ВАСА ЧАРАПИЋ У ПОСЕТИ ЏУЛИЈИ ФИНИ, АМБАСАДОРКИ АУСТРАЛИЈЕ У БЕОГРАДУ

[dropcap font=“0″]М[/dropcap]орам да признам да је интервју са Аустралијском амбасадорком био на врху листе не само “Српског Гласа” већ и моје личне листе. Ова прича има две стране: ја који пишем за вас и ви који у Аустралији читате не само моју колумну већ и повремене интервјуе са интересантним личностима Београда, које на неки начин могу врло објективно да оцене слику о Србији коју би ми свакако желели да пошаљемо у свет.

Срби су изузетно срдачни и гостољубиви, те је бити странац у овој земљи стварно лако..

Као што можете и сами претпоставити интервју са политичким личностима се не добија тек тако, већ постоји протокол који се следи. Обратио сам се секретарици амбасадорке Фини, која је врло љубазно све проследила до последњих детаља и не чекајући дуго добио сам термин за разговор у Амбасади Аустралије.
Амбасада Аустралије се пре 5 година из Чика Љубине преселила на Нови Београд. То је једна модерна зграда, а седиште амбасаде се налази на осмом спрату. На улазу вас очекује обезбеђење, предавање личне карте, најава телефоном и док сам трепнуо оком већ сам био у лифту.
При уласку у саму амбасаду ситуација је мало другачија. Ту се пролази кроз скенер, тако сам морао да одложим свој мобилни телефон, да добијем посебну дозволу да могу унети камеру са објективима и уређајем за снимање разговора. Друго ништа од метала нисам ни имао.
То је наравно протекло брзо и професионално и док сам још једном трепнуо оком нашао сам се у канцеларији госпође Фини, Амбасадорке Аустралије у Београду.
Канцеларија која доликује Амбасадору, није ништа ни претерано ни скупо опремљено, већ са стилом тако да је простор удобан и пријатан. Не треба, наравно, говорити о томе да се амбасадорка Фини појавила тачно на време са великим осмехом на лицу и добродошлицом.
С’ обзиром да је разговор био заказан за 2 сата по подне, морам да признам да сам се тог дана осећао по мало нервозним. Не само зато што је требало да се упознам са госпођом Фини, већ и зато што је Аустралија била део мог живота. На неки начин поново се враћам у своју земљу, као аустралијски држављанин који је провео скоро половину свог живота у Аустралији.
Претпостављам да бисте се и ви тако осећали. Међутим тај први осмех и та добродошлица, чврст и срдачан стисак руке, учинио је да сам у тренутку све заборавио и да сам се осећао као код своје куће, са саговорником кога познајем годинама. Срдачност, љубазност, искреност и жеља да се у Србији учини нешто више од стране Аустралије кроз представништво које води амбасадорка Фини се осећало од самог почетка до краја разговора.
У току разговора видећете да је амбасадорка Фини итекако упозната са доприносом који српска заједница чини у Аустралији, а верујем да ће вас још више обрадовати њена искрена жеља да се однос између двеју држава подигне на још већи ниво, уз напомену да постоје огромне могућности за повећање трговине између двеју земаља. Биће вам такође драго да читате да се исто толико пажње одваја или полазе и на развој културне сарадње између Аустралије и Србије.
Не желећи да будем неки економски или политички коментатор, већ као посматрач, могу да кажем и тврдим да је порески долар на овај начин паметно уложен, јер већ показује резултате, а без икакве сумње они ће бити све бољи.
То се најбоље може видети кроз активност амбасадорке Фини, која не само да је Амбасадор у Србији, већ своју дужност проширује и на Црну Гору и Македонију, суседне земље у окружењу које су итекако важне за Србију.
У биографији госпође Фини важно је напоменути да је она дипломата од каријере у Министарству спољних послова и трговине. У својим претходним запослењима радила је у Аустралијској мисији при Уједињеним Нацијама у Женеви. Такође је била други секретар Аустралијског високог комесаријата у Најробију. Пословни успеси госпође Фини до септембра 2013. покривају следеће послове: Помоћница секретара у Директорату за Северну и Источну Европу. Пре тога је била Директорка кампање за чланство Аустралије у Савету безбедности Уједињених Нација. Као Директорка кампање имала је задатак да побољша шансе Аустралије за добијање привременог чланства за 2013/14. у чему је и успела. Госпођа Фини је пре тога радила као Директорка Секције за климатске промене и екологију.
