Станко Димитријевић већ пар година ради као кореограф у Спортском центру у Бониригу. За кратко време је стекао велико поверење наше омладине, родитеља и управе центра. Његов педагошки и стручни рад са омладином и ветеранима је на завидном нивоу. У току паузе разговарали смо са Станком и замолили за одговор на пар питања.

Реците нам нешто о себи, о свом школовању и раду.

Фолклором почињем да се бавим са 3 године. Отац је био дугогодишњи директор КУД-а “Абрашевић” из Крагујевца па је мене и брата Јанка од малих ногу увео у свет фолклора. У Абрашевићу сам провео 25 година као играч. Основну и средњу музичку школу завршавам у Крагујевцу. 2009. године полажем аудицију у националном ансамблу Коло и постајем њихов члан. Упоредо са радом у ансамблу Коло уписујем Високу школу струковних студија за образовање васпитача, одсек за традиционалну игру, коју отвара професорка Оливера Васић која је била дугогодишњи професор на ФМУ у Београду. По струци сам Струковни васпитач специјалиста. Након завршених студија враћам се у Абрашевић и почињем да радим као уметнички руководилац првог ансамбла. 2019. добијам позив да дођем у Аустралију што је за мене био један велики изазов који сам оберучке прихватио и драго ми је да своје знање могу да пренесем на нашу децу која живе у Аустралији. Поред фолклора свирам и неколико традиционалних инструмената као што су кавал, гајде, фрула и тапан, па позивам све заинтересоване који желе да науче да свирају ове традиционалне инструменте и оне који желе да се баве традиционалним певањем да дођу у Српски центар Бонириг.

Након дуже паузе недавно сте почели са пробама фолклора.

Да. После дуже паузе због корона вируса, почели смо са пробама захваљујући величини простора који клуб поседује. Простор је погодан за појединачно играње и држање дистанце што је у складу са поштовањем мера у току пандемије.

И у току паузе радили сте на припреми нових кореографија.

Увек се може радити на новим кореографијама. Сада имамо нове кореографије за све ансамбле између којих су и дела еминентних српских кореографа као што су Драгомир Вуковић Кљаца, Добривоје Путник и Деса Ћорђевић.

На вашим пробама смо видели да су млади веома заинтересовани да науче старе и нове игре и да су веома дисциплиновани.

Стварно је тако. Српска омладина дисциплиновано и са радошћу вежба све игре уз нашу музику. За њих је фолклор више од игре. То је упознавање наше културе, дружење, стицање кондиције а верујемо и скори наступи и путовања.

Да ли су деца, најмлађи чланови наше заједнице, заинтересована да играју фолклор?

Веома су заинтересовани. Група најмлађих има 45 чланова. Вероватно ћемо због великог интересовања формирати још једну групу.

Реците нам нешто о вашим плановима за наредни период.

За сада је ситуација неизвесна због пандемије али се надамо побољшању. У плану нам је да обнављамо већ постојећи играчки репертоар који смо урадили у овој години. Планирамо да обрадимо игре из других етно-кореолошких целина Србије које немамо на репертоару. У сарадњи са кореографом Јанком Димитријевић у плану су три нове кореографије за први извођачки ансамбл Равна Гора. Циљ нам је да направимо један  велики целовечерњи концерт ансамбла Равна Гора где ћемо представити кореографије из разних етно-кореолошких целина Србије. Поред тога планирамо и један нови пројекат у ком ће учествовати чланови центра Бонириг са гостима. У питању је играчко сценски пројекат који ће представити богату српску традицију и фолклор на један оригиналан начин. И да не откривам све, то су неке ствари које планирамо за 2021. годину.

Које нове кореографије ће бити обухваћене из етно-кореолошких целина Србије?

Србија се дели на 5 етно-кореолошких целина. То су Војводина, Западна Србија, Југоисточна Србија, Шумадија и Јужна Србија. Свака целина има своје подцелине. Рецимо Шумадија има 16 подцелина. То је велико богатство. Из сваке целине треба обухватити по неку кореографију.

Шта је са кореографијама са других подручја где живе Срби?

Желимо да направимо репертоар са подручја где су живели и где живе Срби. Радићемо на кореографијама из Републике Српске, Црне Горе, Далмације, Славоније и Скопске Црне Горе.

Шта би сте поручили нашој омладини?

Овим путем бих позвао све заинтересоване који желе да се баве фолклором да дођу у клуб. Имамо секције од најмлађих чланова од 5 година па до групе ветерана која сјајно функционише. Група ветерана има пробе петком од 8 навече. Добро је кренуло после пандемије. Надамо се да ћемо имати више чланова и да ћемо организовати наступе као некад.

Рекли сте да свирате неколико традиционалних инструмената. Да ли дајете часове за свирање на било ком инструменту?

Имамо часове свирања фруле и часове традиционалног певања суботом од 12 сати.

Текст и фото: Никола Јовић