Фолклорно друштво “Морава” Сениори из Ст. Албанса заједно са управом црквено школске општине Св. Мученик Георгије одржали су забаву 21. априла са културно-уметничким програмом који је већ постао препознатљив и тражен од обожавалаца Фолклорног друштва. Госте је забављао “СИМА БЕНД”.
Фолклорно друштво уз неке мање падове и веће успоне егзистира дуги низ година а основни циљ групе је првенствено дружење чланова. Поред тога друштво гаји и покушава да сачува од заборава нашу традицију, културу и обичаје живота и рада на селу, којим су живели наши преци, са циљем да се старије генерације на неки начин подсете на догађаје у којима су неки и сами учествовали а њихова деца и уници да виде и задрже у сећању како су живели њихови родитељи, дедови и баке. Нарочито нам је важно да те обичаје покажемо деци имајући у виду чињеницу да нема другог начина да то виде. Тако је друштво у децембру прошле године отишло на фарму у непосредној близини где је била засејана пшеница спремна за жетву. Са срповима у рукама 15 жетелица је запосело житно поље, док је за њима снопље везао члан нашег друштва, што је био невиђен призор до сада, чиме су и сами чланови били одушевљени. Целу жетву смо снимили видео камером, уз пратњу песме “ЖЕТЕЛИЦЕ” за коју је текст написао наш члан Милан Бајчетић.
У марту ове године смо са истим члановима друштва отишли на језеро Кинг где смо припремили прање веша на потоку са пракљачама и где су жене у ношњама поред праља носиле на глави воду у бурадима. То је био изузетан призор који је одушевио све присутне. Овај догађај је такође пропратила пригодна песма “Одјекују пракљаче гором зеленом”, коју смо забележили камером, а за коју је текст такође написао Милан, који је исту песму и отпевао. Можда је интересантно напоменути да пракљаче познају и Енглези у Аустралији, а контактирајући са нашим пријатељима из других заједница сазнали смо да се пракљаче користе и дан данас у Индији и Јужној Кореји у руралним подручјима, а вероватно и у другим земљама. Истог дана смо искористили природни извор где вода извире из камена и такође снимили видео спот “Девојка на извору”. За исту песму текст је написао, а уједно и отпевао наш члан Милан. Након завршеног посла смо имали запечени пасуљ у природи који је служен у купусовом листу. Један веома интересантан призор.
Ових дана планирамо да идемо у кестење у народним ношњама где ћемо да урадимо видео спот који ће да прекрива песма “Кестење” коју је такође написао Милан. По завршетку снимања овог спота имаћемо довољно материјала да урадимо властити ДВД који ће служити првенствено члановима друштва за успомену и сећање на лепо дружење а и нашим пријатељима који то буду желели.
Све ове радње смо приказали на бини 21. априла на забави. Поред тога приказали смо чијање перја које се практиковало на нашим просторима касне јесени и почетком зиме јер то су били дани када су завршени сви послови на њивама и пољима. Перје гусака припремало се за јастуке, јоргане, покриваче итд. а након завршетка чијања организована је игранка где су се млади загледали и где се рађала и љубав која је често завршавала браком. За време приказивања ове тачке на бини Милан је певао песму коју је сам написао: “Овде нема наших села, овде нема наших прела”, која постаје заштитни знак нашег друштва. За време извођења ове песме публика је скандирала у рутму музике иако је песму чула први пут. Коментар публике је био: “Нисмо знали да ваш члан тако добро пева сељачке песме”.
У другој тачки програма “Девојка на бунару” смо приказали бунар изузетно лепог изгледа који је такорећи био у природној величини. Ту смо видели девојку којој прилази младић и тражи воде како би јој се удварао, а њена мајка је у непосредној близини и помно прати како се понаша њена кћерка према непознатом младићу, који се на крају песме заљубљује у девојку и проси је да се уда за њега.
Још једна тачка коју смо приказали на бини је предење вуне на преслицама. Био је то изузетно леп призор којим смо дочарали како се некада такође у касну јесен и почетак зиме прела овчија вуна на вретена а од које су се касније плеле чарапе, рукавице, весте, прслуци, шалови, капе итд. Ову радњу је такође покривала песма коју је написао наш члан Милан док је домаћица преље частила са колачима а домаћин точио ракију.
Деца мањег узраста су се такође представила на бини са својих неколико кола а пресрећне мајке и очеви су били одушевљени наступом својих малишана.
На крају вечери одржана је лутрија где је између осталих додељена и највреднија награда: Спавање у хотелу “Double Tree Hilton” у центру града у вредности од 230 долара, коју је обезбедила Нада Петковић. Друга вредна награда био је рибеж за купус који је у скаду са постојањем друштва. Целовечерњи програм је водила Рада Овука.
На забаву се, просто речено, народ сјатио са свих страна Мелбурна, тако да више није било места у сали, па смо морали додати још седам столова. По нашој процени било је присутно око 300 гостију, тако да нам сала у Ст. Албансу постаје премала јер нема места за играње а народ воли да игра, па смо присиљени да следећу забаву одржимо у некој већој сали.
Користимо прилику да се захвалимо свим гостима који су нам дали подршку за наш рад и позивамо их да дођу на следећу забаву која ће се одржати у јуну у Гринсбороу, а о којој ће бити правовремено обавештени.
Руководство Фолклорног друштва “Морава”
