Тужна годишњица – 25 година од пада Крајине – обележена је у Перту живим сећањем на трагичне догађаје, библијски егзодус српског народа, који се десио између 4. и 7. августа 1995. године током акције хрватске војске под називом „Олуја“. Овај прогон двеста педесет хиљада Срба са њиховог вековног огњишта, злочиначки напад на цивилно становништво, гранатирање саме избегличке колоне, је незапамћен и највећи прогон становништва након Другог светског рата, уз преседан да је то нажалост, „злочин без казне“.
Годишњица је најпре обележена у суботу увече у цркви Света Тројица пригодним програмом, а у недељу 9. августа у цркви Свети Сава у Хајгејту у Перту служен је парастос за жртве „Олује“- погинулих 1856 лица (и преко осамсто који се воде као нестали), уз помен свим српским жртвама трагичних догађаја деведесетих година у бившој Југославији. После парастоса у цркви Св. Сава, у сали црквеног дома је настављена комеморација с краћим програмом и беседом протојереја Саше Стојановића, старешине овог храма.
Присутне је у име организатора поздравио Драго Граовац, захвалио се донаторима и потом дао реч оцу Саши који је одржао веома емотивну и надахнуту беседу, подсетио да Срби могу да буду поносни на своју историју, иако је она пуна страдања и жртава. А узрок томе, по речима оца Саше, највише се може тражити у слабљењу вере и понављања грешака кроз историју, мада са ове временске дистанце боље могу да се сагледају прави разлози трагичних догађаја. Голготу српског народа у изгону након „Олује“, истакао је отац Саша, чак не можемо поредити ни са великом сеобом под вођством Арсенија Чарнојевића, ни по бројности, ни по околностима – људи су насилно протерани са својих огњишта, остали су без имовине, без дома и визије за будућност. Данас су територије где су живели Срби у Хрватској, не само Крајина, већ Западна и Источна Славонија и Барања и друге, пусте, урушених кућа, са понеким старцима који су се вратили да дочекају судњи дан на свом прагу. Отац Саша је поменуо да се ни данас не говори довољно и не шири истина о српским страдањима и жртвама, о укупно протераних пола милиона Срба, а истина је чињенично стање, а не мржња, како неко покушава да тумачи њено изношење. Отац Саша је апеловао на срж проблема – а то је разједињеност, нејединство српског народа током васцеле историје, а такође на потребу и дужност обелодањивања свих српских жртава током деведесетих година и евентуалног обележавања њиховог страдања у јединственом дану.
У кратком програму комеморативне свечаности учествовала је „Музичка група Извор“ и ученици Растко и Марија Стојановић, који су одрецитовали пригодне песме. Уз поштовање рестриктивних мера, преполовљени капацитет просторија, ипак се може констатовати да је ова тужна годишњица обележена на достојанствен начин.
М. Д.
