Нова књига Милорада Видовића и Миленка Поповића   СВЕ О БОТАЈИЦИ У ЗАВИЧАЈНОЈ ЧИТАНЦИ

Аутори имају жељу да сачувају од заборава све оно што је вредно у њиховом родном крају, готово све важне народне обичаје, значајне личности ту рођене или везане за тај крај као и имена многих мештана који су својим прегалаштвом заслужили да буду запамћени.

Српски Глас је пре више од годину дана објавио интервју са нашим писцем и новинаром Милорадом Видовићем у коме смо говорили о његовом раду као писца и његовим књигама посвећених родном крају. Било је речи о књигама Љубиоча прича, Вијекови и вјечност Дугог Поља, Обични Ботајичани и Књига – The Book. У књизи Вијекови и вјечност Дугог Поља заједно са Миленком Поповићем понудио је све о овом селу што би требало да представља једна завичајна читанка. Исту такву читанку Милорад Видовић и Миленко Поповић написали су о другом селу дугопољске парохије Ботајици.

Аутор Видовић већ више од две деценије живи и ради у Сиднеју а своје стваралаштво је посветио родном крају. Срећна је околност што је нашао заједнички језик са својим дугогодишњим учитељем и истомишљеником проф. Миленком Поповићем. Обојица имају жељу да сачувају од заборава све оно што је вредно у њиховом родном крају. То је премостило физичку удаљеност и уродило плодом у виду неколико пројеката међу којима су највећи домет књиге Вијекови и вјечност Дугог Поља, штампана пре две године, и Ботајица (Ботаболта). У обе књиге аутори су забележили већи број важних догађаја везаних за овај крај у дужем временском периоду. Поред тога сачували су од заборава готово све важне народне обичаје, значајне личности овде рођене или везане за тај крај као и имена многих мештана који су својим прегалаштвом заслужили да буду запамћени. За читаоце који нису познаваоци Ботајице и Дугог Поља забележили су готово све географске и топографске детаље.

Из богатог садржаја ове најновије књиге вреди посебно истаћи поглавље о историји овог краја која сеже у најстарије периоде живота људске заједнице. Овде су пронађени трагови присуства организованог живота у старијем каменом добу. Поред тога доста простора посвећено је нашој новијој историји за време турске и аустроугарске владавине те локалним догађајима из Првог, Другог светског и последњег грађанског рата. Посебно треба истаћи да су по први пут донесени спискови учесника у Првом светском рату, Солунских добровољаца и насилно мобилисаних од стране Аустро-угарске који се нису вратили кући. Такође ту су и жртве фашистичког терора у Другом светском рату, људи који су били у немачком ропству и жртве најновијег грађанског рата у којем су погинула 54 српска младића.

У поглављу просвете и верског живота говори се о релативно дугом периоду егзистенције школе у Дугом Пољу која се може везати за долазак првог школованог свештеника Боже Јовановића. Његових девет потомака били су свештеници. Забележена су имена свих учитеља који су у овој школи радили те просветних радника рођених у овом крају а који данас раде широм Европе.

Поглавље о географији и топографији бележи имена свих значајних и познатих топографских тачака и места уздуж и попреко. Посебно је занимљиво име Бандера. То је високи бетонски стуб који обележава тачку проласка 45-те паралеле. То значи да је Ботајица подједнако удаљена од Екватора и Северног пола.

Значајан број познатих и успешних људи рођено је у овом месту или води порекло одавде, као што су: Доктор астрономске физике Теа Темин (NASA), Др Миле Дринић (Microsoft), Универзитески професор Слободан Дујић, Марко Рудић (двоструки учесник зимских олимпијских игара), Брано Јакубовић (вођа музичке групе Дубиоза колектив) и други. Ботајичани који ће се дуго памтити у овом крају су: Панто Поповић, Крста Видаковић, Јевто Грабовац-Ковач, Милош Поповић, Драгомир Шарчевић, Свето Шарчевић-Пупеша и остали. Истакнути руководиоци у општини Модрича и привреди били су: Миленко Цвијић, Драгутин Поповић, Паво Билић, Милутин Поповић, Раде и Недо Цвијић и други.

