[dropcap font=“0″]М[/dropcap]арко Видојковић је књижевну каријеру започео бестселером Канџе, који је и данас један од најчитанијих савремених српских романа.
Бунтован и свој, као сви његови ликови, Видојковић у интервјуу за Српски глас говори о свом новом роману Уредник, политичкој и културној ситуацији у Србији.

– Недавно је изашао твој нови роман Уредник. На корицама романа приметне су речи “Марко Краљевић у Лас Вегасу!” О чему је реч?
– Реч је о одласку Марка Краљевића, уредника магазина за мушкарце Биг Бој, на службени пут у Лас Вегас, 2006,и његовом погледу одатле на себе, своју земљу, стране колегинице и нарочито на линије кокаина које је исцртавао по луксузним клоњама.

– Роман је инспирисан истинитимдогађајем?
– Јесте, вала, био сам у Лас Вегасу, 2006, као главни уредник Маџима, и свашта ми се тамо издешавало. Овог пута смо на томе инсистирали на корицама, не зато што смо желели да корице књиге подсећају на корице луксузног мушког часописа, већ и зато да би читалац сваког тренутка био свестан како су се огромне паре пре велике светске економске кризе бацале на кретене и њихова кретенска путовања. Тако су се бацале на још многе друге кретенске ствари и тако је на крају све пукло.

– Главни јунак уређује часопис Биг боy. Колико је сличан Марку Видојковићу, уреднику Плејбоја?
– Није сличан толико чак ни Марку Видојковићу, главном уреднику Маџима, по коме је Марко Краљевић скројен. Био сам много савеснији и тај посао сам много више волео него он. У међувремену, све ми се згадило, па отуд тај негативан став главног јунака у књизи. Када сам био извршни уредник Плејбоја, то је била сасвим друга прича. Много лакши и лепши посао, без много стреса за оног ко га ради, јер сав стрес обично заврши на главном и одговорном.

– За разлику од претходних издања, овај роман је објавила највећа издавачка кућа у Србији – Лагуна?
– Да, претходни роман био је инспирисан личним трагичним догађајем и верујем да би једном делу мене било непријатно када би се око те књиге подигла оваква машинерија. Сада, напротив, баш ми је драго што “Уредник” спада у највеће пролећне хитове нашег највећег издавача.

– Твоје гостовање у Јутарњем програму телевизије Пинк изазвало је мноштво позитивних коментара.
Да ли је овој земљи потребан глас против неког устаљеног и навикнутог система у коме су политичари недодирљиви?
– Овој земљи више нико и ништа не може да помогне. Јесу ме после тога опет звали на “Прелиставање” на Пинку? Нису и неће. Ту и тамо понеки лајавац не значи ништа у борби против система, напротив, он је као нека лутка којом олигарси машу, у покушају да докажу како, ето, код нас може да се мало и пролаје на власт по медијима.

[mom_video type=“youtube“ id=“Qujeo3iRZ6w“ width=“700″ height=“400″]

Гостовање Марка Видојковића  у „Прелиставању“ на ТВ Пинк-у

– Да ли се нешто променило у Србији од када је дошла нова власт?
– Није, крађа се наставила, силом гурање својих кадрова на “државне” послове се наместило, с тим што су кадрови СНС-а као испали из “Топ листе надреалиста”, па их је лакше уочити, него жуте умивене лопуже у оделцима, које су нас јахале пре актуелних продаваца Косова.
– Како би ти уредио ову државу, да си нпр премијер или још боље ППВ?
– Гласао сам 2006 на референдуму против важећег Устава. За мене њихове титуле, праве или измишљене,попут те пепевеовске, не значе ништа. Ја бих волео да је Србија парламентарна монархија, изразитосоцијалистичког друштвеног уређења, с легалним наркотицима и проституцијом, ради јачања туризма и снижавања стреса код грађана.

– Како коментаришеш бунт народа у БИХ изашто нема јавног бунта у Србији?
– Недељама пре почетка бунта слушао сам на “Слободној Европи”, а то је радио станица Стејт Департмента, како спинују вести ка социјалном незадовољству. У свим вестима они су инсистирали на
томе како су локално моћници корумпирани, а народ гладан. Значи, Америма је одговарало да у Босни нешто букне, чим су се у својим медијима тиме бавили и пре него што се десило. Ја
бих волео да се из босанског “бунта” роди нова Југославија, али се прибојавам да се не роди нека нова Сирија. А у Србији нема бунта јер свако има понеког запосленог у државној управи, па би се лако дошло до ситуације да удари син на оца, а овај му од своје чиновничке плате омогућава да петком увече изведе девојку на кафу. Ми смо смешни, а енергију за протесте потрошили смо
деведесетих, а касније борећи се против параде педера. Босанци се никад ни против чега нису борили на улици, па је могуће да у њима има те енергије. Исто важи и за браћу Хрвате.

-Као неко ко годинама пише колумне и неко ко се бавио новинарством, како ти изгледају медији у Србији? Постоји ли слобода у медијима?
– Медији, сви до једног, представљају огласну таблу свог власника. У заблуди је онај који мисли да ће из неког нашег медија добијати редовну дозу истине.
Добиће трачак истине у некој вести из црне хронике, можда. Добиће, можда, понекад, интервју с неким ко ће да лаје истину на сав глас, али насловне странице заузете су. Власници новина су њихови господари. Већа слобода информација постоји на news-feed-у на Фејсбуку, него у било ком штампаном или електронском “медију”.

– Недавно је министарство културе добило новог министра Тасовца. Да ли се нешто променило у периоду од када је преузео ту дужност?
– Ја спадам у оне уметнике којима је држава непријатељ,према томе од државе никада нисам, нити ћу ишта очекивати, тако да се Тасовчевим радом и нисам баш бавио. Јадан је онај уметник коме је потребна држава да би био уметник.

– Каква нам је културна сцена данас?
-Такво нешто у нас не постоји, јер смо ми позориште будала. У таквом позоришту не постоји културна сцена.

– Колико један писац данас може да утиче на јавно мњење?
– Не може никако. Он може својом књигом некоме да улепша дан и не треба да се трипује да су му домети много даљи од тога.

– Какве промене очекујеш у наредном периоду у Србији, и да ли ће их уопште и бити?
– Очекујем искључиво промене нагоре.