Велика звезда српског и југословенског филма, Љубиша Самарџић преминуо је у 81. години. Био је омиљен међу милионима гледалаца широм некадашње земље, омиљен међу редитељима, колегама и другим филмским радницима.

Легендарни Смоки, Микајло, Шурда, Цане, Синиша, Бошко, јунак партизанских филмова, драма, романтичних комедија, вечити шармер, предан послу и породици. Обележио је историју југословенске кинематографије. Посебан глумачки пар били су Љубиша Самарџић и Милена Дравић.

„Ми смо били пријатељи, другари, почели смо заједно да радимо прво на филму Прекобројна са филмом Бранка Бауера, са филмом који нас је прославио и после тог филма смо проглашени као најпоетичнији, најпопуларнији, најбољи пар, онда смо позивани и за друге филмове“, каже позната глумица.

„Дуго нисмо ништа заједно радили да би се поново срели, ја као глумац, он као редитељ и драго ми је да смо та два посла добро урадили“, рекла је Милена Дравић и додала да је Самарџић био ведар, врло насмејан и расположен, позитиван.

Пуриша Ђорђевић поводом одласка великог глумца за РТС каже да је Љубиша толико добрих филмова снимио да ће историја учити од њега: „Љубиша је историја филма“.

Синиша Павић истиче да је сви знамо да је Љубиша Самарџић био изузетан глумац, али да је он био и изузетан човек, а да то не иде увек заједно: „Када кажем изузетан човек, то значи не само одличан сарадник, не само човек који разуме шта тражите од њега, који гледа да то испуни максимално, да да све што може да би се оно што је на папиру оживело преко њега већ и једно господство. Он је задржао у највећој популарности оно што се зове људскост и срдачност“.

Према речима Предрага Ејдуса, Смоки је бриљантно познавао глумца и процес, тако да је неколико реченица искусном глумцу било довољно да зна шта жели од њега.

„Никад није било импровизација. Он је врло тачно знао с ким ради и шта очекује од њега и то је оно што је мени импоновало“, нагласио је Ејдус.

„Балкан је изгубио глумца који се неће поново скоро родити. Нису патетичне речи већ су истините“, рекла је Неда Арнерић.

Балкан тугује. Хрватски глумац Милан Штрљић истиче да је Самарџић био пун оптимизма. „Имао је огромну страст, за улогу, страст за камеру, бескрајну љубав према камери, и знам да сам као млад глумац био сретан што сам могао дружити и играти с њим да видим како то искусни прави глумци то раде“, прича Штрљић.

„Знамо да је Љубиша и умирао на екрану и борио се и побеђивао и губио и враћао се у реални живот. Нажалост овај реални живот је победио ту фикцију коју живимо у професионалном делу живота“, каже глумица Медиха Муслиовић са којом је Самарџић играо у серији Виза за будућност.

За Емира Хаџихафисбеговића Љубиша Самарджић остаће један од последњих витезова екс-Ју кинематографије: „Сјајан глумац, сјајан човек, било је привилегија бити у његовој близини“.

Некадашњи директор Југословенске кинотеке и велики познавалац филмске уметности Радослав Зеленовић истиче да нас је напустио још један „репрезентативац“ прве поставе Југословенског глумишта.

„Самарџићева каријера скоро се поклапа са историјом југословенске кинематографије. Он је био један од стваралачких темеља те кинематографије и веома омиљен глумац код милиона Југословена који су га обожавали као протагонисту филмских остварења и телевизијских серија“, рекао је Зеленовић.

Зеленовић је нагласио да је Љубиша Самарџић сарађивао са најбољим редитељима који су га сваки на свој начин изнова откривали као врхунског глумца.

„У свакој од историјских целина југословенске кинематографије Самарџић је учествовао прво као глумац, а потом и као продуцент и редитељ. Рано је одустао од позоришта које је том његовом одлуком доста изгубило, али добили су телевизија и филм. На нама је да сачувамо од заборава богат опус Љубише Самарџића“, истакао је Зеленовић.

Наш познати хроничар културе и публициста Милан Влајчић каже да је Самарџић био један од најцеловитијих глумаца на југословенским просторима.

„Његова ведрина и шарм у комбинацији са талентом, а касније и искуством, значили су каријери барда глумишта. Његове улоге остаће упамћене у историји југословенске кинематографије. Са друге стране он се није задовољио само глумачким позивом већ храбро одлучио да се бави продукцијом и касније режијом филмова. Био је радознао интелектуалац и уменик ренесансног формата“, сматра Влајчић.

Бобан Јевтић, директор Филмског центра Србије, напомиње да је Самарџић био један од највећих југословенских и српских глумаца свих времена, човек који за собом оставља блиставу професионалну биографију и неизбрисив траг у домаћој кинематографији али и на телевизији.

„Требаће нам године да би се тако једна огромна каријера ревализовала на прави начин и са свих аспеката. Мање се зна да је у својој редитељској и продуцентској каријери често давао прву шансу многим младим филмским ствараоцима који сада праве велике каријере, те да је и на тај начин оставио неизбрисив траг у домаћем филму. Једноставно речено, ненадокнадив губитак“, рекао је Јевтић.

Извор:РТС