У једном делу Ботајице некада је живело неколико домаћинстава католика што је такође забележено.

У књизи се такође говори о биљном и животињском свету карактеристичном за овај крај. Ту је и поглавље Ботајички родбинар који доноси мноштво детаља о ботајичким фамилијама од њиховог досељавања, размештају, доприносу друштвеном животу, исељеницима који су име фамилије пренели у друге крајеве и државе.

Познати етнолог, академик Миленко Филиповић, је боравио у овом крају и оставио бројне етнолошке записе. Аутори упућују на његово дело и у књизи доносе бројне детаље из ове области.

Значајан простор посвећен је пољопривреди као основној делатности највећег броја ботајичких домаћинстава са детаљима о земљорадњи, воћарству и сточарству. Помињу се и бројна имена најистакнутијих домаћина. Није заборавњено ни стално ангажовање мештана на прикупљању разноврсних шумских плодова и лековитог биља.

Прва сеоска лепотица Босне и Херцеговине у народној ношњи била је Стојанка Видаковић из Ботајице а њена фотографија била је заштитни знак међународног сајма шљиве у Градачцу. А када је реч о култури за похвалу је и стална активност заједничког културно-уметничког друштва ова два села који негују фолклорне традиције овог краја.

Спортске активности се сада своде на деловање фудбалског клуба “Младост”.  Књига подсећа на већи број припадника соколских вишебоја у времену кад су та друштва радила и на активност стрељачке и одбојкашке секције које су биле популарне после Другог светског рата. Нису заборављене ни фамилије из овог краја које су се доселиле у Аустралију. Набројана су сва презимена ових фамилија.

Поред ове књиге Миленко и Милорад су припремили и књигу Памтеник (Збирка докумената о учесницима и жртвама ратова овог краја) која излази из штампе ових дана. Аутори Милорад и Миленко дубоко су ожалошћени што их је одмах након штампања ове књиге напустио њен рецензент, лектор и технички уредник Глигор Муминовић. Радио је као професор српског језика и написао је неколико песама о овом крају. Вечна му слава и хвала.

Књига Ботајица (Ботаболта) коју смо овде представили може се позајмити на читање у градској библиотеци у Ливерпулу (Liverpool City Library) у State Library NSW. Заинтересовани широм Аустралије могу је поручити на читање путем сервиса Inter Library Loan у својој матичној библиотеци.

КОАУТОР МИЛЕНКО ПОПОВИЋ

Миленко Поповић је пензионисани професор психологије и социологије. Као професор годинама је радио у модричкој гимназији а добар део своје просветитељске каријере провео је као директор средњошколског центра у Модричи. Радио је и као хонорарни дописник Ослобођења и Гласа комуне у Добоју где је објавио преко хиљаду краћих или дужих текстова. Такође је писао у часописима Наши дани и Лица. Посебно се истакао као руководилац, организатор и педагог у Црвеном крсту. Написао је неколико књига. Био је уредник већег броја књига других аутора.

 

 

Цитат из књиге

НАШЕ ГОРЕ ЛИСТ

– Сиратков Нада, високорангирани руководилац у пензионом фонду у Сиднеју, а њен брат Ненад Глигоревић је виши инспектор у полицији државе Нови Јужни Велс у Аустралији. Родитељи су им Предраг и Љепосава Глигоревић рођена Карамановић из Ботајице.

 

ШТА ЈЕ БОТАБОЛТА

Истражујући прошлост овог краја археолог Бранко Белиш истакао је реч романског порекла “botabolta” из које је највероватније настало име насеља Ботајица. Значење речи је заклон, удубљење у стени, где су се склањали чамци, стока и људи. Овде је некада био залив Панонског мора.

 

Никола Јовић

КОМЕНТАРИ
Сви коментари и поруке објављени на веб порталу су приватно мишљење аутора и коментатора и не представљају ставове власника веб портала, његове администрације и редакције Српски Глас.