Сања Мирић Шакић

Пре више од две деценије професор Мирослав Филиповић напустио је свој родни Београд и отишао у Аустралију, како је рекао, да би могао да се бави оним што највише воли да ради -–астрофизиком. Повукла га је жеља за даљим усавршавањем, а у том моменту Аустралија је било добро тле где се пуно улагало у развој науке.
Срећан што је успео да постане један од најпознатијих људи овде у области астрономије, сада је је професор компјутерске астрофизике на Универзитету Западни Сиднеј, виши научни сарадник у Институту за ванземаљску физику “*Макс Планк*, као и ванредни професор у школи за компјутер, инжињеринг и математику у Сиднеју.
Овоме треба додати да је професор Филиповић један од само укупно двадесет људи у овој категорији који се на овај начин баве науком у Аустралији. За оне који се у науку добро разумеју схватиће колики је значај овог нашег успешног човека за науку, када кажемо да је професор Филиповић, тако|е, један од светских најпризнатијих истраживача са чувених аустралијских радио – телескопа Паркс, Мопра и Нарабеј.

Па ипак, за човека који је направио оволики успех у свом пољу, тешко је поверовати да није било посла на самом доласку у Аустралију. Док је вредно учио и усавршавао се, радио је, како наши људи често умеју да кажу, све и свашта. Није му било тешко ни да ради за пет долара на сат носећи гајбе, у Мекдоладсу, у нашим ресторанима, јер је знао да ће му се боља прилика указати кад тад.
• Шта вам је Аустралија пружила у смислу бављења науком?
– Апслутно све!! Све што сада радим, радим захваљујући Аустралији која улаже доста новца у научна истраживања, а што је најважније, радим посао који обожавам. Србија и Аустралија су небо и земља по питању услова за бављење овим послом. Али, наравно, редовно сам у контакту са својим колегама из Србије, одлазим на семинаре и размењујемо драгоцена искуства.
• Која средства научници користе за свој рад и шта се може видети у космосу?
– Обично кажем да су нам потребни само телескопи, компјутери и оловка. Али, астрономија је веома скупа наука у коју се пуно мора уложити да би се нешто добило. Зависи доста од новца, а при томе не даје резултате за три месеца или следеће године, већ за деценију, две ако си срећан, ако ниси те среће, онда за век или два. За нова открића у астрономији потребна је нова генерација инструмената. Ти нови, велики инструменти, који радикално мењају нашу визију о свемиру, требало би да се десе у наредних неколико година, али неће ни за десет.

• Да ли би сада научници могли коначно да кажу како је настао космос?

– Космос је једино прави чудо. Сви могући инструменти указују на сложеност нашег видљивог свемира. Једно је сигурно, а то је да постоје две верзије настанка света, обе су застрашујуће. Једна је да се десио пуки сличај и створио нас све заједно овакве сложене какви јесмо. Са друге стране, није баш немогуће да нас је неко засадио по узору на семе самог, а ко су били сејачи живота, остаће следећим генерацијама и новим инструмнетима да открију.
Волео би да ме деца наследе
Своју оазу мира професор Филиповић најчешће проналази у својој породици. @иви са супругом Татјаном, која је математичар, ћеркама Софијом и Јаном и најмлађим 3, 5 годишњим Милошем. Сво своје слободне време најчешће проводи са њима, мада како сам каже, није увек лако ускладити посао са троје малишана који увек захтевају пажњу. Иако су још мали, на питање да ли би волео да се једног дана и деца баве науком, као из топа професор Филиповић је одговорио –- Наравно!.
• Постоји ли иједна друга планета поред земље, која има бар сличних услова за живот?
– До сада није откривен ниједан доказ који би могао да потврди да на другим планетама, сем Земље, постоје услови за живот
• Значи ли то да Марсовци, ипак, не постоје ?
– Не постоје. Јавна је тајна да и НАСА полако одустаје од тражења живота у нашем Сунчевом систему, ван земље. Одувек је постојала тежња да тамо негде горе прона|емо некога, ако је могуће, неког блиског или сличног. чак су и стари Грци помишqали на ту тему. А ако тако нешто желите да прона|ете, то ће те и наћи или ћете бар умислити да сте пронашли. Отуда долазе и разни * докази *који су плод фикције. Постоје истраживања, по којима је готово 500 особа тврдило да су их ванземаqци отели а потом вратили на Земqу. При том, није реч о психијатријским случајевима, већ о нормалним qудима.
Професор Филиповић ће наставити да се у Аустралији бави свим тајнама космоса и своје досадашње драгоцено знање преносити својим ученицима. Неће се враћати у домовину, јер овде има све што воли –- лепу породицу и посао какав је одувек желео.