolaskom u crkvu na Badnje veče u sredinu koja odiše toplinom domaćeg ognjišta, mogli su da osete čaroliju najradosnijeg praznika jer sve aktivnosti večeri bile su usmerene ka tome da se ljudi osećaju prihvaćenim i budu deo proslave i lepog običaja.
Oko naše kamere zaustavilo se na poznatom, veselom i vedrom licu naše proslavljene i na daleko čuvene operske pevačice Milijane Nikolić koja je uvek rado viđen gost u srpskoj zajednici i ovoj sredini, što ne deluje ni malo iznenađujuće. Ova sredina je po saznanju iz pouzdanih izvora, uvek bila nosilac sve opštih pozitivnih aktivnosti. Da bi i ova svečana proslava Badnje večeri bila na visokom nivou, potrudili su se vredni članovi uprave na čelu sa predsednikom Zoranom Matovićem Kragujevčaninom, inače inženjerom informatike, za koga se s pravom može reći da poseduje sve odlike uspešnog lidera. Za Matovićem ne zaostaje ništa manje zaslužna i predana predsednica kola srpskih sestara gospođa Srbijanka Vlaisavljević.
Ono što je takođe plenilo pažnju bila je i bivša predsednica, gospođa Zdenka Guša, inače tetka njegovog preosveštenstva vladike Siluana, koja je ubrzo postala i omiljena „tetka“ naše reporterke. Novostečena „tetka“ je reporterki otkrila veo „slatkih tajni“, to jest posluživala je i darivala goste predivnim posnim tortama i kolačima. Tim „slatkim iskušenjima“ teško je bilo odoleti.
Na ovaj najradosniji hrišćanski praznik ispoštovano je sve što može doneti mir, sreću i blagostanje. Ovaj praznik može da nam posluži kao putokaz da svojim stavom i ponašanjem pozitivno delujemo na sredinu u kojoj se krećemo, da bismo mogli da delimo sve one vrednosti duha Božića, koje nam mogu pomoći da živimo bolje i srećnije.
Iako našoj sreći nije bilo kraja, morali smo ipak da se zahvalimo našim domaćinima na gostoprimstvu i još jednom im poželimo srećno Badnje veče i Mir Božiji.
HRISTOS SE RODI!
Za Srpski glas: Jelena Nedeljković
