Поред тога што је Александар својим талентом надмашио и многе старије дечаке, он је многе надмашио и по још нечему, без чега би било тешко да се оствари у овом спорту. Наиме, Александар са својих 11 година достиже висину од око 170 цм!

Познато је да се Срби сматрају великом спортском нацијом, а као пример је и најновији откривени таленат наше заједнице из породице Врањковић из Апина у Новом Јужном Велсу.

Александар Врањковић има само 11 година, а већ је сврстан у  програм за кошаркашке таленте испод 13 година старости у Новом Јужном Велсу, у конкуренцији од 630 малишана.

Тренутно овај дечак изванредног талента тренира кошарку у клубу Камден Вајлдфајр и најмлађи је кошаркаш у тиму младих спортиста испод 14 година старости.

Поред тога што је Александар својим талентом надмашио и многе старије дечаке, он је многе надмашио и по још нечему, без чега би било тешко да се оствари у овом спорту. Наиме, Александар са својих 11 година достиже висину од око 170 цм! Ни то није случајност, јер је висину наследио и од мајке Снежане и оца Милана, који је био професионални кошаркаш у првом тиму „Партизана“ из Србије.

Александар, како каже, тренутно остварује оно о чему је сањао и за шта је напорно радио, а самим тим што је део тима талената, имаће прилику да учи од најбољих из света кошарке у Новом Јужном Велсу. Иначе, његов омиљени кошаркашки тим је Денвер Нагетс, а као играч посебно би издвојио НБА играча,  српског кошаркаша Николу Јокића.

• Александар тренира шест дана у недељи, сваки викенд имамо неке турнире, али не пропуштамо ниједан. Није нам увек лако да се организујемо, јер и не живимо близу свих ових спортских дешавања, али Александар јако воли кошарку и посвећен је томе – каже мајка Снежана Врањковић, која све Александрове обавезе успева да усклади и са обавезама са још двоје малишана, Александровом сестром, десетогодишњом Анастасијом и седмогодишњим братом Давидом.

Поред спорта, који је у генима ове породице, родитељи Александра се труде да он има и што више контакта са српском заједницом, па је тако Аца ишао и на фолклор у Бониригу, али и сваке недеље у српску школу  при цркви Свети Ђорђе у Кабрамати.

• Волела бих да моја деца говоре добро српски, али и да науче да читају и пишу ћириличним писмо, што није баш лако – каже Снежана, рођена у Аустралији, али која се може похвалити да успешно и чита и пише ћирилицом.

Сања Мирић – Шакић

Учи од најбољих

Као посебан таленат за кошарку, Александар ће са осталом изабраном децом у мају провести неколико дана у специјалном кампу сиднејске спортске академије у Нарабину.

• За то време проведено у кампу, Аца ће учити од најбољих, јер ће професионални кошаркаши радити са њим, тако да ће бити у најбољим рукама где ће сигурно пуно научити – каже Александров отац Милан, који и сам тренира са својим сином, кад год му то време дозвољава.

Почетак у „Обилићу“

Александров отац Милан Врањковић је успешну професионалну кошаркашку каријеру у „Партизану“ морао да напусти услед повреде руке, након чега се по доласку у Аустралију прикључује кошаркашком клубу „Обилић“ из Кабрамате. Управо је и Александар своје прве кошаркашке кораке направио у овом клубу. Често са оцем одигра и „један на један“, како каже Милан, додајући да Александар има све предиспозиције за успешну каријеру у будућности.

• Ја бих волео да се Александар професионално бави кошарком, за сада вредно ради на томе, али нећемо га форсирати. Он је велики таленат, али ће његова професионална будућност зависити само од њега – закључује Милан Врањковић.