Прошлонедељне службе српских православних храмова у земљи матици и широм света где живе наши људи, несумњиво су биле посвећене болној успомени на трагедију прогона Срба са својих вековних огњишта из Републике Српске Крајине пре 26 година, у злочиначкој акцији оружаних хрватских јединица под називом „Олуја“. Сви српски храмови у Перту су обележили овај тужни повод, а најпосећенији је био помен и парастос страдалима одржан у цркви Светог Саве у Хајгејту.
У Перту живи неколико хиљада Срба из Крајине и њихових потомака, од којих је велики број оних који су и сами били у колони прогнаника, која је више од недељу дана путовала од Крајине до Србије, у којој су недужни цивили били чак и бомбардовани од стране хрватских ваздушних снага.
Не треба посебно подсећати да је у овом злочиначком подухвату српски национални корпус доживео трагедију библијских размера, када је изгубио вековне територије са којих је протерано више од двеста хиљада Срба и да нико није одговарао за овај егзодус, незапамћен у историји човечанства. Пут од свог прага до Србије многи нису окончали – током „Олује“ убијено је скоро две хиљаде људи, а њих близу 800 се још увек воде као нестали. Не треба заборавити ни оне који су себи одузели животе, у безнађу схвативши да су преко ноћи остали без дома, без покућства, личних ствари, без посла, без чланова породице и пријатеља, понижени, очајни, принуђени да спавају којекуда, на отвореном или у колективним смештајима. Нажалост, многи се нису могли задржати ни у Србији, која је и сама у то време трпела велику кризу, санкције и потоње бомбардовање, па су многи потражили нови дом далеко и од матичне земље и вековних огњишта – Далмације, Лике, Баније, Кордуна и других делова бивше Југославије. Тиме се такође српски народ великим делом изложио нестанку у виду губитка основа националног идентитета и асимилације у земљама њихове емиграције, заборављајући језик, културу и традицију свог народа. Поготову то карактерише новије генерације, то јест оне који су емигрирали млади или су рођени у иностранству.
О свему овоме и чињеницама важним за подсећање говорио је у веома емотивној и надахнутој беседи отац Саша Стојановић, старешина храма Светог Саве у Перту. Након редовне службе уприличен је чин парастоса за страдале. Између осталог, отац Саша је подсетио присутне парохијане о историјским чињеницама које су претходиле догађају, односно о вековном континуитету живљења Срба у подручју Српске Крајине, о манастирима и црквама које сведоче о аутохтоном присуству православља, односно Српства у тим крајевима. Подсетио је да су српски Крајишници Војне Крајине бранили Европу од освајачких хорди, да би на крају доживели тако страшан егзодус, какав није запамћен у модерним временима, и то уз ћутање од стране светских моћника. Отац Саша је такође поменуо тешка страдања и у осталим српским крајевима, укључујући Западну Славонију, Сарајево, друге крајеве Босне и Херцеговине и Хрватске, али и српске жртве Сребренице и околине, који су управо страдали на православне празнике, што је собом носило поруку и значење етничког и верског чишћења. Отац Саша је поручио да је и заборав врста страдања, те је позвао све наше људе, посебно колеге свештенике и све друге, да сведоче о истини и да је преносе онима који су мање упућени о страдању српског народа.
Након службе отац Саша Стојановић је позвао присутне у црквени дом и обавестио да ће средства прикупљена поводом ове панихиде бити послата као помоћ повратницима у Крајину. У сваком случају, нашим људима тамо је свака помоћ неопходна, пошто се ни дан данас, четврт века од овог незапамћеног егзодуса, нису решила многа питања и проблеми везани за имовину и права повратника и других Срба у Хрватској, где авет шовинизма и усташтва још увек лебди над свакодневицом.
М.Д.
