Васко Вукоје, адвокат, Аделајд
[dropcap color=“#“ bgcolor=“#“ sradius=“0″]П[/dropcap]ротекле недеље два су трагична догађаја привукла пажњу света, оба су директна последица напада исламских терориста. И док је убиство 17 људи у Паризу, оправдано изазвало гнев целог света, далеко тежи масакр, убиство огромног броја деце, жена и стараца у Нигерији, по извештајима од осам стотина до 2 хиљаде, које су извршили припадници Боко Харама, који годинама убијају цивиле по Африци, једва да је медијски попраћено. Наравно, никад није било, па нити је данас, једнaкости у третирању злочина, па за већину ткз. цивилизованог света, није иста жртва у Европи или Америци, са жртвом у Африци.
Желео бих поводом све чешћих терористичких напада радикалних муслиманских верника, који прете светском миру, да дам кратки прилог тези о природи ислама као вере, а из атеолошке расправе Мишела Онфреа. На крају расправе, угледни француски мислилац, не заборавља споменути Ничеа и његову “Ecce homo“ – “Зашто сам судбина“ и Кантову “Критику чистог ума“, која на преко шест стотина страница предлаже оно чиме би се могла разумети западна метафизика.
У расправи, Онфре пише, близу пет стотина ајета Корана од 6235 из књиге, допушта и оправдава свети рат, џихад. Ислам добија метафизичку једнакост, онтолошку, верску, значи и политичку. Коран учи следбенике да су на врху муслимани, испод хришћани, за њима Јевреји и најзад, осуђени на вечно проклетство, иноверници, политеисти и атеисти.
И паришки и нигеријски џелати, и они по Сирији, Ираку и по другим просторима Исламске државе, задојени су истим отровом. Сви они сматрају да су једино они позвани да на свој начин бране пророка Мухамеда.
У потпуној сенци ових догађаја остао је отворени фашизам из новогодишње ноћи у Кијеву, који је по свему подсећање на кристалну ноћ у Хитлеровој Немачкој. Хиљаде украјинских нацифашиста из странке Слобода, са жутоплавим заставама, заједно с фашистима из организације Десни сектор с наранџастоцрним заставама, марширало је главним тргом у Кијеву, у част рођендана Стјепана Бандере, украјинског нацисте и квислинга, који се борио на страни Хитлера, посебно у борбама против Руса.
Поштоваоци “украјинског Павелића“, у том застрашујућем маршу улицама једне европске метрополе, који је обухватио и трг Мајдан, на којем су лани управо припадници ових фашистичких странака, насилно срушили проруску легалну власт, а и данас су главни борци против Руса и Украјинаца антифашиста, на истоку Украјине.
Учесници марша носили су бакље, односно нису се трудили ни прикрити сентименте за нацистичке ритуале и иконографију. Овакве сцене наравно да подсећају на слике из документарних филмова које је снимила Хитлерова уредница пропагандних филмова Лени Рефенстал.
Службена Европа, дубоко уроњена у сулуду и неправедну кавгу с Русијом, није реаговала на овај ужасан испад фашизма, с ретким изнимкама попут чешког председника Милоша Земана, који је огорчен ћутањем Европе и Европске Уније. Страшне се ствари догађају у Украјини, рекао је Земан, осудивши отворени нацифашизам на улицама Украјине, а Мајдан је назвао недемократском револуцијом, чиме се у потпуности сложио са оценом о Мајдану, коју је раније изнео Владимир Путин.
Новогодишњи марш није само потврдио да је Путин био у праву, него је и упозорио да је Европа и посебно Европска Унија, немоћна и неспособна да ствари назове правим именом и да отворено осуди повратак фашизма, не само у Украјини.
Готово трагикомично звуче изјаве од пре месец дана, те исте ЕУ, да Шешељ представља опасност по Хрватску или од пре неколико дана, да прослава крсне славе Светог Стефана у Републици Српској, представља дискриминацију, према једном народу. Какви су то лицемери, какви лажови и какви продавачи магле.
Неки су светски медији забележили да је победом Колинде Грабар Китаревић на председничким изборима, Хрватска одлучила да се врати недавној историји, односно усташком ХДЗ-овском режиму и злочиначкој идеологији.
Лично мислим да је Хрватска кренула странпутицом без излаза, која нама Србима значи упозорење да добро отворимо очи, да будемо рационални, али и да поштујемо вољу хрватског народа, да за шефа државе бира наследника Туђмана и Павелића. А већ у првој изјави, прва је председница Хрватске изјавила на Павелићевом трагу, да ће Хрватска развијати добре односе са две суседне државе, Србијом и Војводином. Ово чуди само наивне, јер није фашизам уникат Украјине. Нити је Стјепан Бандера пуно већи крвник од Анте Павелића. Очекујем да ће друга изјава Колинде Грабар Китаровић бити да је Земун стари хрватски град.
