Ова прича као да је из неке серије, заплетене, компликоване, пуне разних играча, а понајвише борба за позицију и сакривање скандалозног понашања политичких актера односно “елите друштвено – политичког круга”.
Она достиже до самога врха, где се сакривају дугогодишње тајне психичког и сексуалног малтретирања особа које нико није смео да заштити, годинама се сакрива прљав веш неморалних вођа политичких странака, који се понашају као да су недодирљиви и да закон који важи за све нас, не важи за њих. У новембру 2021. јавности је достављена истрага звана “Set the standard”. Ауторка извештаја Кејт Џенкинс из аустралијске организације „Људска права“ је доказала да је око 40% жена које раде у политичким структурама у Аустралији доживело неки вид сексуалне дискриминације.
Да ли је време да се народ запита зашто? Једна од наших најугледнијих и најпознатијих чланова Лабуристичке партије се запитала: ‘За шта се ја залажем и за коју партију’? Она се учланила као осамнaестогодишња девојка, радећи на првим кампањама нашег премијера Марка Мек Гована ( Mark McGowan) и несуђеног премијера Кима Бизлија (Kim Beazley). Са преко сто пословних и личних препорука, чак је и г. Бизли рекао да је Сањин морални кодекс беспрекоран. Са таквим похвалама од разних политичара и колега, као и њеним друштвено – хуманитарним радом и њеном каријером без иједне мрље, нешто сасвим неочекивано се десило тог првог јула 2020. године.
Случај наше Сање Спасојевић, жене која је дала готово 25 година свог живота за Лабуристичку странку и њене патриотске жеље да наш народ има гласа тамо где је најпотребнији, је важан и тиче се свих нас у српској заједници. Сања је рођена у Београду, и када је имала тек 6 месеци доселила се у Перт, Западну Аустралију, 1978. године. Успешно је завршила „Политичке науке“ на Факултету Западне Аустралије, и као таква ступила је у друштвени рад кроз многе државне секторе. Сања је једна од најпопуларнијих активиста и оперативаца код које су долазили водећи људи Лабуристичке странке, као што су Ким Бизли и други политичари који су упознавали српске обичаје. У тим круговима су актуелни премијер Западне Аустралије Марк Мек Гован и заменик премијера Роџер Кук (Roger Cook). Једноставно, Сања је била особа која може да издејствује чак и немогуће када је интерес странке био у питању.
Међутим, нешто је почело да се мења, Сања је почела да штити особе које су биле лоше третиране, омаловажаване и које су добијале сумњиве отказе. Oна је препознала да код тренутне елите која влада Западном Аустралијом нешто није у реду и њена једина грешка је била то што се супротставила неправди. Првог јула 2020. године се десило нешто чудно. Сања добија отказ и то на бруталан начин, преко телефона. Због ситуације са Ковидом и њеним комплексним здравственим стањем као дијабетичар тип 1, Сања је радила од куће. Добила је позив из кабинета премијера, одсека за људске ресурсе и била приморана да дође назад у канцеларију. Тада јој је речено да се њено лекарско уверење више не прихвата и да „Ковид не постоји“. Тада Сањи почињу претње да мора да потпише “deed” или “дело ћутања“, да узме новац који су јој понудили и да свој отказ замени оставком. Сања је рекла “не” и да само жели да зна због чега је добила отказ на такo бруталан начин, и зашто су разни други људи умешани.
Сања је само желела истину и тад почиње правa борба једне породице која је све што има ставила на страну истине и правде, по цену да и кућу дају на добош, и политичке елите која је већ потрошила неколико милиона долара из државног буџета покушавајући да сузбије истину и да сломи Сању. Они знају да Сања може једно одређено време да се бори против њих док не исцрпи све финансије, друго, знају да Сања има и здравствених потешкоћа и да је у ризичној категорији, па рачунају да је и тако сломе.
Међутим, на велико изненађење, Сања се и даље бори и противника доводи до лудила, па су исти искористили сваки могући “политички трик” који им елитни закон омогућава. Тако је државни тужилац Западне Аустралије донео одлуку да Сања не може да позове ниједног сведока на суд, чак ни свог бившег шефа, Роџера Кука против кога се и води поступак, зато што то “није у интересу грађана”. Морам да напоменем да су и поједине адвокатске фирме, које су третиране као најјаче у Аустралији, представљале Сању на почетку док није извршен политички притисак на њих, па су Сању напуштали чак пар дана пред суд.
Сањин коментар на све ово је, да су она, њена породица и заједница разочарани у странку, и не желе бити укључени у њихове активности. Иронија свега је да Лабуристичка странка још позива Сању да им помаже у кампањи и прикључи се, нуде јој посао са њима. На наше питање, како коментарише њен случај, нам је рекла: ”Не могу се сви купити, како појединци мисле“. Сања наставља своју борбу.
Да ли ће истина и правда победити, Бог зна, да ли ће Сања издржати финансијски и здравствено, то само она зна, да ли ће пасти још једна елитна глава, молимо се Богу да свако добије оно што је заслужио. Желимо Сањи успех у својој борби за правду и истину, није лако борити се против велике силе, ако ништа друго, барем ми Срби знамо како то изгледа…
Жико Ћурчић
