[dropcap font=“0″]Д[/dropcap]р Војислав Шешељ, по повратку из Хага, ексклузивно говори за Српски Глас о данима проведеним у Хашком трибуналу, плановима за консолидацију СРС, о тоталној медијској блокади, о Великој Србији, идеји од које никада неће одустати…

– Како Вам изгледа Србија данас, након више од деценије проведене у Хагу?
– Данас је Србија у много лошијем положају него што је била пре него што сам отишао. Економска криза је много дубља, социјална беда много већа, одсуство оптимизма у народу све израженије, па је крајње време да се нешто радикално мења. Овај процес труљења који траје од 2.000-те године на овамо, не само да нико није успео да заустави, него нико није ни озбиљно покушавао.
– Колико су Вам људи помогли током суђења?
– Имао сам, пре свега помоћ Српске радикалне странке, потом комитета за моју одбрану, моји правни саветници су обавили много посла на терену, дошли до важних докумената, налазили сведоке који ће контрирати сведоцима оптужбе, као и многи истакнути српски интелектуалци су стали у моју одбрану. Немам никаквог разлога да будем незадовољан. Док када су у питању режими, сви су гледали само да отежају.
– Чини се да Вас је тада много више било у медијима него данас?
– Сада сам под апсолутном блокадом у централним медијима. Ни на једној телевизији са националном фреквенцијом нисам могао да гостујем, али они држе много округлих столова на којима расправљају о мени.
– Ви имате те информације?
– Није да имам информације, него то гледамо на телевизијама. Мислим да није било ниједне телевизије где није било разговора о томе.
– Како мислите да се борите са том блокадом?
– Па ја је већ добијам успешно, гостујући на локалним телевизијама у унутрашњости. Већ сам био у Шапцу, Новом Саду, Зрењанину, вечерас идем у Сомбор. Има и неких локалних телевизија које су блокиране. Имао сам заказану телевизију у Лесковцу, али је власник добио позив од Вучића из Београда да је откаже. Направио сам један штос, па сам уз помоћ Хрватске пробио медијску блокаду, буквално сам запалио Хрватску. Дао сам неколико изјава за њихове медије и тамо се све ускомешало, заталасало и они су ми велику услугу направили.
Ја хоћу тв дуел са Александром Вучићем. Стално изазивам, али одговора нема.
– А са Николићем?
– О чему са њим да разговарам. О лажној дипломи?
– Док нисте отишли у Хаг, електронски медији нису играли велику улогу. Данас је другачија ситуација. Имате профиле на Фејсбуку и Твитеру. Колико су Вам те ствари сада познате у смислу да креирате кампању?
– Ја још учим. Тренутно сам веома активан на Твитеру, а Фејсбук профил водим уз помоћ секретаријата странке. Ту и тамо се поставља оно што се значајно дешава у нашем политичком ангажману. Али полако савлађујем све; Јутјуб, Фејсбук…
– Шта се променило у СРС током протеклих година, након оне поделе 2008. године? њен пут, циљ, деловање…?
– Променило се утолико што је Српска радикална странка сигурно врло тешко рањена и што је остала ван парламента. Међутим, ништа се није променило у погледу нашег програма и наше политичке орјентације.
– Недавно сте изјавили да је и даље идеја Велике Србије ваш циљ?
– Ми никада од тога нећемо одустати. То је циљ нашег бављења политиком. Многима од нас то је смисао живота.
– На суђењима у Хагу, често сте цитирали Дучића и Шантића, који су били поборници уједињења српства?
– Па сви истакнути српски интелектуалци и сви Срби, у време ропства под Турцима и у време ослободилачких ратова, непрекидно су били одушевљени идејом уједињења свих српских земаља, ослобађањем целог српског народа.

