Пише: Саша Јанковић
Прошло је више од годину дана од како је Аустралија изоловала саму себе од остатка света са основним циљем да заштити своје становништво од ширења корона вируса. За све ово време нисам наишао ни на једно истраживање јавног мњења о томе да ли већина грађана жели уопште ту изолацију и на који начин. Аустралија није једина земља која је по избијању пандемије увела обавезан хотелски карантин али је апсолутно једина која од самог почетка и у сваком тренутку има више од 30.000 својих грађана у иностранству на чекању за повратак. Иако званичници тврде да се до сада у земљу вратило око 500.000 грађана како је онда могуће да се број оних који желе да се врате не смањује већ константно повећава. Лично познајем два аустралијска држављана српског порекла који већ годину дана безуспешно покушавају да се врате у земљу али су им уредно резервисане и плаћене авионске карте већ неколико пута биле отказане. И ако се узме у обзир тренутна здравствено-безбедносна ситуација у свету можда би и ова само-изолација могла да се оправда али наравно само под једним условом. Да пре свега правила и закон буду исти и да важе за све њене грађане и држављане! Наравно подразумева се и да предност за улазак у земљу увек имају њени држављани над странцима ма каквог год статуса они били. Нажалост, није тако. Сведоци смо двоструких аршина који се свакодневно примењују у зависности од тога ко жели да уђе у Аустралију. Јер ако је то на пример неки холивудски глумац или британски бизнисмен онда се специјална дозвола за улазак у земљу од стране федералног Одељења за имиграцију издаје експресно а државне владе по правилу само аминују и поздрављају те одлуке. И исто време њихови суграђани већ месецима покушавају да се чак и само пријаве за могући повратак. Неколико авио-компанија које још увек лете ка Аустралији имају разна ограничења због уведеног недељног лимита путника у сваком од градова тако да у авиону могу имати једва тридесетак муштерија. Зато компаније под изговором својих високих трошкова увек прво продају бизнис карте које су обично пет пута скупље од економских док су такозване премијум бизнис скупље и до десет пута такође на располагању. Све ово наравно није проблем славним личностима и бизнисменима јер они то себи увек могу да приуште.
„Бонанца селебритија“ и њиховог привременог досељавања у Аустралију почела је прво са познатим холивудским глумцем Заком Ефроном који је први видео шансу за нормалан живот у изолованој Аустралији или „covid free“ идили како је већ популарно зову. Затим су дошли и Марк Волберг, Мет Дејмон и на десетине других. Можда мало људи зна да се један мањи део Холивуда већ привремено преселио у Сиднеј, Бајрон Беј и Голд Коуст под изговором снимања филмова. Виђали смо тако ових дана Идрис Елбу на позорници, Натали Портман како купује у мини-маркету на Бондај плажи или поменутог Дејмона и Зафрона на бројним журкама у Сиднеју. Ствари су отишле толико далеко да је Зафрон недавно довео чак и свог брата Дилана чији је разлог доласка наведен као промоција њихове нове Нетфликс серије. Недавно је коначно „Down Under“ слетела и чувена Џулија Робертс која је свој лет за Аустралију на друштвеним мрежама описала као „карту за рај“ (Ticket to Paradise). „Живот је овде добар, земља је углавном искоренила вирус и људи се слободно крећу без маски уживајући на плажама, у баровима и ноћним клубовима“- писали су неки од холивудских глумаца своје утиске из Аустралије за време актуелне пандемије. И наравно све је то лепо и похвално за нас али у исто време је и поражавајуће слушати приче о нашим недужним грађанима широм света који иако то жарко желе не могу да се врате у своју рођену земљу. Маргарет и Дејвид Спаркс су аустралијски пензионери које је пандемија затекла на одмору у Великој Британији и који су девет месеци упорно покушавали да се врате својом повратном картом у домовину. Након три отказана лета успели су тек почетком ове године да се врате и то авионом Квантаса за репатријацију који је организовала федерална влада. Тај спасоносни лет су морали да додатно плате упркос својим важећим повратним картама. Након слетања морали су у обавезан карантин у Северну Територију што их je додатно коштало још 5.000 долара. Али када су у питању бизнисмени и „селебрити“ правила су сасвим другачија јер како је једном јавно рекла Џенет Јанг главна здравствена чиновница у Квинсленду- „Они су нам потребни јер они доносе свежи новац у ову земљу”. Веровали или не, Јанг је то изјавила након питања како је могуће да се глумцу Тому Хенксу експресно дозволи улазак у Квинсленд али се у исто време не дозвољава њеним грађанима који тамо имају породице и родитеље на самрти. Потпуно бескрупулозна и срамна изјава која све објашњава и да се овде људи нажалост деле на оне који имају превише новца и могу све и на оне све остале који нису „селебрити“ и бизнисмени. Толико о закону једнаком за све и нашем основном уставном праву које строго забрањује дискриминацију по било ком основу.