Седимо у удобној фотељи у канцеларији. Амбасадорка Фини са осмехом на лицу очекује прво питање:
– Госпођо Амбасадор, можете ли нам нешто рећи о вашем претходном искуству и како сте уопште дошли у ситуацију да радите при Аустралијској влади за спољне послове и трговину?
– Посао у министартву сам добила одмах по завршетку студија, а завршила сам и програм Министарства спољних послова за дипломате од каријере, што је другачије од такозваних политичких дипломата. Сада сам већ више од двадесет година у служби Министарства спољних послова и трговине. Такође имам троје деце, тако да сам у току каријере неколико година била на неплаћеном одсуству са посла.
Пре доласка у Србију била сам у Најробију у Кенији, такође и у Женеви при Уједњинем Нацијама. У последњих десет година ја сам највише била заинтересована за области људских права и климатских промена. Долазак у Србију је на неки начин нешто ново за мене и што је важније један нови изазов.
– Како бисте упоредили Србију са земљама у којима сте раније радили?
– Историјски Србија је у овом тренутку у једном изузетно деликатном и важном периоду. Србија је земља која има младу демократију и ја стално саму себе опомињем и подсећам да је то тако. И да се та демократија развија и учи у ходу. Оно што мене посебно фасцинира овде јесте управо историја, која је толико богата. Да би се Србија разумела, мора се знати и познавати њена историја која итекако има утицај на данашњицу.
– Колико ми је познато, поред улоге Амбасадора у Србији, ви такође имате значајну улогу у Македонији и Црној Гори. Можете ли то објаснити?
– Ја сам резиденцијални Амбасадор Аустралије у Србији и ту сам базирана. У исто време ја сам и нерезидентни амбасадор бивше југословенске Републике Македоније и Црне Горе. У пракси то значи да највише времена проводим у Србији, а Црну Гору и бившу југословенску Репбулику Македонију редовно посећујем и исто као и у Србији покривам надлежности које су у оквиру мог амбасадорског мандата.
– У односу на припрему пре доласка у Србију, да ли су ствари биле онакве каквима сте их и очекивали или је нешто било другачије?
– Било је прилично реално. На самом почетку сам одлучила да не правим сценарио унапред, већ да имам отворен поглед и да сачекам и видим шта ме очекује. И први утисак који сам имала је изузетна љубазност људи у Србији и топла добородошлица.
У том доласку и размишљању, закључила сам да је оно што бих ја желела да видим за време мог боравка овде, прикључење Србије Европској Унији и економски напредак Србије.
– Да ли се било шта променило после проведених неколико месеци у Србији и да ли је ово први пут да сте овде?
– Ово је мој први долазак у Србију и овде сам већ седам месеци. Прва ствар која се променила јесте време. Из зиме смо ушли у пролеће и лето. И то је позитивна промена. Такође имамо нову владу која је недавно изабрана и ја јој наравно желим успех. Поред тога ништа се значајније није догађало.
– Како оцењујете доспринос српске дијаспоре у Аустралији и како се то одржава на однос између двеју држава?
– Српска дијаспора је имала изузетну улогу у развоју Аустралије која је једно мултикултурално друштво. Оно што је важно напоменути, данас, је да дијаспора долази и одлази и проводи време и у Србији и у Аустралији. Својим начином живота они помажу и омогућују боље разумевање између Аустралије и Србије. Дијаспора је изузетно корисна за нас и без икакве сумње направили су огроман допринос развоју Аустралије.
– Како Аустралијска амбасада помаже туристима? Детаљни подаци се могу наћи на интернету, али реците нам како то изгледа у стварности и да ли постоји разлика у помоћи коју амбасада пружа аустралијанцима и оним аустралијанцима са двојним држављанством?
– Улога конзулата, односно конузларног одељења, при амбасади Аустралије је врло важна. Чињеница је да је број аустралијских туриста који посећују Србију јако мали, али је у значајном порасту. Конзуларно одељење је тим професионалаца који води рачуна о аустралијским држављанима који су у Србији, Црној Гори и бившој југословенској Републици Македонији. Услуге које конзуларно одељење пружа су бројне те ћу споменути само неке од њих: продужење пасоша, одржавање двојног држављанства, продужење возачке дозволе итд. Врло ретко се дешава, али ако аустралијски држављанин доживи непријатности, као на пример губљење пасоша, конзулат може одмах да реагује и помогне у таквим случајевима.
