Пише: Саша Јанковић
Тек што смо закорачили у нову годину са умереним оптимизмом и жељом да се оваква стара више никад неће поновити али њен почетак не само да не обећава боље дане Аустралијанцима него изгледа да доноси само још више страха, хаоса и хистерије. Након рано откривеног жаришта корона вируса у сиднејској области Северне плаже (Northern Beaches) још средином децембра прошле године корона хистерија се поново прелила на остатак Аустралије или тачније на државу која је некад функционисала као једна целина. Већ више од 9 месеци она то апсолутно није и постоје озбиљне бојазни да ли ће то икад више и бити. Из европског или америчког угла гледано ново сиднејско жариште вируса са једноцифреним бројем дневно откривених случајева делује више него смешно али мере које неке још увек аустралијске државе предузимају делују застрашујуће. Наравно, у свему предњачи Западна Аустралија и њен премијер Марк МекГоуван али га у тим екстремним мерама верно прате и премијерка Квинсленда Анастасија Палашјук и премијер Викторије Данијел Ендрју. Једна чињеница их спаја сви су лабуристи, каква случајност!?!
Док је Палашјук, након добијања избора у октобру прошле године када је осигурала свој нови четворогодишњи мандат, мало успорила са екстремизмом што због већ одржаних избора што због потребе за свежим новцем од туризма, МекГоуван и Ендрју не престају да шокирају јавност. Тако је вирус прво из Сиднеја увезен наравно а где би другде него у Мелбурн! Иако је након коначног отварања граница који се догодио 8. децембра циркулација људи из Сиднеја према Квинсленду много већа него у правцу Викторије корона вирус као да не зна други пут већ правац Мелбурн. У физичком одсуству премијера Викторије Ендрјуа који се тренутно налази на свом „заслуженом одмору“ у Квинсленду, звезде су постале „неки нови клинци“ па смо тако сазнали да сад имамо и тзв. тестинг командера који постаје врло важна фигура у нашим животима. За разлику од премијера Западне Аустралије МекГоувана који није часио ни часа да одмах затвори границе са Новим Јужним Велсом, викторијски властодршци су прво чекали да вирус званично стигне у Викторију па да тек онда у свом стилу то ураде. Тако је на хиљаде грађана Викторије покушавало данима да се одмах врати а они који нису успели су остали блокирани у Новом Јужном Велсу највероватније по речима званичника и до краја јануара. Скандалозно и нечувено! Замислите само једну петочлану породицу са троје малолетне деце која је остала блокирана негде близу границе са Викторијом у свом „сулудом“ покушају да оде на десетодневни одмор. Викторијски званичници се због овог много не узбуђују јер тако им и треба кад људи хоће на одмор или у посету својим рођацима. Било је породица које су пар дана покушавале да очајнички стигну колима негде из Квинсленда до поноћи 2. јануара до границе са Викторијом а онда им је њихова влада једноставно залупила врата буквално пред носом. Зашто се ово дешава потпуно је несхватљиво? Људи који регуларно живе у Викторији а затекли су се у Новом Јужном Велсу немају права нити да буду тестирани на граници нити да буду у свом кућном карантину па чак ни да пристану на двонедељни хотелски карантин који се иначе дебело плаћа? Они су једноставно оптужени да су болесни иако то нико никад није доказао. Они су без преседана оптужени да представљају веома опасну претњу својој заједници и да зато морају да остану ван граница своје државе иако само желе да се врате својим кућама. Све се ово дешава у некадашњој моћној и поносној држави Аустралији на почетку 2021. године и да то није трагично било би смешно! Наравно, смеху у овом хаосу места нема јер ове нежељене ситуације су једноставно прерасле у хуманитарну катастрофу. Још један догађај везан за мере које је прошле недеље преузела западно-аустралијска влада је заиста невероватан. Наиме, након што је влада Западне Аустралије после више од 8 месеци отворила своје границе са Викторијом и људима коначно дала шансу да посете своје рођаке или евентуално проведу новогодишњи одмор у Перту сачекао их је хладан туш последњег дана минуле године. Многи су већ били резервисали своја путовања и сви који су тог за њих кобног дана 31. децембра кренули пут Перта авионом веровали су да ће провести предивне дане у сунчаном Перту али се ситуација за њих и буквално и драстично променила још док су били у авиону. За само три сата од полетања из Мелбурна уместо да слободно шетају по Перту морали су у двонедељни карантин или назад у Викторију. Овакав хаотични обрт и развој догађаја јасна је порука свима онима који можда помишљају да крену пут Западне Аустралије да то не чине јер ће се од добродошлих и толико жељених туриста за само пар сати претворити у „персоне нон грата“ и опасне претње по тамошњу заједницу.
Скоро 40.000 регистрованих Аустралијанаца налази се тренутно ван Аустралије са једином жељом да се врате кући. Многи од њих безуспешно покушавају да се врате још од краја марта, међу њима и један мој пријатељ тренутно у Републици Српској одвојен од породице која се налази у Сиднеју. Месецима су Аустралијанци заточени по белом свету искључиво због суровог и хистеричног одговора аустралијских власти на актуелну светску здравствену кризу. Међутим, изгледа да то није довољно па је тако водећи епидемиолог из Мелбурна Тони Блејкли предложио ове недеље да се хитно састане Национални кабинет и да се због наводног новог соја корона вируса одмах херметички затворе границе све док се медицинске сестре и чувари у хотелским карантинима комплетно не вакцинишу. С обзиром да вакцинација у Аустралији неће почети пре средине или краја марта то би свакако значило да Аустралијанци који би можда већ наредних дана стигли кући неће моћи да виде своје најближе најмање до априла. Наравно, њему та чињеница није изгледа много важна јер само да подсетим реч је о човеку који је заговарао и издејствовао у пракси најдужи локдаун у свету.
Ово су само неки најсвежији примери које смо на жалост видели у протеклих недељу дана али све се ово дешава још од самог почетка ове кризе. Иако за сав овај хаос и хистерију можемо да оптужимо тај имагинарни страх од корона вируса сви смо ми сада сведоци да живимо у једној новој Аустралији која је де-факто постала конфедерација. Хтели ми то да признамо или не, она то већ јесте јер само да смо ми то хтели могла је да буде једна ковид зона као што је то случај са свим осталим државама света независно од њених величина. Замислите само који би хаос настао да је свих педесет држава у Сједињеним Америчким Државама поставило ковид баријере и бране од невидљивог вируса као што то данас чине аустралијске државе између себе. Наравно, ником то у Америци није пало на памет не само зато што то није природно већ једноставно што то не би функционисало. Како то функционише на аустралијском примеру гледамо већ месецима и не само да се на крају нисмо одбранили од вируса већ ћемо имати несагледиве економске, социјалне и политичке последице због сумануте политике свемоћних државних лидера и немоћне федералне владе.
