– У здању Матице српске у Новом Саду одржана је прва седница Одбора за исељеништво са циљем да указује на главне проблеме дијаспоре и њихова решавања, о односима дијаспоре и матице, као и очувања српског идентитета у свету
Марко Лопушина
Одлука о формирању Одбора за исељеништво у крилу Матице српске донесена је крајем фебруара са седници Управног одбора. Тада је Одбор именован у саставу проф. др Владимир Гречић, председник, проф. др Kринка Видаковић Петров, потпредседник, проф. др Јован Филиповић, потпредседник, мср Ивона Kнежевић, секретар, проф. др Мирјана Бобић, доц. др Милица Весковић Анђелковић, Александар Влајковић, др Бобан Kовачевић, др Марко Лопушина, др Зоран Милосављевић, др Маша Мишковић, др Вјера Мујовић Прајс, проф. др Ранка Перић Ромић, др Јелена Предојевић, др Драгомир Раденковић, др Даница Шантић и проф. Милена Вучићевић.
У фебруару је именован и Савет одбора за исељеништво од тридесетак чланова са свих крајева света. Међу њима су, на пример, Никола Лончар, председник Теслине научне фондације из Филаделфије, проф. Светлана Матић, председница Аустријско-српског културног друштва “Мина Kараџић” из Беча и отац Мирослав Стојенвеновић, председник Српског института из Цириха.
На првој седници Одбора за исељеништво Матице српске председавали су проф. др Драган Станић, председник Матице српске, проф. др Владимир Грчић, председник Одбора и проф. др Јован Филиповић, потпредседник Одбора. Разматрани су краткорочни и дугорочни план рада, као и евентуално проширење састава Одбора и Савета одбора у наредном периоду.
– Матица српске је после дугих припрема одлучила да се активно укључи у решавање кључних проблема нашег исељеништва, у побољшање односа дијаспоре и матице, као и у процес очувања националног и културног идентитета нашег исељеног народа у иностранству. Ми у Матици српској желимо да чувамо и развијамо проток наших људи и њихових идеја са свих меридијана света, јер смо свесни да су људи и њихова знања огроман капитал, који треба да служи за добро Србије – рекао је у свом поздравном говору професор Драган Станић.
Председник Одбора др Владимир Гречић се сложио да Матица српска као најстарија најпаметнија српска кућа може битно да утиче на побољшање сарадње матице и српске дијаспоре.
– На нама је да утврдимо план рада и да обезбедимо континуитет у нашем деловању, како бисмо имали задовољавајуће резултате. Истраживање српског исељеништва није ранијих година рађено на задовољавајући начин ни од стране научних, ни од стране државних институција. Ми треба да ширимо свест о значају српске дијаспоре, али и о добробити за наш народ и нашу отаџбину – нагласио је др Гречић.
Предложено је да Одбор за исељеништво Матице српске функционише као тројство Српске православне цркве, Републике Србије и саме Матице српске, да се усвојени пројекти реализују, да се научне студије и радови објаве у посебном Зборнику овог одбора и да се годишње организује Kонференција о исељеништву, на којој би се јавно расправљало о главним проблемима нашег народа у иностранству.
Професор Јован Филиповић је предложио да Одбор за исељеништво Матице српске почне да ради на изради базе података свих исељених Срба у свету.
– Матица српска је као мајка свих Срба, која сваке недеље припрема сарму за ручак својој деци. А деца расута свуда, нека дођу, а нека не дођу на недељни ручак код мајке – сликовито је објаснио др професор Јован Филиповић, иначе, стручњак за српску научну дијаспору и власник Базе података српских научника у свету.
Др Јелена Предојевић је предложила да се одржи научна расправа о дефиницији српске дијаспоре и тако одговори на питања да ли су исељени Срби дијаспора, расејање, емиграција, миграција или исељеништво.
– Предлажем да се размотри и усвоји Пројекат пребројавања свих Срба света да би се на верификован начин утврдио број наших људи на планети Земљи и посебно у расејању. Има много злоупотреба броја српског народа у расејању, јер нема званично утврђеног податка о исељеницима. Утврдити тачан број је веома битно када је, на пример, реч о статусу Срба у појединим земљама где могу, ако су бројни, да добију статус националне мањине – предложио је др Марко Лопушина.
Амбасадор Драгомир Раденковић је говорио о лошим пописима Срба у суседним државама, о паду броја српског становништва у Хрватској, Мађарској и Румунији, као и о непризнавању великог броја Срба у Словенији. Одбор за исељеништво Матице српске је предложио да се ангажује у борбу за побољшање статуса српског народа у Словенији.
– Матица српска може својим предлозима Влади Словеније да утврди прави број Срба и да размотри могућност да као аутохтони народ словеначки Срби добију статус националне мањине да покрене словеначку културну јавност да нас подржи и да то исто тражи од својих власти. Ми имамо могућности да делујемо преко јавног мњења, преко културних и научних кругова да се свест о Србима у региону мења и да се наш народ прихвата са уважавањем и статусом националне мањине.
Kако су оценили др Драган Станић и др Владимир Гречић прва конститутивна седница Одбора за исељеништво Матице српске била је јако садржајна и успешна, јер су њени чланови дефинисали оквир свог заједничког рада и појединачних активности. И договорили се да крајем 2023. године одрже Kонференцију о српском исељеништву данас у свету.