 
– Где смо онда као народ погрешили. Имали смо прилику после Првог светског рата да се ујединимо?
– Кључну грешку је направио краљ Александар покушавши заједничку државу са Хрватима и Словенцима, а да претходно није омеђио оно што је неприкосновено српско и већ сто година ми ту грешку не можемо да исправимо. Она нас је осакатила. Она је отворила пут брзој капитулацији Југославије у Другом светском рату, она је отворила пут комунистичке диктатуре, а самим тим отворила пут распаду Југославије на српску штету. Србија је данас осакаћена, српски народ тешко ојађен, али ми не смемо очајавати. Ми морамо да се боримо, јер док се боримо, ми постојимо. Кад то престанемо, онда се гасимо.
– Верујете ли онда да ће се у некој ближој будућности, посебно на Косову, нешто променити у корист Србије?
– Кад се озбиљније промени однос снага на међународној политичкој сцени, онда ми имамо велику шансу да у целости повратимо Косово и Метохију. Да ли ће то бити за десет година или ћемо дуже чекати, тешко је данас прогнозирати. Озбиљни људи се не упуштају у прогнозе те врсте. Али, ми не смемо да одустајемо, ми не смемо да признамо независност. И Тадићев режим, а поготову овај сада, направили су стравичну грешку уласком у преговоре посредством ЕУ. Требало је држати стање замрзнутог конфликта као на Кипру и чекати тренутак када ће те ствари бити зреле да се решавају у српску корист.
– Тренутно је Русија нагло ојачала. Колико то Србији може да значи?
– Србији то може да значи много, под условом да Србија буде веран савезник Русији. Не може Србија да седи на две столице. Не може се заклињати и у намеру да је прироритет чланство у ЕУ, али и пријатељство са Русијом. Или једно или друго. Стара арапска пословица каже: „Пријатељ мог пријатеља је и мој пријатељ. Пријатељ и мог непријатеља је мој непријатељ“.
Русија је показала огромно стрпљење према Србији, много помагала, а челници данашњег режима су се врло лоше понели према Русији. У протеклих месец, два дана, у неколико наврата су и Николић и Вучић изјављивали да је Крим саставни део Украјине. И како ми можемо очекивати да Русија штити територијални интегритет, а њихов територијални интегритет ми не поштујемо.
– Изјаве руских званичника кажу да Русија нема ништа против уласка Србије у ЕУ, али има против уласка у НАТО.
– По мојој процени, Русија не би желела да ми уђемо ни у НАТО ни у ЕУ, али по питању ЕУ нам оставља слободу деловања. Русија нам ништа не намеће, али нам ставља до знања да би улазак Србије у НАТО био отворени непријатељски акт према Русији, што је тачно.
– Поново имамо најаве да ће Вас позвати поново у Хаг. Ви сте рекли да се нећете добровољно јавити.
– То је њихова ствар. Ја се сигурно добровољно нећу враћати. А нека ме хапсе, нека ме носе…
– Да ли се Ви осећате као победник?
– Да! Ја се апсолутно осећам као победник над Хашким трибуналом, над новим светским поретком, над НАТО пактом, Американцима, а и над Европском унијом.
– Многи људи у Србији који нису подржавали Вас и Вашу политику, навијали су за Вас у Хагу. Да ли мислите да ће то данас помоћи СРС да поврати некадашњи рејтинг?
– Нама ће помоћи највише наша активност на терену. Ми смо сада кренули у акцију решавања кадровских и горућих питања, консолидацији странке… И надамо се да ћемо следеће године бити спремни за изборе, а систем власти је у таквој ситуацији да ће избори бити неопходни.
– Да ли имате неку процену са терена?
– На митингу 15. новембра је огроман број младих људи између двадесет и двадесет и пет година. То нам улива огроман оптимизам, а ми видимо и према учлањивању и према враћању старих кадрова да је тај процес незаустављив.
– Каква је у овом тренутку економска политика СРС?
– Ми сматрамо да треба да се врати интересима српског народа. Да заштитимо домаћу производњу, да станемо на пут страним лобијима и уведемо царинске стопе реципрочне са онима које европске земље имају према нама. Посебно да оштро царинимо оне робе које се производе уз високе субвенције у матичним земљама и да се усмеравамо на источно тржиште, да уђемо у царинску унију Русије, Белорусије и Казахстана, јер то нам је једина перспектива. До сада, од 2.000-те године је рађено све супротно и апсолутно је уништавана домаћа производња и отварана су врата пљачке Србије, која још увек траје.
– Да ли очекујете пресуду Хашког трибунала?
– Мене то не интересује. Они могу да раде шта хоће, кад хоће, изричу било какву пресуду… Они не могу поништити десет хиљада густо сложених страна транскрипата мог процеса. То је неуништиво. Нека ме осуде на сто година, баш ме брига.

Разговор водио:
Славиша Павловић