Критичар Срето Бошњак: “Радош Стевановић је данас зрела креативна личност, са огромним искуством и огромним креативним потенцијалом, од кога треба да у будућности видимо важне уметничке резултате.”

Радош Стевановић рођен je у Милковцима код Чачка. Завршио је ликовну академију у класи професора Раденка Мишевића и постдипломске студије код истог професора у Београду. Боравио је на специјализацији у Краљевској академији у Ослу у Норвешкој у класи професора Ингер Ситер. Члан је удружења ликовних уметника Србије, друштва ликовних уметника “Рисим”  у Чачку и удружења ликовних уметника NAVA (Национална асоцијација за визуелне уметности) у Сиднеју. Као слободан уметник живи и ради у Сиднеју од 1997 године. Бави се фреско-сликарством, конзервацијом, рестаурацијом и иконописањем, живописањем православних цркава, сликањем мурала, као и графиком и цртежима савременог концепта сликарства. До сада  је излагао на више самосталних и колективних изложби у земљи (Београд, Смедерево, Чачак, Ивањица, Горњи Милановац, Земун, Панчево и други) и иностранству (Сиднеј, Осло и Перуђа). Учествовао је  и на изложбама савремене уметности са сликама из модерног доба. Аутор је јавно изведеног дела (скулптура у бронзи природне величине) генералу Дражи Михаиловићу у дворишту цркве Св. Николе у Блактауну и осликао је унутрашњост ове цркве. Аутор је великог мурала у згради општине Блектаун (Историја Аустралије – триптихон). Овај мурал је под заштитом државе. Он представља историју Аустралије и говори о прошлости, садашњости али и будућности. Причали смо са Радошем о његовом досадашњем раду.

Шта је на вас утицало да се определите за сликарство?

• Када сам био дечак и ишао на причешће у матичну цркву у селу гледао сам фреске које је радио зограф Михаило. Био сам озрачен светлошћу тих фресака и тад сам одлучио да будем фреско сликар.

Били сте на специјализацији на Краљевској академији у Ослу. Реците нам нешто о тој специјализацији.

• Тамо сам много научио о техници графичке уметности (литографије) укључујући ечинг, линогравуру и дрворез. Те технике користим у данашњем раду.

Јесте ли задовољни одабраним животним позивом?

• Више него задовољан. И кад бих се поново родио изабрао бих да поново будем сликар.

Ви сте врстан познавалац византијске уметности и фреско сликарства. Када се почиње развијати овај вид сликарства и где?

ФРЕСКО СЛИКАРСТВО

• Византија је добила назив по Византиону. У том времену су почела да настају и да се развијају прва христијанизована византијска дела у сликарству. Идеалне примере те уметности имамо у Аја Софији у Цариграду и у другим храмовима тога доба. Тај јединствени стил зидног сликарства који приказује аскетске издужене православне ликове светих отаца стар је преко 1.000 година. Стил фрескотехнике се развијао у источној цркви православних земаља Грчке, Македоније, Србије, Бугарске, Румуније, Русије и у многим другим покрајинама где живе православни народи, који су са собом понели и своју веру и своје обичаје. То је сликарство хришћанске цркве која је имала одређена правила о томе како нешто да се слика и чиме да се слика. Та правила су се постепено преносила од сликара до сликара са колена на колено док их најзад није писмено изложио грчки свештеномонах и сликар Дионисије из Фурне под насловом Ерминија тј. приручник за сликарство који је касније преведен на руски, српски и друге језике.

Како се раде фреске?

ОСЛИКАВАЊЕ ФРЕСКИ

• Фреска се изводи са неорганским пигментима који су отпорни на алкалично дејство креча. Малтер се састојао од два дела песка, један део креча, један део струготине од дрвета и један део плеве од жита. То је малтеру давало посебну порозност и лакоћу што је омогућило да се такав одржи у сводовима и куполама храмова по неколико векова па чак и до 1.000 година као што је случај у цркви Св. Петра код Новог Пазара у којој сам радио као рестауратор. Сликало се са пигментима који су помешани са кречном водом. Сликало се брзо без великих пресликавања али се претходно користио прелиминарни скеч на папиру који се звао синопија и тај метод су користили наши стари мајстори Сопоћана, Милешеве, Студенице, Високих Дечана, Грачанице и других. Фреско слика када се изводи на мокром малтеру и заврши препусти се сушењу природним путем. У процесу сушења из фреско малтера изађе на површину једна провидна скрама калцијум карбоната које прекрије фреско слику и фиксира је за зид да се не може обрисати. Та особина калцијум карбоната омогућава фресци дуг живот кроз векове. Као пример за то неки фрагменти фресака пронађени су на острву Криту па и у Египту стари су 2.000 година.

Како се данас раде фреске?

• Ове фреске што ми радимо сада у 21. веку изводе се у техници ал-секо техником сликања на сувом малтеру уз помоћ разних полимерних и синтетичких медијума-везива за боје.

Зашто сте се баш одлучили да свој рад, као академски сликар, наставите у Аустралији?

• У Аустралију сам дошао захваљујући помоћи пријатеља Пере Милосављевића. По његовој препоруци радио сам осликавање цркве Светог Николе у Блектауну а по благослову владике Саве.

Тренутно радите на осликавању мурала и икона у Српској народној одбрани. Шта сте све осликали?

• До сада сам осликао неколико познатих ликова из наше културе и историје: Вука Караџића, Карађорђа, фреске Светог Саве и Светог Николе. Сада радим на великом муралу у предворју хола “Панорама Београда” са ликовима из наше новије историје који су пронели славу наше земље у свету као што су Никола Тесла, Михајло Пупин и Новак Ђоковић.

Радови су добро осмишљени и осликани. То су световне и историске личности српског народа осликане на најстаријем објекту наше заједнице у Аустралији, где се окупља наш народ и омладина. С тог аспекта радови су веома значајни. Шта ви мислите о томе?

• Да, значајни су са становишта да се младе генерације упознају са културом својих дедова и са личностима који су дали велики допринос светској науци, спорту и култури.

Приметили смо да са великим задовољством осликавате светитеље и велике историјске личности нашег народа укључујући научнике и спортисте.

-Да, сретан сам што радим на овим пројектима. То је и моја обавеза као уметника да укажем на наше великане који су дали велики допринос човечанству.

Да ли уметник живи неким посебним животом, да ли има свој специфицан пут који је различит у односу на друге професије и људе?

-Уметници су увек живели својим специфичним животом. То су били боеми. Омиљено место дружења им је Монмарт у Паризу. Слободно су се облачили, дружили и стварали велика дела. Своју вредност су желели показати делима а не оделом.

Чему тежите као савремени уметник у вашем раду, у вашем животу, у вашем односу према другима?

• Желим да иза себе оставим уметничка дела за будуће генерације. Људи би требало да уживају у уметности и да живе у миру.

Који догађај у вашем животу вам је остао у најлепшем сећању?

• То је био положени пријемни испит на ликовној академији у Београду. Тада сам био сигуран да ћу постати оно што желим тј. сликар.

Шта планирате у вашем будућем раду?

• Желим само да наставим да вредно радим, да сликам.

Никола Јовић