Интригантан слоган на корицама књиге, „Вера, љубав, патриотизам и моја сјећања“, навео ме је да вам овог мјесеца препоручим аутобиографску књигу „Моја три идола“, аутора Томислава Михајловића из Перта. Већ низ година Томислав је активан члан књижевног клуба „Саборник“.
Томислав је рођен 1937. године у Јабланици код Горњег Милановца. Дјетињство и рану младост провео је у Србији а затим 9 година у Загребу. Далеке 1964. године, након више покушаја, емигрира у Аустралију и од тада живи и ствара у Перту.
Аутобиографска књига „Моја три идола“ је својеврсан „омаж“ о типичном српском емигранту који је шездесетих година из политичких и идеолошких мотива одлучио да на западу потражи срећу и праведнији живот него што је то, по његовом мишљењу, нудила тадашња Југославија. Пребјегавши у Аустрију, након многих перипетија и одрицања, успјешно се докопао Аустралије и ту засновао своју нову породицу.
На романсиран начин, врло сензибилно, готово атрактивно, аутор у својој књизи води читаоца стазама свог и живота својих сродника. Сентименталном синтагмом описује живот уже и шире породице кроз властито искуство и сазнања испричана од најближих. Интимно виђење живота око себе је и свједочење о прохујалом времену више генерација његове породице у Старој и Новој Југославији.
Гледајући на историјска збивања из визуре дјечака, чија се породица послије крвавог рата нашла на маргинама политичког и економског запећка, у њему се рађао бунт и опортунизам према комунистичким властима и новим друштвеним мјерилима градске и рурлане Србије тога времена. Из сваке реченице се да наслутити понижење, тјескоба и патња обесправљене стварности. Још као школарцу поникла је идеја о емиграцији. Стрпљиво се припремао и исчекивао могућност да то и оствари. Када се коначно докопао Аустралије вриједно је радио, стварао своју породицу, стицао нове пријатеље и сањарио о некој новој Србији. Послије деведесетих први пут је посјетио свој родни крај и изградио удобан љетниковац. Сада сваке године посјети Србију и дружи се са преосталим рођацима и пријатељима. Осебујност ове књиге је и богата збирка фотографија која документовано поткрепљује многа збивања описана у књизи. Садржај ове књиге ни једног тренутка није изневјерио поруке из слогана са почетка овог текста. Вјера, љубав и патриотизам и данас су водиље успјешног живота Томислава Михајловића.
Најбоља препорука ове књиге су ријечи аутора у предговору:
„Од како памтим, родитељи су ме учили да будем добар, а посебно ме је тако учила баба Милева. Учила ме је Богу и вери, сваког дана смо се молили, често смо ишли у цркву и причешћивали се.
Поред верског учења, баба ми је стално понављала неке изреке, које су ми остале до данашњег дана у сећању, а и у души. Увек ми је говорила „Ко те гађа каменом, ти њега гађај хлебом“. „Кад је неко луд, не буди му друг, а кад га сретнеш на путу, склони му се да прође“.
Мало касније, када сам био мало већи и могао да разумем више о хришћанској вери, а поготову кад сам могао да читам црквене књиге, урезивале су се у моју душу Божије заповести и целог живота сам покушавао да их се држим. Свакако, нисам без греха, јер сви ми на земљи грешимо, али разлика је од оних који се пазе да не греше и који се кају за грехе и оних који стално понављајуј грехе и не кају се за своје поступке, нити се обазиру на то.
Никад никога нисам мрзео, тј. свакако сам мрзео оно што неки раде, а не особе. Нисам убио, украо, слагао, напао и вређао некога, него сам увек сваком праштао који ми је лоше радио. Кад год ми је у животу било тешко, ма на који начин био увређен, опљачкан, понижен физички ударен, у безизлазној ситуацији, налазио сам утеху у Божијој кући Цркви.
Ту сам могао да кажем Богу (не мислим на исповест свештенику) све своје јаде и муке, јер сам знао да Он једини неће да ми се подсмева или да препричава. После тога сам добијао неку огромну снагу, па ме ништа није могло поколебати да изменим правац живота.
Као млад дечак био сам пун идеала и жеља. Замишљао сам идеални живот , пун љубави, разумевања и благостања.
Идеалну љубав свог живота, љубав према фамилији, свим својим ближњима и сваком бићу на овом свету. Благостање за све људе, и да свака особа подједнако има шта јој је потребно за живот.
Учећи у школи и читајући разне књиге, налазио сам у њима идеале и идеалне догађаје. Сви ти идеали су се тако дубоко урезали у моје биће, да их ништа и нико не може истерати. Љубав сам у свом срцу носио и гајио према свима и свачему.
Патриотизам се у моју душу урезао још од дјетињства и остао је целог живота у мојој крви. Због тога сам и одлучио да у наслову ове књиге истакнем веру, љубав и патриотизам.
Томислав Михаиловић – Тоћа“

На крају овог осврта, морам изрећи чињеницу, да су ријетки аутори аутобиографског жанра међу нашим људима у Аустралији, који на аутентичан начин, као Томислав Михаиловић, сликају двадесето стољеће и догађаје који су се збивали обичном човјеку са Балкана.

Миљан Ковачевић