Велики артешки басен, величине 1,7 милиона квадратних километара, налази се испод једне петине аустралијског континента и највећи је и најдубљи на свету. Термална вода која под притиском извире из овог басена може се наћи на потезу од Кејп Јорка у Квинсленду, преко Дабоа у Новом Јужном Велсу до севера Јужне Аустралије и веома је лековита за разна обољења.

Када се прича о Аустралији, већина људи одмах помисли на сунце и дугачке плаже за уживање, а многи Европљани, који су љубитељи бања,  не знају да и ова земља има велики број термалних центара и то захваљујући природи која је овде била великодушна.

Многи можда не знају да је аустралијски Велики артешки басен заправо највећи на свету, са површином од невероватних 1, 7 милиона квадратних километара, на потезу од Квинсланда, преко Новог Јужног Велса до Јужне Аустралије, где се може уживати у благодетима великог броја бања са лековитом термалном водом, која извире из велике дубине басена. Артешка вода Аустралије се налази на дубини и до 3000 метара на појединим местима а басен садржи око 65 хиљада кубних километара слатке воде, што је више од пет пута од запремине Коралног мора.

У Аустралији постоји Велики артешки пут, рута у руралној области, на којој се налазе све лековите бање, које током године привлаче бројне посетиоце.

ИМЕ ПО ФРАНЦУСКОЈ ПРОВИНЦИЈИ

Начин на која артешка вода извире на површину спада у интересантне геолошке феномене, а њен квалитет цењен је у целом свету. Ова вода постала је позната као „артешка“, јер је добила назив по француској провинцији Артоа, где је први пут откривена. Становници овог дела Европе, који је познат по рударству, су још у дванаестом веку почели да копају дубоке бунаре, из којих је вода сама излазила. У то време Французи нису могли да претпоставе да ће вековима унапред, ова вода постати свакодневна потреба становника читавог света, како за основну употребу тако и за лечење и опуштање у термалним бањама.

У Аустралији су прве изворе артешке воде открили Абориџини, који су је користили за исхрану животиња, наводњавање усева и за снабдевање удаљених насеља. Абориџини су се кретали кроз сушна поља водећи се доступношћу подземне воде која је буљала из земље и обезбеђивала им опстанак.

Европљани су прве изворе ископали 1878. године, у околини места Бурк, за развој руралних заједница и сточарску индустрију на земљиштима Новог Јужног Велса. Бушење је тада био тежак посао, и у првих 20 година избушено је само око 35 бушотина, али је у наредних десет година тај број порастао на преко 400. Дуги низ година, све до 1950. године, бушотине су биле непокривене. Велики део воде која је до тада слободно текла је нестајала, упијајући се у земљу или је изгубљена испаравањем. Поред тога, отворени одливи су подстицали раст корова уништавајући локалне екосистеме. Због тога је 1999. године започета инцијатива одрживости Великог артешког басена, па су ускоро фармери, уз помоћ сложеног система славина могли да укључе или искључе одводе и користе воду када им је то потребно.

НАЈСАВРЕМЕНИЈИ ВЕЛНЕС ЦЕНТАР

Истраживања су показала да вода у Великом артешком басену може да достигне температуру од 30 до 100 Целзијуса, а прожета је минералима као што су сумпор, калцијум и магнезијум, који доприносе њеним лековитим моћима.

Само на артешкој рути кроз Нови Јужни Велс налази се седам термалних бања, од рустичних купатила на отвореном за старије људе до модерних велнес центара какав је бања Мори, најсавременији здравствени и велнес центар, вредан седам милиона долара. Чувени минерални базени са врућом водом у овом лепом месту Мори настали су 1895. године. На овом месту извор топле воде достиже температуру до 41 степен Целзијуса а центар има три базена, од који је један хладан, за расхлађивање или опуштено пливање.

У овој области Северозападног Новог Јужног Велса налазе и термални базени у месту Нарабри и Волгет, али и караван паркови какав је Гвидир караван парк. У пријатном руралном амбијенту налази се и отворен термални базен у месту Буми, док на самој граници са Квинслeндом, посетиоци могу уживати у последњем малом базену у Новом Јужном Велсу у месту Мунгинди.

Свакако не треба прескочити историјска купатила у местима Пилига и Лајтнинг Риџ. Базени у овим местима имају увек пријатну температуру воде између 37, 5 и 41, 5 Целзијуса и потпуно су бесплатни.

Ова хедонистичка места не заустављају се овде, већ се настављају преко Кенса до Квинслeнда, у местима Мичел, Блекол и најудаљенијем месту Бедури.

Сања Мирић – Шакић

Лековитост термалних бања

Доказано је да, поред релаксирајућег ефекта, термалне бање имају доста терапеутских и лековитих добробити: подмлађују кожу, помажу детоксикацију лимфног система, ублажавају болове у зглобовима и мишићима, олакшавају реуматске тегобе, помажу у лечењу ишијаса и нервних тегоба, пружају аналгетске и седативне ефекте, одличне су за оне који имају проблема са спавањем, олакашавају симптоиме псоријазе, екцема и других кожних обољења.

 Шта је артешка вода?

Вода у артешким басенима се налази у великој дубини испод тла, која може бити  од неколико стотина до неколико хиљада метара, у водонепропусном слоју земље. Када се бушењем дође до извора, она под хидростатичким притиском почиње сама да излази на површину.

У односу на поједине друге минералне воде, артешка вода не захтева додатне процесе филтрирања у постројењима, која би потенцијално могла да наруше њен састав. Као таква, артешка вода може да се флашира на самом извору.

Правилно „бањање“

Ово су препоруке како се „бањати“ у артешким базенима са врућом водом:

• Полако улазите у воду, потопите се до колена (пола до једног минута)
• Наставите улазак у воду до кукова (један до два минута)
• Наставите до горњег дела тела груди (један до два минута)

Највећа дубина је када вам је глава изнад воде, савијена у врату.