Српска школа „Вук Караџић“ Сент Албанс основана је пре скоро 40 година и од тада неуморно ради на очувању и промовисању нашег језика и националног, културног и верског наслеђа. У недељу, 13. новембра школа је прославила своју славу Светог Арсенија Сремца након паузе од две године.

Црква Светог Ђорђа у Сент Албансу тог јутра  била је пуна ученика, њихових породица и пријатеља. Свету архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ Аустралијско-новозеландски Силуан са протојерејем-ставрофором Бориславом Петровићем и осталим истакнутим свештенством. Уследило је освештање славског хлеба и жита након чега су овогодишњи домаћини Милан Цуканић и Мила Прокопић предали славу за следећу годину Димитрију Јовићу и Ани Милишић.

Свечана академија коју су припремили ученици школе са својим наставницама одржана је у сали цркве. Академији су присуствовале Јасмин Њуен, градоначелница Бримбенка, Ранка Рашић, одборница у Бримбенку, и  Катарина Николић, представница канцеларије Натали Хачинс, Министарке за образовање и жене. Оне су отвориле свечаност одавањем признања и поштовања традиционалним власницима земље након чега су отпеване химне Србије и Аустралије. Директорка школе је одржала краћи говор у којем је указала поштовање оснивачима школе и свима онима који годинама помажу рад школе.

Програм су водили домаћини славе Мила Прокопић и Милан Цуканић. Част да наступе први имали су најмлађи ученици хоки-поки плесом и Змајевим рецитацијама. Затим су старији ученици извели рецитације о Вуку, школи и пријатељству и отпевали песме: „Деца су украс света“ и „Шапутање“. Ученик Богдан Галовић је одсвирао на гитари и отпевао песму „Балкан“ и добио невероватан аплауз и овације. Програм је настављен са рецитацијама о љубави, пријатељству и домовини, али и краћим скечевима и смешним фразама о школи. Плесна група састављена од ученица старијих разреда завршила је програм плесом уз песму „Другарство“.

Након приредбе послужен је славски ручак у припреми и послужењу којег су учествовали волонтери школе, али и они који то званично нису. Школа упућује велику захвалност свима који су омогућили да се школска слава прослави на овако леп и домаћински начин било својим радом, саветима или прилозима.

Велики број учесника и гостију су најбољи доказ колики је значај школе не само у очувању језика већ и у повезивању српске заједнице.