Изузетно је важно да се сви држављани Аустралије, без обзира на њихово порекло и/или двојно држављанство, јаве конзуларном одељењу при амбасади за било какву помоћ уколико им је потребна. То могу учинити телефоном или е-маилом. Сви детаљи се могу наћи на веб страницама Аустралијске амбасаде у Београду. Не морате знати адресу, можете то само уписати у Гоогле претраживачу.
– Да ли путници из Аустралије који дођу у Србију на дуже време треба да се пријаве Амбасади?
– Ми дефинитивно упућујемо молбу свим Аустралијанцима генерално, а такође и онима који долазе у Србију са двојним држављанством, да се пријаве амбасади. И то се односи и на све друге земље. Ми желимо да се људи региструју. Не да бисмо их контролисали, већ да бисмо могли да их обавестимо и упозоримо у случају било какве опасности. На пример невреме, нека природна катастрофа или било каква друга опасност која би евентуално претила аустралијским грађанима. Кад су регистровани код нас, ми имамо могућности да их упозоримо, да их припремимо и да их на време обавестимо како би могли да предузму кораке избегавања опасности. И то је главни разлог зашто ми желимо да се сви наши грађани региструју преко веб страница било где да путују, а посебно ако планирају да остану дужи временски период.
– Како оцењујете садашњу економску ситуацију између Аустралије и Србије? И да ли постоји могућност да се тај однос побољша?
– Трговина између Аустралије и Србије је на врло ниском нивоу у овом тренутку. Главни економски тренд је базиран на двојном држављанству. У овом тренутку имамо ситуацију у којој углавном Аустралијски Срби имају економски интерес у Аустралији или у Србији. У том контексту, постоји снажна база и жеља да се ствари значајно побољшају.
– Оно што је изузетно важно за аустралијске компаније и аустралијске инвеститоре је чињеница да влада Србије треба да направи повољне административне услове којима би привукла стране инвестиције односно инвеститоре.
– Треба урадити доста тога у том погледу, али на исти начин постоји огромна могућност даљег јачања економских односа.
Треба такође имати у виду да је Аустралија физички далеко. Са друге стране Србија је у доброј позицији да прихвати инвеститоре који би били заинтересовани не само за Србију већ за цео регион што је много атрактивније. Када би се догодиле ситне, административне, промене у систему инвестиција, то би било још атрактивније.
Ту би дијаспора играла кључну улогу. И то је баш оно што бисмо ми желели или бар ја лично. Да за време мог мандата побољшам и ојачам економске и наравно културне везу двеју држава.
Да закључим: постоји огроман потенцијал.
И амбасада Аустралије у Београду, и ја лично ћу се заузети за сваки економски или културни пројекат који би могао допринети не само бољој сарадњи наших земаља, већ и економском или културном бољитку обеју страна.

– Уколико би у овом тренутку постојала жеља да се инвестира у Србији, који би био први потез који аустралијска компанија треба да учини?
– Да се обрате нама! У амбасади постоји одељење које се бави економском и трговинском сарадњом између Аустралије и Србије. Такође постоји и Аустраде, организација која је на услузи како аустралијским и компанијама и заинтересованим инвестирорима исто тако и компанијама и инвеститорима из југоситочне Европе. Седиште организације је у Варшави одакле Аустраде покрива регион целе југоисточне Европе. Када амбасада добије пројекат или пословни предлог, у сарадњи са Аустраде-ом, уради се све што је у оквиру нашег мандата и могућности да пројекат или пословни предлог, уколико се процени као изводљив, одржив и профитабилан, успе.
– Шта се дешава са културном разменом? Иако млада, Аустралија има много тога да понуди не само Србији већ целом свету: јединствену мултикултуралну Аустралију и у исто време хиљадама година стару абориџинску културу и наслеђе.
– Од како сам дошла у Београд, ми смо имали одличан програм у области културе. Имали смо две веома успешне изложбе слика аустралијских Абориџина. Једна изложба је била у Београду, а друга у Новом Саду. У оквиру Београдског фестивала игре, ове године је први пут у Србији наступила и чувена аустралијска плесна група Схаун Паркера. Што се тиче културе и размене у тој области, овде увек постоје нека дешавања.
Ја мислим и лично подржавам овакве активности, јер су оне још један леп и пријатан начин да се боље упознају Србија и Аустралија.
Развој културе и размене у тој области је део нашег посла и то је део посла у којем веома уживамо.
