И ове године Удружење Срба Херцеговине у Мелбурну организовало је у суботу, 5 новембра 2016, окупљање земљака на већ традиционалном сијелу у Кизбори. Велика сала при црквено школској општини цркве Свети Архиђакон Стефан била је испуњена не само Херцеговцима, већ и бројним њиховим пријатељима или рођацима из других српских земаља.

Као сто се и чуло – „Херцеговци који свијет населише а Херцеговину не раселише“ – и далеко од родног краја носе у срцу свој завичај, потхрањују сјећања на детињства, проживљену младост или остављене родитеље, пријатеље и родбину. Ратна разарања последице злочиначког експеримента којег је НАТО спроводио над српским народом разлог су више за бригу за све оне који су остали у осакаћеној, уранијумом затрованој српској земљи коју белосветски злотвори и дан данас држе под својеврсним санкцијама.

Осим генерално да се провеселе, размене мишљења са онима које не виђају седмицама или месецима земљаци и поносни Херцеговци имају и посебан мото – свако окупљање искористе да скупе нешто новца како би помогли угроженима у старом крају. А од угрожених постоје и најугроженији. Отуда је овогодишња донаторска вечера искориштена за прикупљање новчаних средстава за Удружење родитеља и пријатеља деце и омладине са посебним потребама “Моја нада” Невесиње.

Као што је познато, једна од последица разорних хемијско-експлозивних разарања током рата јесте и рађање све већег броја деце са тешким оболењима. Категоризована као деца са посебним потребама укључују малишане обољеле од церебралне паралyзе, дауновог синдрома, аутизма, слепоће, глухоће и друге сметње у развоју.

Ово друштво је основано у Невесињу 2008 године, добили су просторије, имају 9 запослених и неколико десетина болесне деце. Већ 2014 из добро познатих разлога немаштине и финансијске оскудице рад друштва доведен је у питање. Првом донацијом те године, па следеце другом и, ево, сада, трећом донацијом продужава се живот тог друштва.

Познато је колико су скупе услуге физиотерапије, бањског лечења или осталог специјалистичког лечења широког спектра оваквих обољења. Након обје протекле донације тамошње Удружење изразило је дубоку захвалност јер како рекоже то им „живот знаци и животе продужава“.

Зато су и у Удружењу Херцеговаца задовољни што је ова донаторска вечера била више него успјешна у хуманитарном погледу, прикупљено је укупно, дакле директно донирањем, од улазница и томболе $27053. Након подмирења свих трошкова организације рачуна се да ће износ хуманитарне помоћи бити око $20730.

Многи су жртвовали своје слободно вријеме и волонтерским радом дали допринос да ово хуманитарно веће успије. Из Удружења се желе захвалити свим донаторима на њихову одзиву и помоћи. Истичу између осталог труд жена из Кола српких сестара предвођених Бранком Крстић које су припремиле вечеру за све присутне.

Посебно је аплаузом поздрављен културно умјетнички програм и наступ фолклорних група Морава ис Ст Албанса и Шумадија из Кезборе.

Захвала и похвале свакако и на рачун Лаки бенда са вокалним умјетницима Чкаљом и пјевачицом Ружицом који су током целе вечери бринули за штимунг и расположење гостију.

Дружење је окончано дубоко иза поноћи поздрављањем – „видимо се, опет, ако не пре, онда догодине“.

Текст Братислав Курибак