– Каква је садашња ситуација са визама? Многи Срби у Аустралији би желели да им у госте или трајно дођу рођаци и/или пријатељи. Одувек је деловало да је јако тешко добити визу. Да ли је данас то другачије?
– Издавање виза од стране имиграционог одељења је глобална ствар. Процес је јасно дефинисан и исти за све земље света. Процедура је олакшана недавним увођењем опције за подношење захтева у електронској форми тј. путем интернета. То је много једноставније него да се долази лично, подноси пасош итд. У амбасади Аустралије у Београду постоји визно/имиграционо одељење које обрађује захтеве за туристичке и студентске визе и одређене типове пословних и исељеничких виза.
– Значи није тешко као некад?
– Наравно да не. Бирократија је смањена на минимум, али наравно постоје правила и имиграциони закони се односе на све земље света и свуда су исти. Најважнији помак у том смислу је што се све то може урадити “онлајн” што је значајно лакше за многе људе.
У политичком смислу, у последње време није било размене високих државних функционера. Да ли се нешто о томе говори?
Последња посета је била од стране тадашњег премијера Србије господина Ивице Дачића, у фебруару 2012. године, што је билно изузетно позитивно. И Аустралија има релативно нову владу те у овом тренутку није било разговора о посети на министарском нивоу. Ове године, Аустралија ће бити домаћин Г20 самита, тако да ће аустралијска влада у 2014 години имати пуно посла.
– Мислим да смо овим питањем завршили “политичку” страну. Можемо да пређемо на нешто сасвим друго. Да ли имате спрске пријатеље?
– Да! Свакако. Срби су изузетно срдачни и гостољубиви, те је бити странац у овој земљи стварно лако.
– Да ли сте путовали по Србији и какав је ваш утисак?
– Путовали смо јако мало, и наравно ни приближно колико бих ја желела, али ми смо овде тек седам месеци. Већ сутра идемо на Стару Планину и у Пирот. Верујем да је изузетно важно да дипломате посећују места ван главног града како би стекли праву слику о земљи и још боље је разумели.
– Да ли сте посећивали изложбе, манастире…?
– Наравно и фасцинирана са оним што сам видела. Оно што је фрустрирајуће јесте чињеница да је већина музеја у Београду затворена и да је то нешто што траје већ годинама. Музеј Новог Сада је изванредан. Захваљујући мојој позицији, била сам у могућности да неке музеје погледам “иза затворених врата” и видим вредне и прелепе експонате. Након тога ми је било још више жао што шира публика не може то да види.
– Поред културе и уметности, не можемо избећи питање о чувеној српској кухињи?
– Српска кухиња је нешто у чему заиста уживам, али још увек не могу да се навикнем на количине хране коју ми Срби сервирају. Волим зачињену храну, тако ми се паприкаш изузетно свидео. Волим разне врсте сирева који се производе у Србији и наравно укусно печење је право задовољство.
– Да ли још увек пијете нес кафу или сте прешли на домаћу?
– Ја морам да признам, ништа од тога. Ја пијем чај. И овде се могу наћи тако добри домаћи чајеви, да ми не пада на памет да пијем кафу.
– Шта вам недостаје из Аустралије од хране? Да ли вам шаљу несто за јело?
– Не шаљу ми ништа, јер имам утисак да ми ништа посебно не недостаје. Можда ми помало недостаје азијска храна. Али да будем искрена, храна овде је заиста одлична. Воће и поврће и квалитетно месо. Овде тако лепо може да се живи са тим.
– Да ли је српска култура тешка за разумевање?
– Оно што треба узети у обзир кад се говори о српској култури јесте чињеница да се прво мора разумети српска историја. Срби су врло отворен народ и њихова култура је вредна изучавања, како бисмо их боље разумели.
– Одговор без питања?
– Једна ствар коју бих желела да истакнем, кад већ говоримо о култури је сарадња амбасаде са организацијом НАЛЕД (www.налед-сербиа.орг) и са Етно мрежом (хттп://www.етхнонетwорк.цом). Амбасада кроз сарадњу са поменутим организацијама покушава да подржи женско ствараластво и оснаживање жена у Србији. Кроз ту сарадњу се бавимо очувањем и неговањем традиционалних српских заната који су у данашњем тренутку мало запостављени. Мислим на традиционално ткање ћилима, вез, ткање платна и сличне вештине. Они су вредно наслеђе Србије које треба одржати живим, које треба промовисати и искористити за позитивно презентовање Србије.